utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 06.03.2021. u 18:00 Savo Štrbac
POGLEDI

Pravda za nevino osuđenog

Nakon šest godina i dva kruga suđenja, Mirko Graorac je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ratnog zločina nad bošnjačkim civilima i nad hrvatskim ratnim zarobljenicima. Ispostavilo se da je nevin

Od kada je TV Al džazira nedavno emitovala dokumentarac „Teret Mirka Graorca”, autora Splićanina Branimira Zekića, slučaj njegovog glavnog junaka je ponovo došao u žižu javnosti u celom regionu.

Ko je Mirko Graorac?

Iz rodnih Bajinaca kod Srpca sa 22 godine dolazi u Split, gde kao saobraćajni policajac radi sve do kraja 1990, kada je, zbog „pogrešnih krvnih zrnaca”, penzionisan sa svega 48 godina. U toku 1992, pre nego se zaratilo u BiH, odlazi u rodno selo da neguje bolesne roditelje. U godinu dana sahranio je i oca i majku. U želji da se vrati kod porodice u Split isprečio mu se rat. Nakon mnogih peripetija, tek 1994, zaobilaznim putem preko Mađarske, uspeva da se pridruži supruzi, sinu i kćeri. Godinu dana nije imao većih problema. A onda su jedne večeri u aprilu 1995. došli po njega ljudi u uniformama i odveli ga na „suočavanje” sa čovekom koji je kao hrvatski vojnik bio u zarobljeništvu u logoru na Manjači, kojeg su držali Srbi iz Republike Srpske. Zvao se Vlado Ugrin i tvrdio je da je Mirko bio komandir vanjske straže u tom logoru. Mirko je tvrdio da nikada u životu nije bio na Manjači i da uopšte nije bio na bilo koji način angažovan u srpskoj vojsci za vreme boravka u rodnom selu. Hrvatski organi gonjenja verovali su  svom oficiru i visokorangiranom policijskom službeniku koji je svoju uverljivost  potkrepio i fizičkim napadom na Mirka u policijskoj stanici tako što mu je izbio zube i naterao ga da ih proguta i da poliže sopstvenu krv sa njegovih cipela. Ugrinovu priču je potvrdio i drugi hrvatski oficir Žarko Tole.  Nakon šest godina i dva kruga suđenja, Mirko je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ratnog zločina nad bošnjačkim civilima i nad hrvatskim ratnim zarobljenicima.

Mirko je sve vreme  tvrdio da je nevin i da su mu namestili „igru” pošto nije hteo da špijunira svoje bivše kolege srpske nacionalnosti koji su ostali u Splitu. U toku suđenja više puta se obraćao  i tužiocu haškog tribunala moleći ga da oni preuzmu njegov slučaj. U odgovoru iz septembra 2000. obaveštavaju ga da ne mogu preuzeti njegov slučaj jer ga oni nisu ni istraživali i da nisu u poziciji da  intervenišu u sudski proces u Hrvatskoj, završavajući ga  rečima: „Uostalom, verujem da  promene u Hrvatskoj, uključujući sudstvo i pravni sistem, idu u pozitivnom pravcu, i ako je istina ono što vi govorite o svojoj nevinosti, nema potrebe da se gubi nada za pravosuđem”. Ovaj dopis je potpisao Anton Nikiforov, posebni savetnik tužioca, koji je kao dete ruskog diplomate živeo u Beogradu, i sa kojim sam se više puta sastao i koji je u pravičnost hrvatskog pravosuđa verovao manje od mene.

U traganju za pravdom, Mirko je imao  punu podršku supruge Marije, inače Hrvatice, koja je neumorno slala pisma i poruke na sve strane tražeći pravedno suđenje za svog nevino osuđenog supruga. Mirko je imao podršku i brata Branka, koji živi u Zemunu, i koji je lično pisao tadašnjem hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću moleći ga za pomoć u oslobađanju brata od neosnovane optužbe. U oktobru 2000. stigao mu je i odgovor iz Mesićevog kabineta,  u kojem ga obaveštavaju da mu ne mogu pomoći jer se ne smeju mešati u sudski postupak, koji završava rečima: „Tvrdnje iz vaše predstavke stoga treba dokazivati u postupku pred nadležnim sudom.”

Izgubivši svaku nadu u fer i pošteno suđenje pred hrvatskim sudovima, Mirko je iz zatvora u Lepoglavi zatražio i dobio transfer u Republiku Srpsku, koji je realizovan u aprilu 2003. Iste godine u septembru umire mu i žena „sagorevši” u borbi za pravednim suđenjem njenom suprugu. Krajem te godine pravosuđe Republike Srpske Mirka pušta na uslovnu slobodu.

Mirko ne želi slobodu pod teretom osuđenog ratnog zločinca. Koliko zbog sebe, još više zbog svoje dece, koja su pod teretom očevog nedokazanog greha davno napustila Hrvatsku. Zato je nastavio borbu pred „nezavisnim” hrvatskim pravosuđem u čemu mu pomažu i neke hrvatske nevladine organizacije, sa  Zoranom  Pusićem na čelu, koje neumorno tragaju za novim dokazima u korist Mirkove nevinosti. Tako su prikupili i iskaze Bošnjaka koji su takođe bili u logoru Manjača kao zatočenici koji saglasno tvrde  da nikada u tom logoru nisu ni videli ni čuli za Mirka Graorca. Prikupili su i potvrde relevantnih ustanova i organizacija iz BiH i  Srpske iz kojih proizilazi da se Mirkovo ime na bilo koji način ne dovodi u vezu sa logorom Manjača.

A Ugrin i Tole ne žele više, kako izjaviše autoru dokumentarca nakon što ih je upoznao sa novim dokazima, da se vraćaju na  slučaj Graorac, jer je to za njih davno ispričana priča. A da ih je mučila savest zbog lažnog svedočenja, koje je uništilo život i porodicu jednom čoveku, imali su dovoljno vremena u prethodnih 25 godina i da je  „očiste”.

Uskoro će  hrvatski Vrhovni sud odlučivati o Mirkovoj žalbi izjavljenoj protiv najnovije odluke Županijskog suda u Splitu kojom je po treći put odbijen njegov zahtev za obnovu postupka. Mirko se i dalje nada da će najviši sud u državi konačno uvažiti njegove argumente i naknadno prikupljene dokaze i dati mu šansu na fer i pošteno suđenje.

Među do sada preko 600 pravosnažno osuđenih Srba i pripadnika bivše JNA za dela ratnih zločina  pred hrvatskim pravosuđem ima sijaset presuda poput Mirkove, na što sam u prethodnih tridesetak godina često javno ukazivao. Do sada, ako me pamćenje ne vara, nikome od onih kojima je suđeno u prisustvu nije odobrena obnova postupka. U Mirkovom slučaju bi se to ipak moglo desiti upravo zbog pritiska javnosti nakon emitovanja pomenutog dokumentarca, u kojem pravdu za osuđenog ratnog zločinca Srbina traže i Hrvati i Bošnjaci.

Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari20
dee0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Рајковић, Форцхајм
Хвала деда Трифуне на истрајности. Увек поменете битне ствари.
Mirkan
Dobro jutro dragi moji uspavani zemljaci. Da li to neko pokušava reći da je Hrvatska fašistička država? Da li želite reći da tamo opsesivno i krajnje ekstremno mrze Srbe? Da li vam se učinilo da su tamo građani srpske nacionalnosti građani drugog reda? Ma hajte, imaju prelepo more sa gostoljubivim domaćinima, divne muzičare i predobro istarsko vino Malvaziju. E da, i nikako nemojte gledati Daru iz jasenovca jer je ona proizvod srpske propagande.
Данијел
Нажалост још увек чекамо правду и истину гдје је тело обореног пилота Медића? Многи сведоци су дали исказ како су оборени пилоти били пребијани и мучени у хрватским логорима.
Filip Cosopt
Gospodin Štrbac voli Srbe ali ih voli na pogrešan način. U prošlosti je puno puta javno svjedočio na njihovu štetu. Srećom pa su dostupna javnosti i na internetu. Sve ovo što sad piše u kolumnama, na neki način je iskupljenje. Hvala.
Trifun
@Luis Ko je proterao Srbe iz Zagreba i urbanih sredina u Hrvatskoj,van teritorije RSK,pre nego sto je poceo rat?Srpska porodica Zec je likvidirana u sred Zagrebu,pre pocetka rata.Pocinioci zlocina se znaju,ali nisu odgovarali za zlocin..Josip Boljkovac,Tudjmanov ministar policije svedoci "Tuđman je želeo rat po svaku cenu..Prvi su napadnuti Srbi.Napadnuta je Jugoslavija,a ne Hrvatska! Šušak,Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat..".
Srbin(61%)......
@F.Cosopt,gospodin Strbac je bio sudija u malom mestu.Po prirodi stvari uvek ce neko biti nezadovoljan.Drugo je sudski predmet a sasvim drugo je biti sef delegacije u Krajisnickoj Vladi za razmenu zarobljenika.Drugo je diskriminacija hrvatskih gradjana(Srba)od vecinskog naroda Hrvata koji su ih izbacili iz Ustava.A sasvim nesto trece su sutski sporovi gde sudija mora biti objektivan u razmiricama prema komsijama.Tada jos nije bilo Tudjmanovo vreme.Citajte -jos nije bilo fasizma.....!
Prikaži još odgovora
Карађорђево
По попису 1991. у Хрватској је било 11 општина које су имале апсолутну српску већину (75,7%, површине 7.171 км2). То је и обухваћено планом З-4. У БиХ 14 општина са апсолутном хрватском већином (76,6%, 5.089 км2) (према подацима са сајта РЗС). Па... Старчевићев трг у Книну, Његошев универзитет у Београду, Амфилохијеве цркве којекуда.
Trifun
Srbi iz Tudjmanove NDH2 su etnicki ocisceni,uz logisticku i svaku drugu pomoc "zapada",a Hrvati u BiH imaju status konstitutivnog naroda.."Zapad",predvodjen SAD, proglasava "nezavisno Kosovo" za albansku nacionalnu manjinu u Srbiji.Istovremeno,"zapad" Srbima u Republici Srpskoj/BiH(konstitutivni narod) uskracuje pravo na samoopredelenje(zagarantovano Poveljom UN).I hoce Srbe/R Srpsku da utope u Alijinu unitarnu tkz "gradzansku"BiH..Neprincipijelnost "zapada" je dovela do exYU ratova ..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja