Za objavu privatnih slika preti tri godine zatvora

Dan posle Međunarodnog dana žena, javnost u Srbiji zapanjila je informacija da su na društvenoj mreži za dopisivanje „Telegram”, koja ima više od 36.000 članova iz naše zemlje i okruženja, muškarci poslednjih dana podelili na stotine eksplicitnih privatnih snimaka i fotografija svojih bivših devojaka. Uz video-zapise i fotografije, članovi grupe „eks Ju balkanska soba” u kojoj su deljeni video-zapisi i fotografije, objavljene su i adrese i brojevi telefona devojaka. Ono što posebno zabrinjava jeste to što su deljene i fotografije na kojima su maloletnice.

Po nalogu Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva u Beogradu, inspektori SBPOK-a preduzimaju sve mere i radnje u cilju otkrivanja krivičnog dela i rasvetljavanja i okolnosti u vezi sa slučajem. Na tome rade inspektori Uprave kriminalističke policije (UKP) . Ministar policije Aleksandar Vulin kazao je da će policija naći one koji su postavljali eksplicitan sadržaj i da će oni biti kažnjeni. Prema njegovim rečima, oni koji su te snimke i fotografije bez saglasnosti postavili, koji mogu tako da pogaze nečiju intimu i zloupotrebe nečije poverenje ne mogu se nazvati ljudima.

– Oni će biti predmet naše obrade, naći ćemo ih i kazniti. Ne može niko nečiju fotografiju, kako god i kada god da je nastala, bez saglasnosti onoga ko je na fotografiji, objaviti i da se nada da će mu to proći nekažnjeno. Ti koji misle da su veći muškarci zato što se iživljavaju na nekome i zato što su zloupotrebili nečije poverenje treba da znaju da će se upoznati sa MUP-om i da će sigurno biti kažnjeni, kao što zaslužuju. Daćemo sve od sebe da se to skine sa mreže – naglasio je ministar Vulin.

Eksplicitan sadržaj na „Telegramu” otkrila je Staša Ivković (21) iz Vršca. U izjavi koju je dala medijima, ona je kazala da su se u grupi „eks Ju balkanska soba” delili različiti profili devojaka sa društvene mreže „Instagram”.

– Muškarci su se raspitivali kako mogu da dođu do njih, da li mogu da plate seks sa njima, kakve su u krevetu... Razmenjivali su iskustva, ocenjivali kakve su u krevetu. Videla sam i snimak gde trojica muškaraca u bazenu muče jednu devojku, dok četvrti snima. Bilo je i fotografija maloletnih devojaka, kao i momaka koji su tražili da im se pošalje dečja pornografija – tvrdi Ivkovićeva za medije i dodaje da su „Telegram” grupe posebno opasne jer su zaštićene, pa korisnici mogu da sakriju svoj broj, da stave lažnu sliku i lažno ime – da niko ne zna ko su i odakle su.

Ivkovićeva je za grupu saznala tako što je dobila informaciju da se i njen profil sa „Instagrama” nalazio tamo. Pojedinci su se raspitivali da li se prodaje za novac i da li neko ima neke njene golišave slike. U grupu se može ući samo na preporuku. Napravila je printskrinove prepiske i objavila ih na „Tviteru”.

U konkretnom slučaju, prema rečima Gorana Ilića, zamenika republičkog javnog tužioca, verovatno je reč o krivičnom delu neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimaka.

– Kod krivičnog dela se zahteva da navedene aktivnosti osetno zadru u privatni život lica koje je prikazano na fotografiji, portretu ili filmu. Dakle, da objavljivanje i prikazivanje spisa, fotografije i slično proizvede grubu ili intenzivnu povredu privatnosti neke osobe. Za razliku od krivičnog dela neovlašćeno fotografisanje, kod ovog krivičnog dela je neophodno  da spis, portret ili snimak budu prikazani većem broju ljudi bez pristanka. Ako je reč o maloletnim osobama pristanak za objavljivanje ili prikazivanje fotografije ili snimka morali bi da daju roditelji ili staratelji – objašnjava Ilić.

Za osnovni oblik  krivičnog dela predviđena je kazna do godine dana zatvora i goni se po privatnoj tužbi, dok je za teži predviđeno gonjenje po službenoj dužnosti – za ovaj oblik krivičnog dela zaprećena je kazna do tri godine zatvora.

– Ukoliko su uz fotografije na društvenoj mreži objavljivani i podaci o ličnosti moglo bi da se radi i o krivičnom delu neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka – navodi zamenik republičkog javnog tužioca.

Napredak tehnologije i nova sredstva komunikacije, smatra Ilić, zahtevaju da se izvrši revizija načina na koji su normirana krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građana  naročito krivična dela kojima se ugrožava privatnost, koja je postala ranjivija upravo zbog tog napretka.

– Sa tim u vezi morale bi da se preispitaju i propisane krivične sankcije, jer su za ta dela zaprećene krivične sankcije koje nisu u funkciji zaštite ugrožene privatnosti ljudi, odvraćanja učinilaca od vršenja krivičnih dela ili ostvarivanja pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i krivične sankcije. Poseban problem je i to što se gonjenje za ovo krivično delo preduzima po privatnoj tužbi – zaključuje Ilić.