četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 06.03.2021. u 18:00 Goran Volf

Automobil budućnosti stvara se i u našoj zemlji

Nemački „Kontinental” otvara fabriku u Novom Sadu. – Veliki broj vozača u svetu će ubuduće najčešće gledati u proizvod iz Srbije – instrument tablu
Неке од инструмент-табли које се производе у Новом Саду (Фото Г. Волф)

Nova fabrika nemačkog „Kontinentala” u Srbiji je završena i biće otvorena sutra. Ovde će se proizvoditi elektronski sistemi za upravljanje vozilom, ono u šta vozač, sem puta, najčešće gleda – instrument table, ekrane. Vozač sada može da gleda u virtuelnu instrument tablu projektovanu ispred voozača na šoferšajbni. Ali svako od nas koji vozi vidi samo deo toga, iza svetlećih lampica, pokazivača brzine, broja obrtaja, nalaze se kompjuteri. Sve ono što kontroliše ispravnost vozila, upozorava na moguće probleme – mozak automobila ili kamiona, kombija. 

– Nećemo ovde proizvoditi komponente, ovo su sistemi, elektronika za automobile, napredna tehnologija. Iz fabrika u Srbiji izvoziće se za ceo svet, i to proizvodi u koje je ugrađena naša pamet – kaže Saša Đoringa, direktor „Kontinentala” u Novom Sadu, napominjući da zna da je prva asocijacija na ovu kompaniju ‒ guma, pneumatik, ali da ovde nije reč o tom delu industrije već nečemu mnogo naprednijem.

U srpskom sedištu firme, u centru Novog Sada, radi 600 naših stručnjaka, većinom su to inženjeri, informatičari, programeri...

Najtraženiji kadrovi, prosek godina je svega 30,8. Naši mladi stručnjaci, oko kojih je bilo otimanja pre tri godine, kada je sve počelo, rade i na najnaprednijim tehnologijama. Ovde se prave radari, kamere, akustični senzori. Očekivani izvoz za koju godinu trebalo bi da dosene vrednost ukupnog izvoza srpske IT industrije. Ispituju se nove mogućnosti upravljanja vozilima – razvijaju autonomna vozila. Vozila bez vozača.

Kamera i radar su oči automobila, a naš, srpski inžinjer smislio je i kako da auto dobije uši. Napravio je uređaj koji radi na principu slepog miša, akustični senzor. Jedna kamera košta oko 100 evra, a akustični senzor, kome ne smeta ni magla ni noć ni krivina, oko 10 evra. Drugi patent koji je odavde izašao jeste nešto poput žiroskopa – nosač za kameru koji joj omogućava da bez obzira na kretanje vozila, potrese, zadrži stabilnost. Vozila na koja smo navikli, izgleda, sve više voze ka istoriji, a sve će manje biti na putevima. Ovde se razvijaju vozila budućnosti. Jedan od onih koji na tome rade je Bogdan Mirkac, 35-ogodišnjak, elektroničar zadužen za razvoj visokoautonomne vožnje i radare. Ali na ovakvim sistemima rade čitavi timovi inženjera koji razvijaju pojedinačne uređaje koji se potom ovde, u Novom Sadu, kompletiraju i testiraju.

– Ovaj prelaz će ličiti na razvoj telefonije. Od običnih telefona, kojima je samo mogao da se prenosi glas, stigli smo do smartfona, mini računara, a njima ćemo ubuduće i automobile kontrolisati, naručivati, plaćati. Već sada smo razvili pristup automobilu preko pametnih telefona kojim ga otključavamo, prilagođavamo retrovizore, visinu sedišta... Automobil postaje gedžet. Naručite koji hoćete, boju, on prilagođava vama sedišta, vozača nema a stižete gde želite. Nema u budućnosti privatnih automobila, neće biti potrebni, kao ni vozačke dozvole. Kada smo prvi put ovde, u Vojvodini, demonstrirali kako kamion, za sada samo po poligonu, ide bez vozača, bilo je kao da smo prikazali duha. A tome se stremi i zbog ekonomičnosti, zagađenja, tvrdi direktor Đoringa, inače sada jedini Rumun koji je ostao ovde u Novom Sadu, dok su sve druge strane stručnjake, koji su ovde u početku radili, zamenili naši. 

