Četvrtak, 29.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Javnom sektoru još jedna povišica

Jednokratna pomoć Srbima na Kosovu i nezaposlenima u centralnoj Srbiji je opravdana i to je trebalo raditi i prošle godine, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta
Медицинско особље добило је у јануару зараду увећану за пет одсто (Фото Н. Марјановић)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će pred kraj godine biti povećane plate u javnom sektoru, a pre toga biće više jednokratnih novčanih davanja u cilju podizanja potrošnje.

Ne isključujući i četvrti paket pomoći, rekao je da se radi na tome da je dobiju i nezaposleni. Predsednik Srbije obećao je da će ljudi bez posla u centralnoj Srbiji dobiti pomoć, sličnu onoj koja je najavljena za Srbe na Kosovu i Metohiji. Nezaposlenima u južnoj srpskoj pokrajini predviđena je pomoć od 200 evra, a ostali, uključujući i decu dobiće po 100 evra.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da su najavljena jednokratna davanja prilično opravdana i to je trebalo raditi i prošle godine.

– Jednokratna pomoć Srbima na Kosovu i nezaposlenima u centralnoj Srbiji je nešto što je opravdano i sa stanovišta socijalne solidarnosti. To pozitivno utiče na ekonomiju jer ti ljudi dominantno kupuju domaće proizvode i troše sve ono što dobiju. Tako da su efekti na privredu veći nego kada se svim građanima odobre određena sredstva. Bogatiji ljudi to i ne potroše ili upotrebe za kupovinu uvozne robe – objašnjava Arsić.

On dodaje da u ovoj godini uopšte ne treba povećati zarade u javnom sektoru. Ne postoje neki fiskalni i ekonomski razlozi za tako nešto, jer će povećanje da se finansira iz zaduživanja države.

– To bi možda moglo da se objasni političkim motivima, ako izbori budu održani u prvoj polovini naredne godine. Možda vlast pred izbore želi privremeno da poveća standard građana – kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

Prema njegovom mišljenju povećanje zarada u javnom sektoru bi trebalo odložiti s obzirom na to da su već dve do tri godine uzastopno znatno povećavane. Povišenje plata ne može da bude pokretač rasta privrede. Održivi pokretači rasta su na strani proizvodnje i investicija.

– Imali smo povećanje plata početkom godine. Naredno će biti krajem marta ili u aprilu tako da je to relativno visoko i znatno je više od onoga što će se dogoditi u privatnom sektoru. Povećanje plata će prevazići i rast privrede. To je nešto što ne predstavlja fiskalno odgovornu politiku a i nepravično je prema ljudima koji rade u privatnom sektoru. Osim toga, nije dobro u odnosu na druge alternative u koje bi trebalo ulagati, kao što su zdravstvo, obrazovanje, komunalne delatnostima i slično – navodi Arsić.

Profesor Ekonomskog fakulteta naglašava da u privatnom sektoru od januara do novembra prethodne godine nije bilo povećanja plata. U decembru jeste ali to se gleda kao privremeno. Decembar nije dobar pokazatelj jer se tada isplaćuju zaostale zarade, naknade i razne druge vrste davanja. Pravo stanje dohotka u privatnom sektoru će se znati kada budu raspoloživi podaci za januar i februar ove godine.

Arsić dodaje da je kod nas razlika u platama između privatnog i javnog sektora kvalitativno veća nego u drugim zemljama i prevazilazi onaj nivo koji može da se objasni razlikama u karakteristikama zaposlenih u ova dva sektora.

Podsetimo, svi medicinski radnici dobili su od 1. januara ove godine povećanje plata za pet odsto. Ostali zaposleni u javnom sektoru dobili su povišicu od 3,5 odsto, za januarska, februarska i martovska primanja, a potom će od 1. aprila njihove zarade rasti još 1,5 odsto, tako da ukupno povećanje bude pet odsto. Plate u javnom sektoru su 2020. povećane u proseku za osam do 15 odsto. Medicinski radnici dobili su dodatnu povišicu od deset odsto u aprilu prošle godine. Početkom 2019. zaposleni u javnom sektoru dobili su povećanje plata od sedam do 12 odsto.

Petar Đukić, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji i član Naučnog društva ekonomista u Srbiji, kaže da dok god država ne ostvari odgovarajući budžetski priliv, posredstvom naplaćenih poreza i drugih realnih budžetskih izvora, ona nema prostora za povećanje plata u javnom sektoru.

