ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 09.03.2021. u 11:46 Z. Atić

Čudesna sudbina Jelisavete Načić

Јелисавета Начић (Фото Википедија)

U specijalnoj osmomartovskoj epizodi, onlajn divan „Beograda za početnike” u Rančićevoj kući, sedištu Centra za kulturu Grocka, posvećen je istaknutoj ženi nacionalne istorije, projektantkinji nekih od arhitektonskih simbola naše prestonice koji su, svi do jednog, danas kulturna dobra.

Na Dan žena, koji se širom sveta obeležava 8. marta u spomen na borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena sa muškarcima, divanilo se o Jelisaveti Načić, arhitektkinji, koja upisuje i završava arhitekturu na beogradskoj Velikoj školi kao prva i jedina žena u prvoj generaciji studenata. A kako je na prelazu vekova tekla „Čudesna sudbina Jelisavete Načić”, publika je saznala u onlajn tribini sa Smiljanom Popov, novinarkom i autorkom serijala, i gošćom Bojanom Ibrajter Gazibarom, istoričarkom umetnosti-konzervatorom iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koja je istraživala život i rad ove znamenite graditeljke.

Bojana Ibrajter Gazibara i Smiljana Popov (Foto Zorica Atić)

Radeći u zanimanju do tada „rezervisanom” za muškarce, Jelisaveta Načić je pre jednog veka uređivala Kalemegdan i Terazije kao glavni gradski arhitekta, prvi koga je Beograd imao. Beogradu je ostavila i prvu modernu školu, kao i prve stambene zgrade na Balkanu, a projektovala je i crkve, što žene nikada do tada i nikada posle nje nisu radile.

Reč je i o prvoj ženi koja se zaposlila u državnoj službi – iako nije služila vojni rok, što je bio tadašnji, teško premostivi uslov, ali i ženi koja je svojim radom, individualnošću i integritetom bila trn u oku patrijarhalnoj srpskoj sredini s kraja 19. i početka 20. veka. Ljubav svog života upoznala je u logoru u Prvom svetskom ratu, i na tako strašnom mestu rodila ćerku. Okruženje nije blagonaklono gledalo na ljubav Srpkinje i Albanca, iako su njenog supruga, književnika Luku Lukaja, zvali „Albanac koji je voleo Srbe”. Voleli su se do kraja života, ali su ih društveni i verski koreni u smrti razdvojili – ona je sahranjena na pravoslavnom, on na katoličkom groblju...

Komеntari1
dbabe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пантелија
Леп чланак и лепа животна прича. Штета што информације ради нису прецизније наведени неки од њених подигнутих објеката. Ево, ја овом приликом наводим љупку Цркву Александра Невског која се ненаметљиво уклопила у дорћолско окружење.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja