četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 11.03.2021. u 09:09 Mirjana Čekerevac

Poslanici o korupciji i medijima

Pokušaj rušenja ustavnog poretka sprečen je fenomenalnom akcijom bezbednosnih službi, rekla je ministarka pravde Maja Popović
Са седнице Народне скупштине (Фото А. Васиљевић)

Predloge kandidata za izbor članova Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Veća Agencije za sprečavanje korupcije poslanici Skupštine Srbije iskoristili su juče za ukazivanje na opasnost od korupcije po društvo i državu i na stanje u našim medijima. Kandidati takoreći nisu ni pominjani, a svi su se osvrtali na poslednje akcije u obračunu s organizovanim kriminalom, tražeći da se u tome istraje i ide do kraja, kao i na ponašanje medija u izveštavanju o ovim događajima.

Obrazlažući predlog za izbor Upravnog odbora RATEL-a, Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, kazala je da je prethodnim članovima istekao mandat, da su svi predloženi kandidati „najviši akademski obrazovani stručnjaci iz ove oblasti, koji postoje u Srbiji”. Istakla je: „Ovaj sastav je najreprezentativniji iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.” Za predsednika i njegovog zamenika predloženi su kandidati koji su i do sada obavljali tu funkciju, Dragan Kovačević i Petar Stijović, za članove dva dosadašnja člana, Vladimir Krstić i Dejan Marković, i Slobodan Ristić, koji je, kako je rekla Matićeva, nov.

Ministarka pravde Maja Popović detaljno je izložila proces kandidovanja članova Veća Agencije za elektronske medije, navodeći da je ispoštovana zakonska procedura, da se na konkurs prijavilo 26 kandidata, da je obavljeno testiranje, te da je predloženo 19 kandidata, koji su imali najveći broj bodova.

Najavljujući podršku SDPS-a predlozima kandidata, Nataša Mihailović Vacić, kazala je da je „osnaživanje regulatornih tela i istrajavanje na njihovoj nezavisnosti od ključne važnosti jer je, uz nezavisno pravosuđe i jačanje institucija, to siguran put za iskorenjivanje korupcije, što je preduslov za stvaranje društva u kome će građani moći da ostvare svoja prava”. Istakla je da građani očekuju bolju zaštitu uzbunjivača, te da je važno da „u započetoj učestvuju svi, da se u tome ide do kraja, kako bi se videlo ko i na kom nivou podržava kriminal”. Apelovala je na sve „da podrže borbu protiv kriminala, da se ona ne vodi kroz medije i curenje informacija, već u institucijama”.

Đorđe Milićević (SPS) rekao je da su biografije kandidata za RATEL zavidne, izrazivši uverenje da će, ako budu izabrani, opravdati poverenje. Govoreći o kandidatima za Veće Agencije za sprečavanje korupcije, pohvalio je to što ima znatno više kandidata od onoliko koliko se bira, te da je dobro što „imamo spoj iskustva i nekih novih kadrova”. Osvrnuvši se na poslednje akcije u obračunu s organizovanim kriminalom, rekao je da je država oštro reagovala, „pokazujući da nema zaštićenih, ni selektivnog pristupa”. Istakao je: „Kad sve sublimiramo, jasno je da je narušen ustavni poredak zemlje, nezamislivo je da se 1.572 puta prisluškuje predsednik države i njegova porodica s jedinim ciljem destabilizacije Srbije.”

Ministarka Popović, kako je rekla, želela je da ga ispravi: „Rekli ste da je narušen ustavni poredak, ali on nije narušen. Bio je pokušaj rušenja ustavnog poretka i on je sprečen fenomenalnom akcijom bezbednosnih službi. U toku su predistražni i istražni postupci vezani za organizovani kriminal, koji nije za cilj imao samo vršenje određenih krivičnih dela, koja su koruptivna i lukrativna, već sve ukazuje na njihovu želju rušenja ustavnog uređenja. Još jednom zahvaljujem bezbednosnim službama koje su učestvovale u oštrom i odlučnom presecanju ovih kriminalnih aktivnosti. O detaljima ne mogu da govorim, pa vas molim da me o njima ne pitate.”

Nevena Đurić (SNS) podsetila je da je borba protiv korupcije na visokom mestu prioriteta, a potom, kako je rekla, napravila paralelu sa situacijom na tom polju do 2012. i posle toga.

Kazala je: „Da smo do 2012. godine imali korupciju na najvišem nivou najbolje svedoči primer čoveka koji je bio član vlade, a potom gradonačelnik Beograda – to je Dragan Đilas. Srbija se danas s takvim pojavama obračunava, najbolji primer je hapšenje ozloglašene kriminalne grupe, koja je svirepo mučila i ubijala. Đilas danas u svojim medijima ismeva akciju i sprovodi kampanju u kojoj se praktično zabranjuje iznošenje dokaza. Bitno je da dokazi postoje, da su prosleđeni tužilaštvu, nadamo se da će biti i procesuirani. Oni koji su predsednika Srbije prisluškivali, na njihovu žalost, nisu pronašli ništa, a pitanje za RATEL i Agenciju za sprečavanje korupcije je da li se ikad zapitate kako u ovakve događaje obavezno budu umešani neki prekogranični TV kanali.”

