subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 02.03.2021. u 10:03

Sto deset godine od smrti vojvoda Skopljanca

Чета Ђорђа Скопљанца 1905. године (Фото лична архива)

Na Starom zapuštenom niškom groblju pod Goricom, jedan spomenik svojom očuvanošću zainteresuje svakoga. Na spomeniku je slika muškarca u vojvodskoj ratnoj odeći i natpis Đorđe Skopljanac. U podnožju piše: „Spomenik podiže Narodna odbrana 1913. god.”.

U ova vremena kada se u bugarskoj propagandi pojedinih istoričara i političara potiru makedonska nacija i jezik i navodi da je Srbija do Morave deo Stare moravske Bugarske podsetimo se vojvode Skopljančeta i njegove borbe .

Đorđe Gligorije Ristić, rođen je u Peći 1879. godine. Odlazi na školovanje u Skoplje, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Vaspitavan u svetosavlju i gledajući turski zulum u Staroj Srbiji, odlazi u Beograd. Upisuje podnaredničku školu. U Beogradu je saznao da su mu Arnauti u Peći ubili majku. Na majčinom grobu se zakleo da će se osvetiti neprijateljima Srba.

Odlazi u kumanovski kraj i pridružuje se četi vojvode Jovana Stanojevića Dovezenskog. Dolaskom na prostor Stare Srbije 1904. godine počinje borba srpskih četa sa bugarskim komitama za prevlast u Makedoniji. Tada su Grci nastojali da borbu između Srba i Bugara iskoriste za širenje svog uticaja. Srpske čete su se borile i protiv Turaka.. Surove borbe vođene su do 1908. godine. Tada je na tlu Makedonije izrasla i domaća nacionalna svest, koja je težila da se afirmiše kao posebna nacionalnost na Balkanu. Đorđe G. Ristić izlazi iz čete vojvode Dovezenskog i formira svoju četu u krivopalanačkom kraju. Tada dobije zvanje vojvode. Postaje mitska ličnost kod Srba u Staroj Srbiji. Učestvuje u borbama kod Petraljca, Guljina, Čalopeka. U četničkoj hijerarhiji imao je titulu „veliki vojvoda”. Pored vojničkog znanja koji je stekao u podoficirskoj školi u Beogradu, u svojoj četi zaveo je i „gvozdenu disciplinu”.

Kada je 1908. u Turskoj izvedena Mladoturska revolucija i proglašenje Harijeta, za sve potlačene hrišćane, donesena je odluka o amnestiji odmetnika. Po uputstvu iz Beograda, sve četničke vojvode su predali oružje Šefket-paši u Skoplju. Nastanio se u Kumanovu. Iscrpljenost i ranjavanja doprineli su da mu se zdravlje urušava. Ubrzo umire, 27. januara 1911. godine u niškoj oblasnoj bolnici. Sahranjen je na Starom niškom groblju, gde mu Narodna odbrana 1913. godine podiže spomenik. Među njegovim saborcima u Kumanovu se govorilo da su ga otrovali bugarski agenti, koji nisu mogli da mu oproste ispoljenu hrabrost u borbi protiv bugaraša.

Vojvoda Skopljanac nema ulicu u Nišu.

Slobodan T. Petrović Morena,
Kladovo

Komеntari10
2d15d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Markovic
Dobro su ga sahranili u Nisu, da bar pociva u Srbiji.
kiza
Први пут читам сад Скопљанац, колико ми је познато Војвода Ђорђе Ристић Скопљанче.
СРПСКЕ ВОЈВОДЕ У МАКЕДОНИЈИ (III)
Поменимо да је Друштво за књигу "Стара Србија и Македонија" својом медаљом наградило бечког публицисту Спиридона Гопчевића, старином из Боке Которске, јер је у њој је доказао њен српски карактер. Своја настојања око Македоније путем образовања и духовног рада и на крају борбом својих четничких јединица на чијем челу су биле бројне војводе, Краљевина Србија је остварила у Балканским ратовима 1912. и 1913. године. Нажалост, присаједињење Македоније Србији поништио је Јосип Броз Тито у Јајцу 1943.
ЈЕС
Војвода Скопљанац нема улицу у Нишу. Војвода Вуле Илић, који је ослободио Београд од Турака, нема улицу у Београду. Кисела вода има. То је тај наш однос према сопственој историји и јунацима. Срамота.
Боро
Изузетан текст, могао би да се направи серијал у Политици о четничким војводама из старе Србије! Има изузетно интересантних догађаја и личности и никада није касно да их се сетимо и одамо им поштовање.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja