utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Brojanje šafranjike u subotičkoj peščari

Jedinstveni cvet je zaštićena biljna vrsta čija najveća populacija se nalazi upravo na severu naše zemlje
(Фотографије: Н. Тумбас)

Subotica – Duboko u subotičkoj peščari, u prostoru koji je pod zaštitom prvog stepena, zaposleni u JP „Palić Ludaš” hodaju polako korak po korak sa notesom u ruci. Njihov zadatak je da izbroje svaki pojedinačni cvet šafranjike, strogo zaštićene biljne vrste, koja u Srbiji cveta samo ovde. Ovde se nalazi i najveća populacija u Evropi. Zahvaljujući merama zaštite staništa koje preduzima „Palić Ludaš”, kao i projektima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, šafranjika koja je gotovo bila pred izumiranjem, sada je prisutna na 80 lokacija i na prostoru od oko osam hektara.

„Brojanje šafranjike je posao monitoringa, i obično izbrojimo između 80 i 100 hiljada jedinki cveta. Šafrnjiku brojimo već nekoliko godina unazad, a poslednjih pet godina uzastupno radimo apsolutno brojanje svake jedinke”, kaže Marta Dobo, direktorica JP „Palić Ludaš”.

Šafranjika je niski cvet, nežno ljubičaste boje, a Sandra Čokić Reh, šef sektora zaštite prirode objašnjava da je reč o endemskoj vrsti, šumo-stepskoj biljci koja je vrlo karakteristična za naše područje. „Javlja se i u Mađarskoj, sa druge strane granice takođe postoji populacija, međutim, jedna kompaktna velika populacija je kod nas. Apsolutnim brojanjem jedinki ustanovili smo koje su mere aktivne zaštite na ovom području značajne i koje dopirnose tome da se populacija poveća. Između ostalog, to je krčenje šuma bagrema, a od pre tri godine radimo i ispašu ovaca i koza i to izuzetno pomaže širenju ovog cveta”, kaže Čokić Reh.

Stručnjaci iz subotičkog preduzeća „Palić Ludaš” u ovom poslu sarađuju i sa kolegama iz Nacionalnog parka „Kiškunšag” u Mađarskoj čija terotirja se „naslanja” na subotičku peščaru i gde se takođe pojavljuje šafranjika, te saznanja do kojih dolaze primenjuju na terenu. Biljka je još uvek u mnogim aspektima nepoznanica, pa tako ističu da još ne mogu da utvrde kako i koji meteorološki uslovi utiču na njeno cvetanje. Bilo je slučajeva da je u sred cvetanja pao sneg, a biljka je nastavila da cveta i dalje. Ove godine prvi izdanci pojavili su se 7. februara, i očekivalo se da će puni cvet biti početkom marta, ali sada na terenu primećuju da biljka i dalje nastavlja da cveta.

Kretanje ovim područjem je zabranjeno, kao i bilo kakvo uzimanje biljke iz prirode.

„Nama je bitno svako stanište, i sada u vreme pandemije korone, možemo da zaključimo da uništavanjem staništa divlje životinje, biljke, pa i pratioci životinja, kao što su virusi, dolaze bliže čoveku. Zato nam je bitna šafranjika, kao i svaka druga organska vrsta koja postoji bilo gde na planeti zemlji. U tome je suština da je potrebno da imamo staništa i da vrste koje pripadaju tom staništu budu tamo i da im bude prijatno. U slučaju da izgube svoja stanšta, a i šafrnjika je jedan segment koji čini taj eko-sistem, druge vrste će polako da se približe čoveku”, objašnjava Sandra Čokić Reh.

Komеntari2
91d48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јовиша Видић од Рудина
Ово на слици је crukus у народу познат као каћунак. Расте свуда и скоро на свакој подлози. Шафрањ је сасвим нешто друго.
Zoran Markovic
U pravu ste. Samo sto je ispravni naziv Crocus, a ne Crucus. Safranika je (latinski: Carthamus tinctorius) je mediteranska biljka, poreklom iz Egipta, zute do narandzaste boje. Mozete proveriti na Wikipedia-ji. Safranika postoji i na srpskom izdanju vikipedije Wikipedia.SR

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja