petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: POČETAK MEĐUSTRANAČKOG DIJALOGA

Slični zahtevi, ali bez jedinstvene platforme

Predizbori su verovatno jedan od boljih načina za pripremu izborne kampanje, ali samo u slučaju da se neko bira neposredno, kao na primer gradonačelnik Budimpešte
(Фото А. Васиљевић)

Rascepkana i ideološki podeljena srpska opozicija ne može da pronađe zajednički jezik oko jedinstvene platforme za poboljšanja izbornih uslova. Iako su zahtevi, manje-više slični, samo na strani dela opozicije koji je bojkotovao junske izbore, postoji nekoliko modela za razgovore sa vlastima. Slična situacija je i kod partija desne orijentacije koje ne žele da im evroparlamentarci posreduju u unapređenju izbornih uslova.

Da bi premostila sve dublji jaz u opozicionim redovima Skupština slobodne Srbije (SSS) predložila je organizovanje neposrednih izbora unutar opozicije, po modelu primenjenom pre izbora u Budimpešti 2019. godine. Umesto da ih ova tema objedini u srpskoj opoziciji je došlo do novih podela, koje su zbog početka dijaloga o izbornim uslovima, vešto gurnute pod tepih. U SSS naglašavaju da je ovaj model moguće realizovati samo konsenzusom unutar opozicije i da bi bilo kakva monopolizacija od jedne političke opcije ili ličnosti jasno uništila kredibilitet celog procesa.

Predlagači ove ideje u Srbiji smatraju da bi održavanje predizbora bilo vežbanje demokratije od čega bi najveću korist imala opozicija, ali i birači koji su umrtvljeni bojkotom parlamentarnih izbora i koji ne veruju da je moguće da se glasanjem na izborima može doći do mogućih političkih promena. Osim što bi na ovaj način stranke uvežbavale za predstojeće redovne predsedničke i beogradske, i najavljene vanredne parlamentarne izbore, to bi bila jedinstvena prilika da se konačno pojave „nova lica”. Na taj način bi se znatno smanjio uticaj lidera u opoziciji koji sada imaju glavnu reč. To je verovatno i glavni kamen spoticanja, jer iskustvo iz Mađarske je pokazalo da svi kandidati koji imaju „mrlju” u političkoj prošlosti nisu uspevali da pobede kandidate vladajućeg Fidesa.

Pre nekoliko godina u Mađarskoj je bila slična situacija kao u Srbiji – opozicija je takođe bila podeljena po svim osnovama, ali se onda dogovorila da organizuje predizbore i na osnovu toga je cela opozicija stala iza jednog kandidata i pobedila 2019. u Budimpešti. Identičan scenario planiraju i za parlamentarne izbore sledeće godine. Što se Srbije tiče, liderske sujete čini se da su glavni razlog zašto će ova ideja ostati mrtvo slovo na papiru i što su za nju, prema nezvaničnim informacijama, više zainteresovani u nekim zapadnim ambasadama nego u opoziciji.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković za „Politiku” kaže da je nemoguća ideja o održavanju izbora unutar opozicije iz više razloga.

Navodi da je zamisao veoma zanimljiva, ali da je zbog ozbiljnih podela u opozicionim redovima neostvariva.

„Veliki je problem što se ne održavaju izbori unutar jedne stranke što je slučaj u Americi kada je reč o republikancima ili demokratama, nego bi to bili izbori u kojima bi učestvovale različite stranke i pokreti. One teško da bi mogle tako nešto da organizuju. Opoziciju čine različiti politički subjekti koji nemaju ista politička i ideološka opredeljenja. To jeste dobra ideja, jer bi se preko tih izbora pronašao najbolji kandidat, ali preliminarne izbore možete da imate samo unutar jedne partije”, objašnjava Dejan Vuk Stanković.

Različite partije koje imaju čak i dijametralno suprotna ideološka opredeljenja su ipak organizovale izbore u susednoj Mađarskoj. Naš sagovornik sumnja da je tako nešto moguće u Srbiji i kao dokaz navodi različite koncepcije pregovora oko poboljšanja izbornih uslova.

„Sa sadašnjih pozicija u opoziciji to mi deluje malo verovatno, ali taj predlog je veoma dobar jer daje pristojne rezultate u nekim okolnostima koje su drugačije nego u Srbiji. Potreban je jedinstveni politički subjekat da bi u okviru njega mogli da se klasifikuju kandidati koji imaju najviše šanse da se suprotstave drugim kandidatima”, navodi Vuk Stanković. Predizbori su dodaje, verovatno jedan od boljih načina za pripremu izborne kampanje, ali samo u slučaju da se neko bira neposredno, kao na primer gradonačelnik Budimpešte. Kod nas se biraju odbornici, koji kasnije na sednici Skupštine grada odlučuju ko će biti na čelu Beograda, što nije ista situacija. Osim toga, za predizbore je potrebno regulisati pravila kampanje, glasanje, kontrolu izbornog procesa što iziskuje obučenu i jaku partijsku infrastrukturu, koju opozicija nema.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stoiljković pak, smatra da su predizbori mogući i ostvarivi, ali da je prethodno potrebno uraditi dosta toga da bi oni bili održani. Za naš list kaže da bi slični izbori trebalo da budu održani i u vladajućim partijama, a ne samo u opoziciji.