Đorđe Kosanić (JS) kazao je da je izuzetno važno da RATEL i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sarađuju u izgradnji širokopojasne komercijalne mreže u seoskim sredinama jer će ona omogućiti privrednicima da bolje posluju, a mladima bolje obrazovanje. Kazao je da se „mora raditi na povećanju svesti kod građana o opasnosti od mita i korupcije”.

Misala Pramenković (SPP) kazala je da nema nijedne države na svetu gde nema korupcije, ali „države se razlikuju po tome dokle je ona stigla”.

Dodala je da „nije dovoljan rad samo jedne agencije, već da celo društvo bude ujedinjeno, a to se postiže dobrom koordinacijom između institucija”. Prema njenim rečima, u obračunu s organizovanim kriminalom „veoma važne karike su lokalne samouprave jer se građani upravo tu najčešće suočavaju s korupcijom”. Dodala je: „Lokalne samouprave moraju više da rade na suzbijanju korupcije, a to se postiže transparentnošću u trošenju budžetskih sredstava. Uzbunjivači moraju biti zaštićeni, imali smo slučaj u Novom Pazaru da određeni aktivista izađe s informacijama o malverzacijama u lokalnom budžetu, a onda bude pretučen u kafiću. Mora se pokazati neselektivnost u borbi protiv korupcije, ne samo u Beogradu već i u manjim mestima.”

Marijan Rističević (NSS–SNS) kazao je da bi rasprava o RATEL-u trebalo da se spoji s REM-om.

Kazao je: „Imamo kompaniju koja je tužila državu Srbiju, ’Junajted grupa’, koja u svom sastavu ima ćerke medijske firme, a sve što ta grupa radi, REM objašnjava da je reč o navodnom tehničkom reemitovanju programa tako što se signal šalje iz Beograda, preko Ljubljane u Luksemburg, a odatle u Beograd. RATEL ne vidi očitu korupciju u REM-u, a ni u RATEL-u, možda. Nemamo mi problem s opozicijom, već s ljudima koji se tako predstavljaju, a zastupaju Šolakov interes, a Agencija za sprečavanje korupcije očito misli da to nije tema. Podsećao sam vas iz SNS-a kad je birana Judita Popović da ona nije stručnjak za medije, da je bila poslanik LDP-a, da je greška da je izaberemo jer će se ona brzo uklopiti u biznis. Goran Petrović, koji mi je iz REM-a odgovarao na pitanja, rekao je da neće više da nam odgovaraju. Raspitao sam se i saznao da je Goran Petrović u Kragujevcu, za vreme vlasti Veroljuba Stevanovića, sa Šolakom i Nešom Kaubojem osnovao KDS 1997. godine, a to je preteča SBB-a, zamislite – koza čuva kupus. Od regulatora u Luksemburgu sam dobio odgovor da ti mediji jesu registrovani u Luksemburgu, ali da ne emituju program odatle. Nigde ne možete da ih tužite.”

M. Čekerevac

 

 

Antrfile

 

Zukorlić: Jedina relacija RTS–država su pare

 

Lider SPP-a Muamer Zukorlić video je, kako je rekao, priliku da otvori „temu korišćenja nacionalnog državnog blaga, posebno kada se radi o RTS-u”. Dodao je: „Pitanje rada RTS-a i njegove profesionalnosti u etičkom i stručnom smislu, očito nije pitanje koje se može rešiti na nivou jednog organa. Mediji treba da budu autonomni, pa i RTS, međutim, da li autonomnost znači i samovolju? Jedina relacija između države i RTS-a jeste da se dobiju pare od države, nigde na svetu ne postoji da se nešto finansira bez ikakve obaveze i odgovornosti. Nažalost, mi to imamo u slučaju RTS-a. Kod RTS-a imamo insistiranje na samovolji, selektivno se pristupa kada su u pitanju političke strukture. Nekada je status parlamentarne stranke značio obavezu da budete na RTS-u, sada, međutim, imate neke potpuno minorne stranke, vanparlamentarne, na RTS-u. Posebno zabrinjava odnos prema manjinskim zajednicama. Imali smo problem s RTS-om oko programa na bosanskom jeziku i predstavljanja kulture, na zvaničan zahtev smo dobili nezamisliv odgovor. Rekli su da su pitali neke stručnjake i oni su im rekli da to ne treba. Dakle, za javni servis nije bitan Ustav i zakon, oni imaju svoje stručnjake. Pozivam nadležne organe koji se bave zaštitom prava nacionalnih manjina da preduzmu mere prema ovoj kući jer ne vrši ulogu servisa svih građana, bilo da su Srbi, Bošnjaci, Albanci, Mađari... Neophodno je izvršiti reformu u RTS-u.”

Komеntari2
0a97c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

penzioner
Платон који је аутор познате изреке: „Чак и ако би сваки атински грађанин био Сократ, свака би атинска скупштина ипак била руља!
Немања Симовић
Сада је сваки кримос претња за целу државу. Али за наше снаге безбедноси то је "дечија песма " - "није добро Бело Дугме, није добра Катарина,..."

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja