Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Ukrajina u strojevom koraku

Заједничка вежба украјинских и америчких војника (Фото EPA-EFE/Philipp Guelland)

Ukrajinski generali odlučili su da iz korena reformišu armiju bivše socijalističke republike. Za početak, krenuli su od tzv. strojevog koraka. Kako je preneo portal „Korespondent”, vojnici u maršu neće više nogu podizati na visinu od 15 do 20 centimetara od zemlje, nego za čak pet centimetara niže. U situaciji kad oružjem nije moguće povratiti ni Krim ni Donbas, promena načina stupanja dovoljna je da vojni zvaničnici, barem delimično, opravdaju epolete koje nose na ramenima, rezonuju analitičari.

Ukrajinci još od 2014. ne mogu da nađu pravi odgovor na nevolje koje su ih snašle u odnosima s najbližim susedom – Rusijom. Ne samo stoga što su suočeni s daleko moćnijim i savremenije opremljenim protivnikom, već i zbog nesuglasica na unutrašnjem planu. Predsednik Volodimir Zelenski, koji je na sadašnju funkciju stupio 20. maja 2019, do današnjeg dana nije uspeo zemljacima da udahne neophodan optimizam ne bi li se izvukli iz letargije i siromaštva u koje su upali.

Nastojanja da se taj duh optimizma povrati saradnjom sa zemljama koje na Ukrajinu, htele to javno da priznaju ili ne, i dalje gledaju kao na ruski zabran, pokazala su se jalovim. Strepnje Evropljana da bi veće uplitanje u poslove druge po veličini zemlje na kontinentu moglo direktno da ih suprotstavi Rusiji, uz moguće posledice čiji obim je u današnjim okolnostima praktično nemoguće sagledati, učinile su svoje Od deklarativnog zaklinjanja u prijateljstvo i povremene (nedovoljne) finansijske pomoći, nije se otišlo mnogo dalje.

Ono što posebno brine oko 45 miliona Ukrajinaca jeste saznanje da čak i ako bi zapadni susedi odlučnije krenuli da ih spasavaju, ne bi to činili zarad njih samih, koliko iz sopstvenih interesa. Tako barem kazuje vekovno iskustvo. Najuporniji u „pomoći” Ukrajini zato i dalje ostaju – Amerikanci Njihova revnost već je dostigla tolike razmere da, prema rečima Viktora Medvedčuka, člana parlamenta i lidera „Opozicione platforme – za život”, evropskoj žitnici preti opasnost da postane – kolonija SAD

S obzirom na blizinu Rusije i njen uticaj na Starom kontinentu uopšte, nije neprirodno što u Vašingtonu s pažnjom gledaju na ovaj deo Evrope i što pokušavaju da učine sve kako bi suzili domete politike, ekonomije i bojne sposobnosti istočnog rivala. U jasnom nedostatku želje da samostalno uđu u mogući obračun, igranje na kartu „nezadovoljnih suseda” u ovom trenutku čini se za SAD dovoljno racionalnim.

Pokušaj sa slučajem „Navaljni” nije dao očekivane efekte. Najavljene sankcije Rusiji zbog njegovog utamničenja dogovarane su toliko traljavo i s opreznošću da je unapred jasno da će njihov efekat biti vidljiv samo u medijima. U stvarnosti je već odavno primetno da se naša planeta „okreće sve brže” i da takve okolnosti zahtevaju brže i konkretnije reagovanje svih, a posebno glavnih učesnika ove vrteške. Novi strojevi korak možda će učiniti da ukrajinski vojnici prilikom egzercira izgledaju uvežbaniji, ali svakako ne i opasniji. Jer, glavno pitanje je kako bi se momci pod oružjem ponašali u slučaju pravog ratnog sukoba. Ono što je viđeno u Donbasu ne uliva poverenje. Kao ni najave da će obećano novo američko oružje tu bilo šta promeniti.

Umesto pomenutog, Ukrajina bi mogla da bude uvučena u drugu vrstu sukoba. Prošlonedeljna najava ovdašnjih bezbednosnih službi da predstoji zaplena imovine već pomenutog Medvedčuka, njegove supruge i još petoro oligarha, podigla je veliku prašinu. A reč je o ljudima koji se diče višemilionskom ličnom imovinom. Posebna pikanterija ove najave je što se svi oni sumnjiče za sponzorisanje terorističkih organizacija, za šta sledi kazna i do 12 godina robije.

Medvedčuk je jasan u stavu da su za sadašnje nevolje u kojima se nalazi zemlja jednako krivi aktuelni predsednik Zelenski i tzv. spoljni faktor i otvoreno traži povratak na stanje pre „Narandžaste revolucije” (2004–2005). „Živimo u nezavisnoj državi, ili bi barem tako trebalo da bude. Trenutno su i naša nezavisnost i suverenitet opasno uzdrmani stranim uticajem i, što je još važnije, političkim sistemom koji deluje pod nedvosmislenim uticajem Vašingtona”, izjavio je pre nekoliko dana, ne skrivajući da je jedini izlaz za Ukrajinu ponovno vraćanje poverenja Moskve.

Pitanje je da li je unutrašnjepolitičke probleme moguće rešiti novim strojevim korakom, ili je reč tek o pokušaju da se pažnja javnosti skrene s daleko većih izazova. I da li će taj korak biti demonstriran pri dočeku neke buduće američke vojne pomoći, koja ponovo neće biti dovoljna da se u Donbasu ili na Krimu bilo šta promeni.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

naivna
Kako ce zapad da uziva kada se braca potuku. Zato i dele drzave da bi ih onda huskali jedne nadruge i zaradjivali na njihovom bratoubilastvu.
Војин
На жалост постсовјетским Русима историја није јача страна и зато се прилично не сналазе у аргументацији својих потеза. Користећи татарску најезду Пољаци су измислили термине како би испарцелисали Русију па су тако земље на северозап. назвали Белом Русијом, земље југозападно од Кијевског Кнежевства назвали су Црвеном а земље Кијевског Kнежевства Малом Русијом. По ослобођењу од Татара, бројних ратова са Пољацима и устанака у Украјини, цар Алексеј Михајлович 1653. -54 г. ослобађа Смоленск... !
Рус Михаил
Нови стројеви корак украјинске војске је без сумње "најважнији" корак у подизању бојеве готовости и борбеног духа дотичне војске.
Konstantin Kalenos
Izgleda da je zapadna, američko-EU strategija promjene režima u krizi. Zemlje gdje je promjena režima ili "obojena revolucija" prošla i uspjela, nešto se nisu istakle naraslom demokracijom, bogatstvom, stabilnošću i slobodom? Tako da više demokratizacija i pridruživanje slobodnom svijetu ne djeluju ni privlačno a ni obećavajuće u smislu poboljšanja života širih narodnih masa. Njima se obećava demokracija ali tako da izaberu da se zavade sa susjedima i dojučerašnjim prijateljima? Pa i u rat!
Бранко Ср'б Козаковић
По обичају, сувише злурадости и подсмеха за Украјину, са подтекстом коју заговара враћање под хегемони загрљај Росије за коју је Украјина подједнако бафер-зона као и за Запад. И више од тога! - док је Западу стало да искористи, злоупотреби, УКР против Росије, Росији је традиционално стало да спроведе до краја русификацију овог народа, државе и културе у својој хегемоној потреби да се "заокружи". Све русификације до сада, а било их је много, и биле су најчешће бруталне/подле, опомињу Украјинце!
Ljubomir
Da, naravno - a SVE demokatizacije su kroz naradžaste revolucije i "proleća" dovele do procvata "demokratizovanih" i predatavljaju ideal kome treba težiti po svaku cenu i donele su bezgraničnu slobodu i procvat?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.