Država i privatizacija banja

Bez potrebe za laskanjem, može se objektivno oceniti da je „Politika” posvetila dosta prostora privatizaciji banja i da su pojedini predlozi zavređivali veću i širu pažnju. Nedavni tekst Živomira Žike Tešića, u rubrici „Među nama”, verno odslikava sadašnje kontroverzno stanje kad je reč o privatizaciji banja i može se oceniti kao vapaj da se izbegnu pogreške i učini nešto što je na višem (kvalitetnijem i strategijski promišljenijem) nivou delovanja države i odgovorne vlasti, s jedne strane, a sa druge – bliže potrebama penzionera kao najdirektnije zainteresovanih. Takođe, i svih drugih koji u dobrom upravljanju i poslovanju banja (kao i rehabilitacionih centara) vide perspektivu za stabilne izvore prihoda, ne samo Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, već i drugih subjekata u vezi sa uspešnim poslovanjem banja.

Istini za volju, banje u Srbiji, što zbog objektivnih što zbog subjektivnih faktora, neretko su zapuštene. Umesto da budu siguran izvor prihoda i očuvanja realne supstance sredstava penzionog fonda, banje su usled loših pristupa postale izvor troškova i nesnalaženja. Kao takve postale su i podložne ishitrenoj privatizaciji na kojekakve načine (sa sumnjama na korupciju ) i po kojekakvoj ceni (ispod realno moguće).

Koje je najbolje ili drugo najbolje rešenje (po metodologiji „best sekend solušen”) za privatizaciju banja je osnovno pitanje na koje izostaje odgovor Tešića, iz razumljivih razloga. Sledi njegovo zalaganje da odgovor da država, odnosno sadašnje vlasti i administracija.

Ako se nekada država prvenstveno suštinski definisala kao „aparat nasilja u rukama vladajuće klase” sada se sve češće definiše kao institucionalna i zakonodavna prisila prema interesima odgovarajućih struktura. Pritom, njene funkcije su ograničenije (multinacionalne kompanije, globalističke okolnosti, itd.). Ujedno one su i delikatnije (razvojno uspešna, poslodavačka, delimično investiciona, konkurentska, socijalna, zaštitnička, itd.).

Sledstveno tome, svaka vlast ima manji ili veći manevarski prostor i određene prioritete u datim okolnostima.

Odista, ako Fond PIO kao titular vlasništva nad banjama ne može da ih revitalizuje i osposobi da funkcionišu sa odgovarajućim maržama zarade, onda preostaje da i država kao garant Fonda PIO pristupi tom složenom zadatku na pravi način.

Dr Slavenko Grgurević, ekonomista širih i razvojnih pogleda, koji se među prvima i najviše specijalizovano bavio restitucijom svojine i delom privatizacije banja, na jednom od tematskih okruglih stolova izneo je strategijski predlog, sa većom ekspertskom specifičnom težinom.

Grgurević je sažeto predlagao (kao drugo najbolje rešenje, ako sam Fond PIO nije kadar) da se oformi takozvani pul (konzorcijum) zainteresovanih koji bi sa Fondom PIO ostvario potrebnu sinergiju za brzu i uspešnu revitalizaciju banja. To bi podrazumevalo da se obezbedi finansijski i logistički kapacitet, odnosno da se na optimalan način (racionalno, finansijski uspešno i pravedno) sačine biznis planovi za revitalizaciju svake banje pojedinačno. Shodno tome neke banje se mogu dati u koncesiju, neke dokapitalizovati, neke finansirati patriotski od dijaspore, neke revitalizovati putem davanja u dugoročnije zakupe određenih smeštaja, itd.

Parafraziranom predlogu Grgurevića valjalo bi dodati i neformalno opredeljenje da se domaćim suinvestitorima pruži odgovarajuća prednost po ugledu na onu koju je izdejstvovao klub „Uliks” u Francuskoj kada je pretila opasnost da se olako štampanim dolarima i međunarodnim arbitražama pokupuju značajnije i dugoročnije nacionalne vrednosti.

Naravno, cilj ostaje isti – da se revitalizuju banje na optimalan način odnosno sa pozitivom maržom zarade iz koje bi se alimentirao Fond PIO i imali prihodi umesto rashoda uz moguću privatizaciju sa predominantnim vlasništvom Fonda PIO, odnosno onih koji su ga osnovali i punili, kao i onih koji to i sada čine videći u njemu i državi garanciju svojih prava na osnovu obaveznih doprinosa.

Zato vredi podsetiti da se banje ne mogu otuđivati od Fonda PIO i biti na bescenje. Svaka ima svoj specifični „gud vil”(izvornu prirodnu i brendnu vrednost) . Banje se sa dobrom logistikom i prilagođenim modelima mogu uspešno revitalizovati i postati izvori dodatnih prihoda. Sadašnja situacija dodatno upozorava i obavezuje da se vredi više pomučiti i mućnuti kreativni um.

Slobodan Stojanović,
magistar društveno-ekonomskih nauka