Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Erdogan: EU je pala na ispitu humanosti

Prema najnovijim analizama, manje razvijene zemlje su poslednjih godina prihvatile 85 odsto izbeglica, dok bogati izbegavaju da se istinski angažuju u rešavanju krize
Мигранти у Турској близу границе са Грчком (Фото: EPA-EFE/SEDAT SUNA)

Razvijene države izbegavaju da se istinski angažuju u rešavanju izbegličke krize koja je poslednjih godina teško pogodila svet, pogotovo zemlje jugoistočne i južne Evrope, pošto beskućnici uglavnom stižu iz Avganistana, Iraka, Sirije, kao i severne Afrike. Oni traže „bolji život” na zapadu kontinenta, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj, ali se na tom putu suočavaju s mnogim preprekama.

Na taj problem je ukazano na konferenciji o rešavanju migrantske krize, koja je održana u Izmiru. U Turskoj više ne znaju šta da rade s migrantima: u Anadoliji je privremeni smeštaj našla armija od skoro četiri miliona beskućnika, stiglih pretežno iz Sirije, koja je u rasulu posle dolaska „arapskog proleća”.

„Zemlje članice Evropske unije izbegavaju da se istinski angažuju u rešavanju tog problema. Čovečanstvo je palo na ispitu humanosti, ne samo u Mediteranu, nego i u Egeju i na reci Marici (na granici EU i Turske). Svet takođe nema informacije ko je oteo desetine hiljada nestale sirijske dece koja su tražila utočište u EU. Pojedine razvijene zemlje vode politiku dvostrukih standarda: na rečima su za rešavanje migrantske krize, a u praksi izbegavaju da daju doprinos ublažavanju tog problema”, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Na konferenciji je iznet podatak da su u poslednje vreme slabije razvijene zemlje udomile 85 odsto izbeglica. Bogati prihvataju uglavnom one koji su im potrebni kao kvalifikovana radna snaga. U Ankari tvrde da su Grci s pogranične reke Marice u poslednje vreme na silu vratili 80.000 beskućnika koji su pokušali da se domognu EU. U tome im pomaže i pogranična služba Unije – Fronteks.

„Graničari često tuku izbeglice, oduzimaju im pasoše i novac i na silu ih vraćaju u Tursku”, tvrdi visoki funkcioner vladajuće partije Omer Čelik.

EU i Turska su u martu 2016. godine postigle sporazum o zajedničkom rešavanju izbegličke krize Ankara se obavezala da na svojoj teritoriji zaustavi migrante koji nemaju pravo na azil, a zauzvrat Brisel se obavezao da joj pomogne sa šest milijardi evra. Brisel ima druge kriterijume za svoje članice, optužuju u Ankari.

„EU je Grčkoj dosad dala tri milijarde evra, iako je primila svega 100.000 izbeglica. U isto vreme Turska je smestila četiri miliona beskućnika, a još nije dobila svu obećanu pomoć od šest milijardi”, tvrdi Erdogan.

Ankara je pre godinu dana zbog toga povukla radikalan potez: na trenutak je podigla rampe na svojim zapadnim granicama ka Grčkoj i Bugarskoj. Migranti su nagrnuli ka EU, ali su se suočili sa žestokim otporom, pogotovo na pograničnoj reci Marici, gde grčki vojnici, kako tvrde u Ankari, ponekad koriste i bojevu municiju da bi ih zaustavili. U Atini demantuju te optužbe.

U Atini kažu da Turska povremeno namerno propušta migrante koji su zaposeli više ostrva u istočnom Egeju. U poslednje vreme s tim problemom se suočava i Republika Kipar, u koji migranti stižu sa severa podeljenog ostrva, na kojem su Turci proglasili nepriznatu državu. U Nikoziji kažu da će taj problem pokrenuti na video-konferenciji ministara unutrašnjih i spoljnih poslova zemalja EU, koja se održava sredinom marta.

„Ankara ucenjuje Evropsku uniju izbeglicama, preteći da će otvoriti zapadne granice”, ističu u Briselu, u kojem tvrde da poštuju postignuti sporazum s Turskom. Posle međusobnih optužbi dogovoreno je da se preispita ranije postignuti ugovor o saradnji u rešavanju migrantske krize, koja, bez sumnje, pogađa i Tursku i Evropsku uniju. Ankara tvrdi da pomaže izbeglicama da se vrate u svoje domove u Siriji. To je dosad uradilo 420.000 migranata pošto je prethodno turska armija očistila pogranično područje na severu susedne zemlje od ekstremista Islamske države i kurdskih terorista.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

JOLE NOKOLIC-TAMNAVAC
Ердоган: ЕУ је пала на испиту хуманости@, Jos 1389 su pocinili prvi veliki greh iz humanosti i tu rec nisu uspeli da prevedu do danas...nista novo,naprosto oni su okovani egoizmom,kad znas kakvi su lakse se cuvas....
Car sloba
Uspostavljanje mira i obnova sirije, Iraka, avganistana, libije, palestine i svuda gde je zapad prvenstveni uzročnik doveli bi do smanjenja broja migranata. Ali zapad je mnogo veštiji u destrukciji.
Z. Lacimija
Niko ne kaze ko je kriv za najnoviji izbeglicki cumani, najveci u godinama posle 2.svetskog rata. Bilo je ratova i ranije ali nije bilo toliko beskucnika.
ВлаДо
Ево како Француска решава проблем избеглица.Присилила је Нигер и остале субсахарске земље да блокирају са војском путеве по тим земљама и спречавају кретање миграната.Мигранти немајући куда путују пустињом и на том путу умиру далеко више него што се даве у Медитерану.
slavko radovanovic
Eu sluzi prije svega mocnima.Ali ne da pomognu siromasnim i malim ves da se oni jos vise obogate.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.