Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O bankarskim naknadama crno na belo

Banke ovih dana šalju izveštaje o troškovima koje su za godinu dana naplatile od klijenata
(Фо­то Анђелко Ва­си­ље­вић)

U prošloj godini platili ste pet hiljada dinara za platne usluge – pokazuje izveštaj o naplaćenim naknadama koji je našoj čitateljki poslala banka. Takva obaveštenja ovih dana masovno stižu na elektronske adrese klijenata kao uostalom i ranijih godina. Na to je banke ne tako davno obavezala NBS svojim propisima o platnom prometu. Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke su dužne da klijentima i u ugovorima i na sajtovima predoče tačan cenovnik usluga koje naplaćuju.

Pomenutih pet hiljada dinara „pokriva” usluge samo dva bankarska proizvoda – tekućeg računa sa karticom i još jedne kreditne kartice. Trošak od 3.000 dinara odnosi se na plaćanje 250 dinara za vođenje platnog računa s paketom usluga elektronskog i mobilnog bankarstva, deviznog računa, dozvoljeno prekoračenje bez plaćanja kamate, SMS obaveštenja. Za članarinu za korišćenje kreditne kartice naplaćeno je 1.800 dinara, odnosno 170 dinara mesečno. Ova naša čitateljka strogo kontroliše rashode pa ni banci nije dala puno za kamate, tek nekih 200 dinara. Zna i da su joj obe kartice osigurane, ali se taj trošak ne vidi u ovom godišnjem pregledu naknada zato što se plaćaju osiguravajućoj kući. Čitateljka nema kredita pa tako nema dodatnog troška za kamate, a oni koji ih imaju vide na godišnjem pregledu i taj trošak. Može se reći da ona spada u kategoriju građana koji su i najmanje para platili bankama za korišćenje usluga. Pogotovo ako se uzmu u obzir troškovi kartica za plaćanja na rate, stambeni, potrošački, gotovinski, refinansirajući zajmovi…

U Srbiji ima čak 7,856 miliona tekućih računa koji je otvorilo 5,375 miliona građana i 1,3 miliona kreditnih kartica koje je otvorilo milion fizičkih lica. Znači više od devet miliona računa i kartica „vuče” mesečni trošak vođenja ili održavanja tekućeg računa koje banke naplaćuju od 100 do 300 dinara mesečno. Interesantno je da se broj tekućih računa ne smanjuje, već se povećava i to za čak 400.000 za godinu dana što pokazuju podaci Udruženja banaka. Samim tim se na pitanje od čega banke žive kao odgovor nameće – od naknada. Podrazumeva se i od kamata pogotovo ako se uzme u obzir da je odobreno na stotine hiljada zajmova privredi i građanima u vrednosti od 24 milijarde evra. U zbiru to im omogućava profit od 500 miliona evra godišnje.

Građani ne koriste sve otvorene tekuće račune, ali trošak održavanja moraju da plate pa se neretko dešava da se ti dugovi nagomilaju. Banke obično o tome obaveštavaju dužnike, mada ima i situacija da su oni zbog toga registrovani kao neuredni dužnici što je evidentirano u Kreditnom birou i postalo je smetnja za dalje zaduživanje. Kod nekih banaka politika je da naplaćuju samo trošak aktivnih računa ili onih koji se povremeno koriste. Zato stručnjaci savetuju da se neaktivni računi ugase što klijentu ne pravi trošak. Dug, podrazumeva se, mora da se izmiri. Samo zatvaranje računa, kao uostalom ni otvaranje ne košta.

Narodna banka Srbije (NBS) na internet prezentaciji omogućila je korisnicima da uporede naknade za usluge povezane s platnim računima (paketima) izborom više pružalaca usluga.

„NBS objavljuje uporedive podatke o naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju korisnicima. Pri tome, usluge s liste reprezentativnih predstavljaju one usluge koje se najčešće koriste u vezi sa platnim računom i koje korisnike izlažu najvećem trošku. Nezavisno od toga, banke su prilikom zaključenja okvirnog ugovora dužne da upoznaju korisnike sa svim naknadama i troškovima koje imaju u vezi sa određenim računom, odnosno paketom usluga u vezi sa tim računom. Pored toga što banke najmanje jednom mesečno dostavljaju izvod s računa korisnicima, gde mogu da vide sve transakcije koje su izvršene u korist banke, pa i naplaćene naknade, korisnici dobijaju jednom godišnje i poseban izveštaj o naplaćenim naknadama”, kažu u centralnoj banci.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.