Razvoj vozila budućnosti, bez vozača ima pet nivoa. Prvo je da auto može da prati linije ili da koči, sledeći nivo je da ima obe ove funkcije, na trećem nivou može da pretekne, obiđe drugo vozilo, ali je i dalje odgovoran vozač, a na koncu nema ni volana ni kočnica, ali ide samo tačno određenim putem („Kontinentalov” robotaksi se već testira u Frankfurtu) i na koncu automobil bez vozača ide svuda.

Naravno, za sve ovo potrebno je od promene globalnih zakona do apsolutno funkcionalne informatičke podrške ovakvom sistemu saobraćaja. Ali izgleda da ovo nije tako daleko kako nam možda sada izgleda. U ostvarenje ovoga, eto, sada je uključena i naša pamet, koja dobija priliku da menja svet. Novo doba, izgleda, stiže nam iz Novog Sada.

Komеntari24
910b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Citam ovo i zamisljam neki tekst iz npr. Kambodze, od pre 20tak godina, kako pise "ceo svet,dok hoda, ce gledati u patike koje ste vi sastavili"...ili "ceo svet ce ici bos ako mu vi ne napravite patike"...
Чупак Антун
Е мој Никола упоредити патике и високу технологију?промашио си тему тотално или си завидан.
Darko
Ako je istina da nasi inzinjeri zaista ucestvuju u razvoju stranog proizvodnog programa,to je odlicna vest samo za njih.Sutra ce svoje znanje ponuditi nekome drugom i kakva je korist u svemu tome za Srbiju? Treba videti na primeru francuske zeljezare "Florange "(ponos francuske industrije- proizvodila je delove i za Ajfelovu kulu-)kada je indijska kompanija "ArcelorMittal" odlucila da je zatvori-kakva ekonomska pustos ostaje u regionu.A to je uvek moguce. Da je srece da su to srpske firme.
milic
Nasa / Nemacka fabrika NS izradjivace,deo upravljackog sistema, sto je manje od 1% buduceg automobila..... budimo realni.
Karudijan
Uzimaju ovakve fabrike naše inženjere, ali to one koji su daleko iznad inteligencije prosečnog čoveka-genijalce. Njih čak i posle angažuju i u matičnim fabrikama. Ali to su posebno daroviti ljudi. Ostali inženjeri su samo "goniči robova". Tačno je, sve oko njih je manuelan rad, jeftine radne snage. Nije to samo Fiat, već i Kontinental, Simens i svi drugi veliki brenodovi u Srbiji. Jednostavno, deca i ljudi nam rade za platu od 350 evra. Ko se snađe. pobegne iz zemlje i krene normačno da živi.
Andrej
Ajde da svi odemo,to bi bilo najbolje.Da ugasimo Srbiju,da ne postoji.Sta sve ovaj narod nije izdrzao,ali nikom nije padalo na pamet da ode negde,vec je davao svoj doprinos da drzava stane na noge.Dve plate u kuci od po 40000 din i uzivaj.Na svome si mozes pristojno da zivis.Ako manje gledas americke filmove pa krenes i sam da ih pustas bice ti bolje.
Dragan Sweden
Na zalost sve je to svarciger industrija bez domace pameti, sva tehnika u tom poslu jeste pakovanje i slanje u svet.Politicari su sve upropastili domace fabrike rasprodali strucnjaci pobegli u svet.
Vracarac
Pa ovde je upravo reč o domaćoj kreativnosti i znanju. Pročitajte tekst ponovo, ali sada polako i naglas.
Borivoje m
A da prvo procitate clanak? Kod ovih uredjaja nije bitan hardver, on se stancuje serijski i jedan kompletan mikrokontroler kosta oko 800 din, vec softver koji se u njih ugradi
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja