Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PONOVO UČESTALE PROVOKACIJE PRIŠTINE

​Zašto svet ne vidi patnju kosmetskih Srba

Грачаница (Фо­то EPA-EFE/Valdrin Xhemaj)

Prema izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus (čiji je glavni finansijer vlada SAD), Srbija je u 2020. nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda i sada se zajedno s još četiri države zapadnog Balkana – Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i takozvanim Kosovom – nalazi u kategoriji delimično slobodnih zemalja. U tom izveštaju zapisano je da su junski izbori u Srbiji, „čije su sprovođenje obeležile manjkavosti, zadali težak udarac višepartijskom sistemu”, dok je na Kosovu, posle kratkotrajnog perioda na vlasti, „neustavno zbačena vlada premijera Albina Kurtija”.

Izjednačavanje Srbije i njene južne pokrajine povodom pitanja ljudskih prava u najmanju ruku je problematično jer u poslednjih 20 godina Srbi u Metohiji žive u getima, koji se eufemistički zovu enklave i dve decenije su na meti Albanaca, dok u centralnoj Srbiji gotovo da nisu zabeleženi etnički motivisani napadi. Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da su Fridom haus i slične nevladine organizacije produžena ruka zapadne spoljne politike, najčešće Amerike.

 Graovac za „Politiku” kaže da je taj izveštaj, gde se u isti koš stavljaju Srbija i nepriznato Kosovo, i pokušaj izjednačavanja građanskih i političkih prava, jedan od pritisaka na našu zemlju.

„Takvi i slični izveštaji nekih drugih organizacija biće sve učestaliji i teži kako se bude približavao nastavak dijaloga i to moramo da shvatimo kao deo političke borbe oko Kosova i Metohije i pregovaračkog procesa koji će za koji mesec da se zahukta. Na sve moguće načine pokušaće da destabilizuju Beograd i da poljuljaju našu čvrstu pregovaračku poziciju”, kaže Graovac.

Navodi da je za zemlje Zapada priča o nezavisnosti Kosova završene i da je potrebno intenzivirati pritiske na Srbiju da i mi priznamo, kako oni kažu, stanje na terenu. Tim povodom protekle nedelje u ovom regionu boravio je specijalnim pregovarač EU Miroslav Lajčak, koji je obišao Prištinu i Beograd. „Ti pritisci sigurno neće uroditi plodom jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao da nećemo priznati nezavisnost Kosova. Da je Srbija priznala nezavisnost Kosova, siguran sam da bi se u izveštaju Fridom hausa nalazili samo hvalospevi i postali bismo jedna od najslobodnijih država u Evropi, zemlja na koju treba svi da se ugledaju”, ističe Graovac.

Predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da u pokrajini postoje ekstremisti koji nisu spremni na činjenicu da na KiM žive i Srbi i da su oni ohrabreni izjavama i ponašanjem albanskih političara poput Albina Kurtija. Za naš list kaže da deo Albanaca stalno vrši incidente i napada Srbe, otimaju njihovu imovinu, pljačkaju crkve i manastire, to je nešto što traje godinama.

„To pokazuje nespremnost jednog dela Albanaca, ili možda i većine, da prihvate da žive sa srpskim narodom bez incidenata. Najveću odgovornost za to imaju albanski političari i međunarodna zajednica sa svojim prisustvom tamo. Napadi na Srbe su ohrabreni i ponašanjem kosovske policijske službe, sudova, tužilaštva koji ne reaguju adekvatno. Policija ako uhvati počinioca, odmah ga pusti, tužioci rade selektivno diskriminišući srpski narod i zbog toga mi stalno upozoravamo da je Kosovo crna rupa Evrope, da su tamo Srbi građani drugog reda i da haraju korupcija i kriminal”, kaže Drecun.

Posle završetka vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, uzavrela politička retorika radikalnih Albanaca u kampanji rezultira sve češćim napadima na Srbe, pre svega u enklavama. U kampanji od svih albanskih političkih partija na račun Srba i predsednika Aleksandra Vučića upućeno je mnogo teških reči. „Stvarana je ta atmosfera i konstantno se podgreva netrpeljivost prema Srbima, naročito tokom izbornih proseca koji su proteklih godina učestali na KiM. Tamo se izbori neretko dobijaju na taj način ko će više i žešće da napadne i kada takve stvari svaki dan radite, stvarate atmosferu da je napad na Srbe nešto što je prihvatljivo i poželjno da se desi”, kaže Graovac.

To je verovatno i razlog zašto osim pretnji smrću i paljenja kuća srpskih povratnika, dolazi do prebijanja povratnika u mestima južno od Ibra, a proteklog vikenda na meti albanskih radikala bile su dve pravoslavne crkve. Članice Kvinte i kosovske vlasti u najmanju ruku su blago reagovale na ove incidente, dok je na njih jedino reagovala vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju, koja je u saopštenju navela da su nepoznati počinioci opljačkali Crkvu Svete Trojice u Partešu i iz nje odneli novac iz blagajne i vrednu vezenu plaštanicu, kao i da je to drugi slučaj da je obijena neka crkva na toj teritoriji, nakon što je nekoliko sati ranije otkriveno da je obijena Crkva Svetog Petra i Pavla u Klokotu.

„Činjenica da je crkva poharana i oskrnavljena baš na Zadušnice posebno govori o statusu i ugroženosti srpskih svetinja i verskoj netoleranciji koja vlada na prostoru KiM”, navedeno je u saopštenju. Naglašavajući da se „ovakvom necivilizacijskom ponašanju mora stati na put”, kancelarija je navela da „međunarodna zajednica ima dužnost i poverenu misiju da na terenu garantuju bezbednost svima, posebno Srbima koji se gotovo svakodnevno suočavaju da pretnjama i napadima”.

Nasrtaji na Srbe povratnike i pretnje intenzivirani su i od početka rada Suda za ratne zločine takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Svi ti učestaliji napadi jasan su pokazatelj deficita demokratskih institucija i da situaciju na terenu kontrolišu lokalni Albanci koji su mahom uzurpirali imovinu Srba, pa ih napadaju ili lažno optužuju za ratne zločine. Institucije ne postoje pa se događa da počinioci krivičnih dela ostanu nepoznati ili da se, čak i ako policija uhapsi nekoga zbog napada, oni posle protokolarnog uzimanja izjave puštaju na slobodu. Kontinuirani napadi na povratnike i njihovu imovinu, stvaraju u srpskoj zajednici osećaj straha i neizvesnosti, imajući u vidu da ovakvi slučajevi ostaju nerasvetljeni. Kosovo očigledno zapada u hroničan kriminal i nepoštovanje zakonitosti i ljudskih prava.

„Napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji nikada nisu ni prestajali, samo periodično bivaju jači ili slabiji. Tamo ne postoje adekvatni zakoni, niti institucije koje bi sankcionisale takvo ponašanje i takva je situacija od 1999. godine. Te napade bih povezao s nastavkom pregovaračkog procesa jer političke elite u Prištini, po nagovoru nekoga sa Zapada, žele da se i na taj način vrši pritisak na Beograd. Oni znaju da smo mi posebno osetljivi na napade na lokalne Srbe, njihovu imovinu, ali i na crkve i manastire Srpske pravoslavne crkve. U ovim okolnostima mi ne možemo na adekvatan način da ih zaštitimo jer je ta oblast pod međunarodnim protektoratom i onda Albanci sav svoj bes i frustraciju iskaljuju na tom srpskom stanovništvu i o tome, normalno, nema ni slova u izveštaju Fridom hausa”, ističe Srđan Graovac.

Milačić: Uzalud ste srpski narod rasterivali s KiM

Predsedništvo Prave Crne Gore, s liderom Markom Milačićem na čelu, posetilo je na velike zimske Zadušnice, manastir Gračanicu na Kosovu i Metohiji. Milačić je tom prilikom rekao da su srpski narod uzalud rasterivali s prostora KiM i poručio da „našim dušama ne mogu zabraniti naše Kosovo”, prenosi TV Most. On je dodao da je Predsedništvo Prave Crne Gore došlo u Gračanicu na Zadušnice, kada, kako je naveo, „Hristos obasjava duše preminulih, upaljenom svećom i molitvom za mir duša koje su propatile sve kosovske rane, a onda postale jedna velika duša Kosova”. „Suze naših više nisu suze, suze naših naš su zavet, naša su najveća vera”, rekao je Milačić, prenosi Tanjug.

Decenija dijaloga u Briselu, a rešenje se još traži

Delegacije Beograda i Prištine sastale su se u Briselu prvi put 8. marta 2011. u okviru tehničkog dijaloga kome posreduje EU, a u narednih deset godina dijalog je prošao kroz više faza, ali i blokada, menjani su pregovarači i formati. Među postignutim dogovorima i dalje postoje oni, na prvom mestu Zajednica srpskih opština, koji još čekaju svoju implementaciju. Nakon što je 2010. godine EU dobila mandat od UN da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, prvi tehnički dijalog započet je u martu 2011. godine.

Komentari37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
Oni koji su proizveli patnje Srbiji, R. Srpskoj, Srbima u celini niti vide niti zele videti te patnje a to su prvenstveno clanice NATO i SAD. Normalno to se od njih nemoze ni ocekivati jer njihov cilj je rasturanje Srbije i Srpskog naroda. Ono sto zabrinajava je da nasa vlast kako bivsa ,tako i sadasnja uporno gura Srbiju u antisrpsko drustvo u EU. To se nikako nemoze razumeti a ni opravdati.Nama tamo nije mesto , otimaju nama KiM , rade protiv R.Srpske a nasa vlast vice EU nema alternativu
dusan1
Deo odgovora dao je Dusan T a drugi deo je da se radi o Jevrejima ili bar katolicima (Hrvatima,Italijanima,,,) znale bi i ptice na grani a ne samo ljudi na zapadu !
sike bivsi milic
Za naslov. Svet vidi,vidi odlicno sta je na KIM, ali ga potpuno ne interesuje ono zbog cega ima odredjene ozbiljne koristi.
Sergije Miletic
Mi Srbi bili smo (i bicemo,)zrtve dvostruke prevare.Prve, kada smo, ne tako davno, poverovali da cemo svi ziveti u jednoj drzavi i da cemo "konacno resiti albansko pitanje" (znamo kako smo ga resili) i druge sada, ako poverujemo da je nama Srbima glavni grad Beograd,bez obzira gde zivimo.
Дејан Р. Тошић
Поштовани г. Сергије, Србима у Србији су вазда престонички градови били само у Србији и то: Рас,Београд, Смедерево, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Ниш.
Dusan T
Nema vlast kada da se bavi KiM i da o tamosnjoj situaciji obavestava svet. Oni su koncentrisani na podrucja odakle su se doselili u Srbiju. Trenutno se bave Jasenovcem i podrzavanjem Dodika. KiM ce stici na red kada vlada i predsednik budu Srbi.
Дејан Р. Тошић
Поштовани г. Душане, написали сте кратко и јасно, недвосмислену неоспорну чињеницу из ког разлога "свет не види патње Срба са Косова" .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.