DFC neće zatvoriti kancelariju u Srbiji

Američka korporacija za međunarodno razvojno finansiranje (DFC) ne gasi svoju kancelariju u Beogradu, ali će ona dobiti novo rukovodstvo samo šest meseci posle osnivanja.

Džon Jovanović, koga je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa postavila na mesto direktora u Srbiji, nedavno je napustio tu funkciju, kako nezvanično saznajemo, iz ličnih razloga. Otvaranje ove kancelarije u zgradi američke ambasade u septembru prošle godine usledilo je pošto su u Vašingtonu, u Trampovom prisustvu, Kosovo i Srbija potpisali Sporazum o ekonomskoj normalizaciji.

Informaciju o napuštanju funkcije obelodanio je sam Jovanović. Rekao je da DFC ima novo rukovodstvo u Vašingtonu, koje će nastaviti da radi na zapadnom Balkanu.

Adama Bolera, koga je Tramp nominovao da vodi DFC, u danu inauguracije predsednika Džozefa Bajdena zamenio je Dev Jagadsen. Dok je na funkciju glavnog opeativnog direktora došao Dejvid Marčik.

Marčik je nedavno izjavio da je ta instutucija posvećena podršci investicijama u privatni sektor Srbije, Kosova i šireg regiona.

‒ Nestrpljivo iščekujemo da gradimo na temelju nedavno obnovljenih inicijativa o ulaganju sa Srbijom i Kosovom, kojima ostajemo posvećeni. Nastavljamo pojačanu usredsređenost započetu prošle godine uspostavljanjem regionalnog prisustva DFC-a sa sedištem u u Beogradu ‒ naveo je Marčik za Glas Amerike.

U medijima se pojavila informacija da je u razvojnoj banci postojala napetost između onih koji žele da usmere ulaganja na zemlje sa nižim prihodima, poput onih u jugoistočnoj Aziji i Africi, i onih koji veruju da bi trebalo da se ulaže i u projekte u zemljama sa srednjim i višim prihodima koji promovišu američke spoljnopolitičke ciljeve.

Međutim, Marčik je demantovao mogućnost povlačenja DFC-a sa zapadnog Balkana i zatvaranje kancelarije u Beogradu. On je posle te vesti prošlog meseca rekao da se produbljuju načini saradnje, čija je svrha ulaganje na Balkanu i u području Egeja. Obećao je da će novo rukovodstvo DFC-a doputovani u Srbiju i na Kosovo čim budu mogli bezbedno da se kreću zbog pandemije.

Iza dolaska američkog kapitala u Srbiju stoji politički interes SAD-a i svest da je krajnji trenutak da se Amerika suprotstavi kineskom uticaju u regionu i daljem širenju ka Evropi. Međunarodna razvojna finansijska korporacije DFC raspolaže fondom za investicije od ukupno 60 milijardi dolara. Osnovana je pre dve godine upravo kao pandan kineskoj Inicijativi „Pojas i put”, modernom putnom, trgovinskom i ekonomskom koridoru od Šangaja do Berlina.

Strahinja Subotić, istraživač u Centru za evropske politike, uverava da je administracija Džordža Bajdena zainteresovana za zapadni Balka. Nakon stupanja na dužnost već posle prvog meseca, videli smo, kaže, da Balkan ostaje prioritet.

‒ Ukoliko žele da sprovedu taj prioritet, mislim da im je u interesu da zadrže kancelariju DFC-a u Beogradu. S obzirom na to da putem jače ekonomske saradnje mogu da zadrže svoju polugu moći u Srbiji, a samim tim i u celom regionu, imaće interes da kancelarija opstane ‒ navodi Subotić.

Što se tiče promena rukovodstva DFC, pa i na čelu beogradske kancelarije, naš sagovrnik podseća da svaki predsednik menja kompletnu administraciju, i tu se ne radi o nekoliko stotina već o stotinama hiljada ljudi koje promene na svake četiri godine.

‒ Ako uzmemo u obzir činjenicu da Amerika sve strožijim pogledom gleda na Kinu i sve snažnije optužuje Komunističku partiju Kine, jer smatra da promiviše alternativne metode vladavine, mislim da će želeti da zadrže svoje prisustvo u Srbiji, koja u sve većoj meri sarađuje sa Kinom ‒ ističe Subotić.

Da li će se Vašingtonski sporazum poštovati u potpunosti ili možemo očkivati izmenu tog dokumenta? Naš sagovrnik kaže da je Bajden brojne Trampove odluke opovrgnuo, ali kada su ga pitali za Vašingotnski sporuzum, on je rekao da nema ništa protiv i da on ostaje na snazi. Do sada, kako ističe, nismo eksplicitno čuli da američki establišment napada sporazum koji je Tramp postigao sa Beogradom i Prištinom .

‒ Videćemo šta će reći za manjak želje Srbije da otvori ambasadu u Jerusalimu, pošto je to bila jedna od tačaka. Bajden je bio protivnik i da Amerika otvori svoju ambasadu u Jerusalimu, ali ipak će je zadržati. To je najinteresantnija tačka sporazuma i videćemo da li će i u kojoj meri pritiskati Srbiju da tamo otvori ambasadu. Ali s obzirom na to da Bajden nema tako snažan odnos prema Izraelu kao što je imao Tramp, ne bih očekivao da će uslediti reakcija ako mi ne sprovedemo taj deo sporazuma. Ne verujem da će to uticati na ekonmski aspekt sporazuma ‒ zaključuje Subotić.

Ekonomski deo sporzuma odnosi se na zajedničku izgrdnju „Autoputa mira”, potom obnovu železničke veze sa Prištinom. Mnogi uveravaju da se vašingotonski sporazum zapravo vrti oko tačke u kojoj smo potpisali da ćemo zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača, a tamo gde postoji da ćemo je blagovremeno ukloniti, što praktično znači zabranu opreme kineskog „Huaveja”, koji je bio trn u oku Donaldu Trampu.

Krediti za investicije i obrtna sredstva za koje će garant biti američka Međunarodna finansijska razvojna korporacija mogli bi da budu na raspolaganju malim i srednjim preduzećima sredinom godine. Garantna šema u iznosu od oko milijardu dolara, biće usaglašena do kraja prvog kvartala, najavio je Siniša Mali, ministar finansija, posle potpisivanja Međudržavnog sporazuma o podsticanju investicija sa ambasadorom SAD u Srbiji Entonijem Godfrijem, što je bio preduslov za otpočinjanje aktivnosti DFC-a u Beogradu.