utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.03.2021. u 17:18

Major JNA za mučenje u Kerestincu dobio 40.000 evra odštete

Dobroslava Gračanina pripadnici hrvatski snaga su mučili, udarali tupim predmetima,18 puta mu lomili rebra, povredili bubrege koji su izgubili funkciju a na slobodu je pušten sa 48 kilograma.
Повлачење јединица ЈНА из Хрвтске (Фото ЕПА ЕФЕ -Р.Р.)

 

 

Bivši major JNA Dobroslav Gračanin (67), koje je bio zatvoren, mučen i povređivan skoro deset meseci u logoru Kerestinec, posle presude petorici počinilaca zbog ovog zločina, odlučio je da tuži Republiku Hrvatsku.

Prema nepravosnažnoj presudi, Hrvatska Gračaninu treba da isplati 33 hiljade evra sa kamatama i da mu nadoknadi i osam hiljada za sudske troškove.

Kao ratni zarobljenik u zatvoru je bio od 10. januara do 29. oktobra 1992. godine. Prema njemu su se nečovečno ponašali, naneli mu teške ozlede, povredili mu ljudska prava, a posledice toga trpi još i danas.

U tužbi je naveo da su se pripadnici Oružanih snaga RH Stjepan Klarić, koji je bio zapovednik Konačišta, i njegovi podređeni Dražen Pavlović, Viktor Ivančan, Željko Živec i Goran Štrukelj nad njim bestijalno iživljavali. Udarali su ga tupim predmetima i osamnaest mu puta lomili rebra, zadobio je teške ozlede bubrega, koji su izgubili funkciju te mu je život spašen u poslednji trenutak lekarskom intervencijom, piše zagrebački “Jutarnji list”.

„Vešan sam na kuke rukama i bio izložen brojnim udarcima dok ne bih izgubio svest. Na slobodu sam pušten sa 48 kilograma. Osećam teške i trajne posledice, imam nesanice, uznemirenost i psihičke tegobe zbog PTSP-a", naveo je u tužbi Gračanin.

Prema presudi za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, protiv čovječnosti i međunarodnog prava, Gračanin je bio jedan od najteže zlostavljanih zatočenika, čovek koji više puta pretučen, prisiljavan na samozadovoljavanje gledanjem golih zarobljenica, nakon čega je zlostavljan fingiranim suđenjima na kojima su odlučivali da se mora tući s drugim zarobljenicima.

Na suđenju je opisao svoje ratne dane. Tokom rat bio je u službi JNA, na Vojnoj akademiji u Zagrebu, a u jesen 1991. godine kada se JNA povlačila iz Zagreba, otišao u Beograd i zatražio demobilizaciju. U Hrvatsku se vratio 16. decembra, kada je Sabor već bio donio odluku da se neće pokretati postupci protiv pripadnika JNA koji se „skinu”i odu iz službe do Božića.

„Nisam hteo da učestvujem u sukobu između naroda na ovim prostorima, niko me nije prijavio, a sa policijom sam posle povratka obavio razgovor. Živeo sam na Sigečici i hteo da se bavim poljoprivredom. Kad sam 10. januara 1992. krenuo po kaveze za zečeve, usput sam svratio na Vojnu akademiju kod  bivšeg zapovednika koji je prešao u HV.

Odatle me civilna policija odvela u bivši vojni zatvor u Gajevoj, gde su me dva dana tukli i lomili rebra bez da me iko išta ispitivao. Tamo je bio i Stjepan Klarić. Bio sam zatvoren sve do oktobra, ali je tek krajem avgusta protiv mene pokrenut postupak zbog služenja u JNA, pa su me premestili u Remetinec, gdje su mesec i po, sve do mog puštanja, prema meni bili korektni.

U Kerestincu su mi noći bile najgore jer su se uniformisane i često alkoholisane osobe iživljavale nad zatvorenicima. Tako 20. aprila 1992. odveli u jednu prostoriju i stavili mi jastučnicu na glavu, a na ruke lisice. Bila je to zatamljena fotolaboratorija sa spravama za mučenje. Jedne večeri vidio sam Klarića među ljudima. Zakačili su me lisicama o kuke na stropu i udarali kutlačama. Rekli su mi da raširim noge pa su me čizmama udarali po spolovilu i batinali me sve dok se ne bih onesvestio.

Idući me dan Viktor Ivančan, inače jedan od najgorih zlostavljača, odvezao greškom u bolnicu na Sveti Duh umesto u zatvorsku bolnicu, pa je sve dospelo do Međunarodnog Crvenog krsta. U bolnici sam na intenzivnoj proveo 31 dan, a razmene sam odbijao jer je moja cela familija iz Zagorja i svi su bili u Hrvatskoj. Kad je u oktobru 1992. usledila opšte amnestija, oslobođen sam,” emotivno je opisivao Gračanin dane u zatočeništvu, piše „Jutarnji list”.

 

 

Komеntari17
82def
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Ilija Spasojević Ko je u ratu ?
Mislim da grešite . Majoru u RH nisu mogli da oproste jugoslovenski osećaj kao obzirnu i profesionalnu nadgradnju nad biološkim Hrvatstvom .On nije"šmugnuo iz vojarne"već dao otkaz u BG. Pri tom su dovoljno ostrašćeni da ne vide da je takav kakav je bolji i časniji Hrvat nego mnogi , Hrvatima nisu bili problem Srbi jer su sa njima lakše izlazili na kraj, Problem je bila i ostala Jugoslavija odnosno ono što je od nje u ljudima -ostalo-možda danas i van RH .
Ilija Spasojević
Страшно..У принципу није ни битно које је националности жртва неоусташке, хрватске власти с почетка 90тих..Али, пошто је то био верски и национални рат, не можемо пренебрегнути чињеницу да се овај несретни човек сматрао етничким Хрватима. И, он је грешком био убеђен, да се њему, Хрвату, у сред Загорја не ме ништа лоше догодити. Кад'- "Не лези враже"! Тај режим је био исти као и усташки. И овај човек им је сметао пошто је био "бивши" официр ЈНА. Сигурно је сматран "србијанским" шпијуном или сл.
Miroslav
I to neka bi bila osteta, od coveka su napravili invalida? A dzelati, kad ce njih stici pravda za zlocine? Pravda mora biti opomena za buduce dzelate, za buduce zlotvore i zlocince. U ovom slucaju nije poslata opomena.
Zločin i kazna za (ne)"časnika"
Major je imao tri mogućnosti. 1,Ostanak u JNA što bi bilo najprofesionalnije ,najčasnije i najpohvalnije ( bilo je i takvih oficira njegove i drugih nacionalnosti ali ne mnogo jer su uz SFRJ i do kraja ostali uglavnom Srbi i neki Crnogorci, Uz čast svim drugim izuzezcima ,) 2. Da se sa "stavi na raspolaganje"( izda JNA )- novim vlastima, .To nije hteo -možda i da ne bi poništio raniju zakletvu ili YU uverenje ili je tako" ocenjen"? 3, Uradi ovako kako je i uradio .
Pavao
Kad se profesionalno obavezes da branis svoju zemlju i onda se demobilises da je ne bi branio. Zao mi je kroz sta je prosao, imao je prilike da ih izbliza upozna.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja