petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.03.2021. u 18:15 Đorđe Lukić

Sve što niste znali o EU a niste imali koga da pitate

Knjiga „Evropa – poslednji pozdrav” Hanesa Hofbauera je ozbiljno naučno delo potrkrepljeno naučnom dokumentacijomAustrijski istoričar Hanes Hofbauer u knjizi „Evropa – poslednji pozdrav”, kao i u svojim ranijim delima, prilazi tematici temeljno i vrlo ozbiljno, plastično dočaravajući čitaocu genezu ideje ujedinjavanja Evrope, počev od prvih razmišljanja i nastojanja u srednjem veku do danas. Knjiga je kod nas objavljena u izdanju kuće „Albatros plus” u okviru biblioteke „Hronogram”.

„Evropa – poslednji pozdrav” je socijalno-politička, multidisciplinarna analiza istorijskog procesa nastanka i razvoja EU kroz njene različite alotropske modifikacije. Radi se o ozbiljnom naučnom delu koje je potkrepljeno ozbiljnom naučnom dokumentacijom.

Hofbauer precizno i argumentovano svedoči o razvoju evropskih integracija, dobrih i loših strana toga procesa. Posebnu pažnju posvećuje analizi širine i dubine jaza između normativnog i stvarnog unutar EU. Ova knjiga nam pomaže da razumemo da su svi članovi EU ravnopravni, s tim što postoji nekolicina onih koji su malo do umereno ravnopravniji od ostalih.

Autor govori ono što nije nepoznato, ali je – barem kod nas – slučajno ili namerno zaboravljeno: Evropska unija je u svojoj biti interesna zajednica koja deluje kada za tim postoji interes, a ukoliko interesa nema (pre svega onih malo ravnopravnijih članica) tada nema ni združene akcije. U takvim slučajevima, eventualno se može čuti manje ili više relevantna priča o datoj temi.

Hofbauer in vivo secira organizacione strukture, načine i metode delovanja EU, razotkrivajući ono što nije na prvi pogled očigledno, ali i sve ono što je sistemski prikriveno. Ukazuje da Jedinstveni evropski akt iz 1987. godine, a potom i ugovori iz Mastrihta, Amstedama, Nice, Lisabona nisu lako razumljivo štivo. Ima se utisak, kaže Hofbauer, da su ta dokumenta pisana tako da bi se otežalo razumevanje teksta što, potom, omogućava tumačenja prilagodjena potrebama situacije u datom trenutku.

Detaljno analizira mesto i ulogu SAD u nastanku i daljem razvoju i delovanju EU. Precizno opisuje kako je došlo do toga da su SAD jedna od najvažnijih i najuticajnijih zemalja u EU iako formalno nisu članica.

U tom kontekstu, autor ne propušta da razmotri elemente militarizacije unutar EU, počev od formulacija o vojnom savezu za uspostavljanje mira, što je jednako verbalnom eufemizmu za vojne operacije. Ne treba zaboraviti da su svi novi članovi EU sa istoka kontinenta prethodno pristupili NATO-u, što je dodatni faktor uticaja SAD i, isto tako, elemenat jačanja tendencija militarizacije u toj regionalnoj organizaciji.

Takozvani demokratski deficit, pored ostalog sagledava se i u činjenici postojanja 27 komesara koje opslužuje aparat od oko 22.000 birokrata. Hofbauer dodaje da su institucije EU „ruganje jednostavnim, demokratskim, građansko-parlamentarnim principima”. Drugim rečima, pokazuje koliko je demokratski deficit nedopustivo golem.

Širenje EU na istok Evrope pokazuje mnoge zanimljive činjenice: proces je shvaćen kao ulazak u „lovište” za investicioni kapital, što je podrazumevalo i deregulaciju radnog prava i socijalne politike istočnih zemalja, a što je uzrokovalo velike migracije (o kojima se ne govori mnogo) stanovništva sa istoka na zapad Evrope i, dodatno, pošto je to na istoku dovelo do nedostatka radne snage, na „uvoz” radnika iz još istočnijih zemalja (Ukrajine pre svega, u Poljsku i Mađarsku).

Autor, u zaključku, ocenjuje da je Evropska unija propala, jer je pandemija kovida 19 pokazala strukturalnu i personalnu nesposobnost EU da se uspešno suoči sa najvećom krizom od nastanka EU i jer je nestalo decenijama širenog uverenja kako je nacionalna država, pojavom EU, postala istorijski prevaziđena. Čini se da je upravo suprotno.

U skladu sa onom drevnom „audiatur et altera pars”, knjiga je pre svega za evrofanatike, ali naravno i za sve one koji žele da upotpune svoja saznanja o stanju stvari u Evropi.

Komеntari5
96477
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox ex populi
Nacionalne države neće nestati, a EU maksimum jedinstva može postići na ekonomskom planu. Ona nikada neće postati "naddržava". Istok Evrope je sanitarni koridor prema Rusiji, koji će primiti prvi udar, rezervoar radne snage i prostor za prljave tehnologije, i to će ostati tako.
vladeta pandurović
Ne funkcionalna organizacija koja ima ekonomskih, teritorijalnih problema bez vodstva i ideje o budućnosti unije.
Radovanka
Koliko god se pisac ovog teksta trudio da bude umeren,ja sam prepoznala da je ovde rec o vrlo kriticnoj knjizi koja bi bar trebalo nase evro fanatike da malo smiri,ako ne i preokrene. Naravno treba procitati.
Боривоје Банковић
„Све животиње су једнаке, али неке животиње су једнакије од других”, Џорџ Орвел, Животињска фарма.
Luis
Apsurdno je vjerovati da bi se sve prelomilo preko noći. Nema nikakvog razloga da države koje su se odrekle dijela suvereniteta u korist EU sutra ne odluče imati neku novu formu. Osobito jer je nakon izlaska UK iz Unije mnogo jasnije kako procedura razvoda izgleda. Dakle, velika ideja ujedinjenja oko nekoliko zajedničkih točaka nije dogma.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja