Tehnologija u službi zdravlja

Najsavremenija digitalna tehnologija i veštačka inteligencija koriste se sve više u službi zdravlja. Digitalne spravice pomažu ljudima da prate i menjaju svoje životne navike, pre svega uspostavljajući uravnotežen metabolički sistem.

Postupak je jednostavan. Na ruku se stavi, kao končić, tanka spravica, koja 24 sata meri nivo šećera u krvi, prenoseći podatke na „pametni” telefon, tako da se u svakom trenutku može videti kako određena vrsta hrane koju ste pojeli, fizička aktivnost, odmor i stres utiču na organizam. Ovo je naročito korisno, recimo, da se utvrdi koje namirnice brzo „podižu”, a koje „spuštaju” šećer – tako je jasnije zašto se posle obroka neke osobe osećaju tromo i pospano. Takođe, pomaže da se utvrdi kako šetnja, rekreativne vežbe ili sport regulišu nivo šećera.

Rezultati bez „bockanja”

Nekima će ovakav način praćenja zdravstvenog stanja organizma možda spasiti život: spravica će ih upozoriti na povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i drugih oboljenja metabolizma.

Kontinuirano praćenje glukoze u krvi uz digitalni monitoring primenjuje se, uz lekarski nadzor kao standardna procedura već decenijama kod pacijenata s dijabetesom tipa 1 kako bi kontrolisali bolest, a da ne moraju nekoliko puta dnevno da „bockaju” prst radi uzimanja uzorka krvi. Sada ovaj metod ulazi u masovnu upotrebu, a donosi milijarde dolara zarade „industriji zdravlja”.

– Kontinuirana kontrola nivoa šećera u krvi, uz pomoć minijaturne digitalne „lične laboratorije”, važan je deo preventive. Svako sam dobija ubedljive argumente da odlučuje o svom zdravlju i navikama – hvali svoj proizvod dr Kejsi Mins, koosnivač jedne od kompanija za digitalni zdravstveni monitoring u razgovoru za list „Njujork tajms”.

Većina ljudi već zna da će slatkiši i gazirano piće izazivati skok šećera u krvi, ali nije svesna da i neke druge vrste hrane mogu slično uticati – doduše, ne kod svakoga. Jedna studija, sprovedena 2015. u Izraelu, na 800 odraslih stanovnika koji su nedelju dana neprekidno jeli istu vrstu „nezdrave” hrane – pored ostalog hleb, čokoladu i maslac – pokazala je da nije svako isto reagovao: kod nekih je zapaženo značajno povećanje glikemijskog indeksa, kod drugih ne. Istraživači su zaključili da je skup faktora koji određuju stanje organizma jedinstven za svakog pojedinca, ali uticaj pojedinih namirnica zavisi od mnogo toga: težine te osobe, genetike, osetljivosti na insulin, životnih navika, crevnih mikrobioma.

Normalan nivo šećera u krvi, meren ujutru, na prazan stomak posle noćnog „posta”, iznosi 100 miligrama po decilitru. Lekari kažu i da je sasvim u redu da se nivo šećera malo poveća nakon obroka, ali ne i da dostigne alarmantni nivo, što su istraživači Univerziteta Stanford otkrili da većina učesnika studije smatra prihvatljivim. Osim što su takvi „skokovi” prečica za infarkt i šlog, oni vode i ka artritisu, raku, depresiji i demenciji.

Svaki treći Amerikanac ima znake preddijabetesa i čak 84 odsto njih pojma nema u kakvom se stanju nalazi. Zato genetičar, dr Majkl Snajder s Univerziteta Stanford smatra da je redovno praćenje nivoa šećera u krvi, upravo uz modernu tehnologiju i spravice, dobar način da se životne navike i način ishrane promene pre nego što izazovu trajne posledice po zdravlje. On je i jedan od osnivača kompanije za digitalni zdravstveni monitoring „Januar”, koja koristi veštačku inteligenciju kako bi pomogla klijentima da izaberu najbolji način ishrane i unapred predvide kako će određena vrsta hrane na njih uticati.

Svaka fizička aktivnost, čak i kratka šetnja, blagotvorno utiče na nivo šećera u krvi, spuštajući ga na prihvatljiv nivo i posle obilnijeg obroka.

Dr Aron Najnstajn, endokrinolog s Univerziteta Kalifornija, pacijentima sa šećernom bolešću redovno propisuje kontinuirani monitoring glukoze u krvi, a i sam se podvrgao istoj proceduri. Koristeći digitalnu spravicu prikačenu za ruku ustanovio je, na sopstveno iznenađenje, da „laka supica”, koju svakodnevno naručuje u bolničkom restoranu, kod njega izaziva nagli skok šećera u krvi, pa je prešao na druga jela. On predviđa da će do 2025. svaka osoba s rizikom od dobijanja dijabetesa koristiti takav aparat, jer je mnogo nezdrave hrane oko nas, a epidemija dijabetesa i ostalih metaboličkih bolesti je evidentna.

Za dve nedelje – 395 dolara

Ovaj program, međutim, nije jeftin i nije „pokriven” zdravstvenim osiguranjem. Postavljanje dve sprave za monitoring tokom dve sedmice košta od 175 do 395 dolara.

Prema rečima nekih od prvih korisnika, taj se trošak sasvim isplati! Jedan od njih je, recimo, zahvaljujući digitalnoj spravici na ruci, otkrio da njegova dijetalna ishrana nema efekta, zato što salatu s ribom preliva balzamovim sirćetom, koje sadrži dosta šećera, pa ga je zamenio vinskim. Ovo je dobar nauk i za druge poklonike niskokalorične ishrane, koji jedu dosta salate, barenog i sirovog povrća i posne ribe, ali ih začine zaslađenim sosom ili dresingom, a da toga i nisu svesni. Slično je s doručkom od integralnih žitarica, omiljenih ovsenih i drugih pahuljica ili „voćnih muslija” u kojima su zašećereni dodaci.