„Ta logika primarnih izbora je nešto što prethodi parlamentarnim ili lokalnim. To je nešto što je u demokratiji normalno, pogotovo kada je reč o predsedničkim izborima, gde je recimo unutar socijalističke partije u Francuskoj bilo osam kandidata, od kojih dva nisu formalno bili članovi partije, ali su bili levičari. Bilo je moguće da glasaju svi koji su se identifikovali sa tom partijom, a postoje različiti mehanizmi za određivanje glasova. Najčešći način je da evidentirano članstvo koje plaća članarinu može i da glasa između više kandidata”, navodi Stoiljković i dodaje da je za tako nešto potrebno da postoji medijska otvorenost uz utvrđene stranačke procedure.

„To bi trebalo da bude princip u svakoj stranci i opoziciji, ali treba biti obazriv da to ne ode u drugu krajnost i da ne pojača postojeće sukobe u opoziciji. Treba se unapred dogovoriti da se u javnost neće iznositi prljav veš i snabdevati municijom obaveštajne službe, uz jasne procedure ko ima pravo glasa. Međutim, ako nema uslova za tako nešto i ukoliko postoji medijska haranga na drugačije mišljenje, onda tim izborima samo produbljujete postojeće podele”, naglašava Stoiljković.

Dodaje da srpske opozicione partije moraju da pokažu ozbiljnost, da imaju nekakve programe i da su sposobni da se slože oko nekih elementarnih stvari, pa da onda održe izbore. U protivnom, samo ti izbori će doprineti nastavku deljenja političkih partija.

Dejan Vuk Stanković navodi da u opoziciji treba da se ostvari jedan drugi proces, a to je fuzionisanje stranaka sa sličnom političkom i ideološkom orijentacijom, jer ovako fragmentizovana opozicija ima jako male šanse da postigne neki relevantan rezultat na izborima.

„Prvi korak pre bilo kakvih predizbora bio bi proces ideološke kristalizacije i fuzionisanje rasparčanih subjekata. To bi dovelo do toliko potrebnih novih ljudi u politici koji mogu da podstaknu jedan deo nezadovoljnih, ali i neaktivnog dela biračkog tela”, smatra Vuk Stanković.

Zoran Stoiljković je mišljenja da su najveći protivnici izbora unutar opozicije partijska rukovodstva koja se sama biraju. Prema njegovim rečima kada se organizuje stranački kongres, pravo glasa imaju svi oni koji su već članovi glavnog odbora, a ako je u pitanju vladajuća stranka, to su mahom državni funkcioneri. U opoziciji su to ljudi od najvećeg poverenja lidera stranke.

„Veoma je važno i šta koaliciono okruženje misli o potencijalnim kandidatima. Ideja jeste dobra, ali u našim uslovima je teško ostvariva. Što više prolazi vreme, ne pada animozitet prema onima koji su upravljali Srbijom od 2000. godine i njihova socijalna politika je ostala upamćena kao neuspešna. U ovom trenutku za opoziciju je daleko važnije da postigne kvalitetan dogovor oko izbornih uslova i da ima neku vrstu ideje šta je njena platforma”, zaključuje Zoran Stoiljković.

Komеntari8
a503c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZLATKO S P
@ Dr. Slobodan Devic . u Srbiji postoji velika opozicija ,al NEWS MEDIA nedaju im glas i opozicija nema Glas. Zar nije bilo ,isto tako u USA izborima ,sve je bilo blokirano Donaldu Trampu pa na kraju i kao vrhovnom komandantu ,Blokirani 74 miliona Amerikanaca !Interesuje me ,dal Zvanicna -Drzavna Televizija ,daje isto vreme ,mislim po duzini i u istim Prajm Time ,Onima sto su na vlasti i Onima iz Opozicije? Imas 2$ Dva minuta TV , imas10$deset minutaTV,imas 60 $TV sesdeset minuta .
Dejan
Opozicija se 2000-te okupila s'koca i konopca i videli smo šta je bilo sa njima,sa premijerom,a i sa držovom!Bilo koja koalicija sa 3 stranke različitih uverenja nemože dugo da opstane,a kamoli sa 10!
Никола
Мађарску опозицију поредити са српском је грех. Да би се измерила снака српске опозиције,довољно је упоредити излазност на два последња изборна круга.Разлика је око 8%. Тренутно је то изборни плафон оних који су бојкотовали, задње изборе.
Milica
Jedinstvena platforma za sve stranke i za opoziciju je: izvršenje Kumanovskog sporazuma iz 1999.g. povratak izbeglog srpskog stanovništva i povratak odbranog srpskog osoblja na Kosmet u broju 1000 na zadatke iz rezolucije UN bar jednoj državi KFOR-a (bilo ih je više desetina kada je zaključen Kumanovski sporazum) i imaju obavezu da izvrše Kumanovski sporazum koji je Srbija i Jugoslavija izvršila a oni svoju obavezu nisu izvršili ugovor mora da se izvrši to je elementarno pravo.
ДбР
Скупштина слободне Србије (ССС) је скупина самоизабраних, па су самим тим нерепрезентативни. Јесу то углавном озбиљни интелектуалци, али је зато још тужније што не схватају колико је битно да се ограде од елитизма. Сличну грешку праве и сви лидери (бојкоташких) опозиционих партија. Будимпешта и Истамбул су слични ономе шта је отојч урадио Депос. Овим нашим би било паметно да се угледају на Бањалуку. Млад, паметан, НОВ човек.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.