– Srbija je zahvaljujući populističkoj ekonomskoj politici, posebno izraženoj u vreme pandemijske krize i permanentnih izbora, zagazila u neodrživo rizičan deficit od blizu 10 odsto BDP-a u 2020, u aktivnost rizičnih preraspodela i zaduživanja koja uveliko poništavaju i neke dobre rezultate teško postignute fiskalne konsolidacije uz stezanje kaiša od pre nekoliko godina, a da pri tome nema nikakve selektivnosti niti ciljane podrške, bilo građana, bilo pojedinih preuzeća. Za one druge, trebalo bi da nešto od toga počne novim paketom u najavi – smatra Đukić.

On navodi primer ako je bruto domaći proizvod u 2020. statistički smanjen za 1,1 odsto, a stanje ekonomske aktivnosti je daleko gore, povećanje realnih zarada za devet odsto pri čemu je rast u javnom sektoru daleko veći, i penzija u proseku za oko 10 odsto, biće osnova sa koje se polazi u 2021.

– Stečena prava su zakonitost koju je nemoguće preokrenuti u kratkom roku, tako da su rizici od još većeg deficita, uprkos onom zvaničnom od tri odsto kao i od ubrzanog zaduživanja zemlje, ka nivou od 40 odsto BDP, više nego izvesni i sve veći – kaže Đukić.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pravnik
Sta predsednik republike ima sa ovom temom?? Imamo li mi vladu ili smo stvarno smejurija od drzava?
Slavica
Бринете о повећању плата запосленим којима држава шаље једну а из сопствених средстава многи добију још једну.Макар помените што годинама омладина ради по уговорима који немају никакав статус нити остваривање права,ускраћен им је напредак и боље сутра,крпе крај са крајем,а раде одговоран посао,потребан,као да ово није њихова држава,а и није! немају право гласа,једнака права,држава у руке руководиоца,све сте нам одузели,не позивајте се за вашу децу Србије,за народ,имамо шта да кажемо али коме.
slobodan
Privreda neka umre.
Nemanja
Povecanje plte u javnom sektoru he opravdano samo selektivno, ako se povecava za doktore, nastavnike i sudije. Povecavati platu stranackom cinovniku zaposlenom u javnom preduzecu, koji niti dolazi na posao niti ista radi, je na nivou pljacke. Vecinu njih bez problema moze da zameni softver. Pitam, zasto mi kao drustvo privatnici ili zaposleni kod istih, trpimo ovaj zulum rezim.
Lidija
@Nemanja ..Molim moderatora da mi odobri komentar na ovu nebulozu recenu i objavljenu od strane doticnog kompjuterasa. Pitam se gde je on bajni privatnik i kako vodi svoj posao,verovatno telepatijom sa kompjuterom. Dovela bi ga kod nas nedelju dana da vidi sta je papirologija,sta su izrade izvestaja,bilansi i obracuni hiljade stvari i skuplajnje dokumentacije da bi se unela cifra u taj kompjuter. I sta je stres. Sram ga bilo.
Nemanja
@Lidija Bio sam u posti. Godinu dana. Sem postara na terenu i ljudi koji rade na salteru, apsoluno niko nista ne radi. Vecina ih je zaposlena preko stranke. S Megatrend diplomama. Fraza o doktorima koji da bi preziveli posle, 10ak godina studitanja, rade privatno mozda zvuci otrcano. Ali ko ce da nas leci ili obrazuje? Ja vidim to kao investiciju drustava u bolje drustvo. A Vas u racunovodstvu moze da zameni kompjuter i tako da ustedimo, kao drustvo, tih 40, 45 hiljada.
Prikaži još odgovora
nikola andric
Milton Fridman je u delu ''sta moze monetarna politika''? izmislio primer ''helikoptera'' koji dodeljuje pare gradjanima tako da svako dobije 2x vise nego je posedovao. Njegova teza bazirana na kvantitativnoj teoriji novca je da ce gradjani za godinu dana biti u istoj, predjasnnoj situaciji. Meni se cini da to narocito vazi za javni sektor. Generiranje funkcija, kao, zamenik zamenika , podpresednika, itd . ''partiske funkcije'' to pokazuju. ''Proizvodne'' i ''neproizvodne delatnosti''?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.