nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.03.2021. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: ​Sindrom Petra Pana

Iako je ovaj pojam u stručnu literaturu uveden davne 1983. godine za muškarce koji nikada nisu zaista odrasli, već su ostali večiti dečaci, čini se da je danas još aktuelniji
(Срђан Печеничић)

Kao što je poznato, Petar Pan je dečak koji nikada nije odrastao. Živeo je u zemlji Nedođiji gde je to bilo moguće, a gde je vodio družinu „izgubljenih dečaka”. Zbog tih njegovih osobina nastao je „sindrom Petra Pana” kojim se opisuju muškarci koji nikada nisu zaista odrasli, koji su ostali večiti dečaci. Iako je ovaj sindrom uveden u literaturu 1983. godine, čini se da je danas sve više onih muškaraca čije ponašanje zaslužuje da se svrstaju u ovaj sindrom.

Zašto je sve više muškaraca koji ne žele da odrastu? Iz istog razloga iz kojeg ni žene ne žele da odrastu, a to je zbog toga što imaju negativnu predstavu o odraslosti. Kada uđu u one godine u kojima bi trebalo i da emotivno odrastu i da, na primer, uđu u ozbiljne veze i prihvate odgovornost za stvaranje porodice, oni ustuknu, povuku se i nastave da se ponašaju na „mlađem” emotivnom i socijalnom nivou.

Predstava o odraslosti

Deca i mladi stiču predstavu o odraslosti posmatrajući roditelje i stariju generaciju. Gledano očima deteta odraslost nimalo nije privlačna. Roditelji mnogo rade, stalno su u obavezama, dužnostima, malo ili nimalo se zabavljaju, pogotovo ako se mnogo odriču ili žrtvuju kako bi deci bilo što udobnije i kako bi bila što srećnija. Ako se roditelji trude da dete ima što srećnije detinjstvo, bajkovito i magično, onda je ta razlika između detinjstva i odraslosti veoma velika i mladoj osobi zastrašujuća. Zato ona želi da što duže produži svoje „detinjstvo” i da što kasnije, po mogućnosti nikad, postane odrasla osoba.

Kada mlada osoba ne želi da joj roditelj istog pola bude uzor, ona uzore traži na drugom mestu. Najveći izbor novih uzora nude raznorazni mediji: filmovi, televizija, literatura. Upravo su mediji puni raznoraznih „novih muških stereotipova” koji uprkos svom uzrastu nude mladalački stil života kakav obiluje zabavom, hedonizmom, individualizmom i nekonvencionalnim načinom života. Kao ideali nude se bogatstvo, slava i moć. Uzori su najčešće individualci bez porodice i dece, bez osoba za koje su emotivno vezani, s kojima su u odnosu ljubavi. Čak i kada su ovi uzori predstavljeni kao heroji koji ulaze u rizične situacije da bi spasli druge, ti drugi su često neka apstraktna zajednica, a nikako, na primer, porodica.

Kada je u generaciji sve više i više stvarnih ljudi koji žive po principu Petra Pana, tada takvo ponašanje postaje generacijska norma, dakle normalno ponašanje „jer i drugi tako žive” i „šta im fali”. Tada uzori više nisu samo likovi s ekrana, već konkretni ljudi koji su „oživeli” životne scenarije koje su videli u medijima.

Svaka osoba nosi u sebi onaj deo ličnosti koji zovemo „unutrašnje dete”, to jest onakvu sebe kakva je bila u detinjstvu. Iz ovog unutrašnjeg „slobodnog deteta” izviru želje, igra, duhovitost, zabava i kreativnost – jednom rečju: životna energija. Kažemo da osoba nije stara sve dok u sebi gaji ovo dete. Ali sve je stvar proporcije i balansa. Kada ovo dete postaje dominantan deo ličnosti, tada to nije odrasla osoba koja zna da se zabavlja, već je detinjasta, infantilna „odrasla” osoba. To je odrasla osoba s mentalitetom deteta: neodgovorna do sebe i drugih; u poziciji zavisnosti od roditelja ili „roditelja”; preokupirana zabavom i užicima; egocentrična i bez razvijene empatije za druge; bez radnih i drugih navika.

Negativan lik

Iako je lik Petra Pana većini poznat iz Diznijevog crtanog filma, u pitanju je samo izmenjena verzija originalnog lika kojeg je na početku 20. veka stvorio škotski pisac Dž. M. Bari. Interesantno je da je u prvim verzijama Petar Pan bio prikazan kao negativan lik, a da je u Diznijevoj verziji iz 1953. on predstavljen kao pozitivan lik. Ta promena verovatno je odrazila „duh vremena” i novi odnos prema detinjstvu i odraslosti. Diznijeva verzija je ponudila lik s kojim su deca mogla bolje da se poistovete i da požele da nikada ne odrastu i nikada ne napuste svoje udobno detinjstvo. Sindrom Petra Pana je 1983. godine definisao Den Kajli u istoimenoj knjizi, s podnaslovom: O muškarcima koji nikada ne odrastu. Čini se da je ova knjiga danas aktuelnija nego pre četrdesetak godina kada je napisana.

Zbog svega opisanog važno je prepoznati muškarce koji imaju ovaj sindrom, i to ne samo one očigledne, već i one skriveno infantilne koji se kriju iza maske odraslosti.

Komеntari36
d9896
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivica
Meni je Petar Pan ok. Rastao sam u vremenu kada su tate i mame bile kao pod indigom. Svi isti. Posao od 7 do 3, malo vremena za neko zezanje, sve uglavnom strogo, pod kalup, bez da i ne, šta više samo ne i videćemo. Ako se pobuniš, bam. Onda smo ostali sa njima do 30+ i kad smo dotakli samostalnost, eto ga i Petar Pan, u inat svima, da pokažemo da ne mora tako. Ne sistemu koji nam je ustrojio roditelje tako da nemaju vremena za nas, ne roditeljima koji i dalje veruju u taj sistem. Ostalo je bsht
Грмилко
Из мог рукописа за децу:: Е, па нећу, свете бели! Одрасти сам хтео, али кол’ко сте ме салетели, бићу вечно дечак мали. Истом причом давите ме: странке, банке, плате, рате, досадне су ово теме, играти се ви не знате. Имам свега, изобиље, ал’ ми нешто мир отима што превише има збиље у тим вашим животима. Озбиљни сте све до бола, ваљда видим, нисам глупан, ово нису права кола – пластиканер, мало слупан. Али у мом свету малом та су кола правцијата, ја у њима правим слалом свет обиђем за по сата
Грмилко
Не знам да ли сам незрео, али још увек имам обичај да се зими, када падне снег, лагано прућим лицем по снегу. Тако смо се као мали "сликали" јер је остајао отисак нашег лица и предње стране тела, Наравно, ово само ус еу, где је чист снег. Такође, није ми проблем да се са својих 60 и кусур лета, мало поиграм ликера са децом. Зашто би нам Дизни био узор, сетимо се ГОРКЕ ПЕСМЕ Мике Антића
DizEu
U jednom od svojih tekstova Đorđe Balašević je opisao jedan lik (oca ili deda) koji se bavio i pod stare dane svojim dečačkim hobijem i koji nikada nije potpuno odrastao. Tekst je odisao ljubavlju prema tom čoveku i njegovom svetu. Zaključio je da dokle god postoje takvi ljudi svet neće propasti.
Rade
Svaka cast! Svaka recenica na mestu. Slazem su u potpunosti. Postoji ljudi koji gledaju iz drugih uglova , a postoje ljudi koji ne kapiraju sustinu, Ja sam sam petar pan ali edukujuci se, pocinjem da ulazim u "strasan drugi deo zivota" Pozdrav jakim zenama, ali nemorate biti isto tako ni agresivne.
Ivče
Dragi Rade, žene su agresivne jer ih muškarci ne poštuju na svim mogućim aspektima i doživljavaju ih krajnje površno. Ako niste sposobni da se nosite sa jakim ženama, vi birajte ove druge, koje su pasivne. Sami ste odgovorni za svoje izbore, jakoj ženi treba muškarac koji je dovoljno jak da se nosi sa njom i ne takmiči. I dokle god ste u modu Petra Pana, ne očekujte mnogo od suprotnog pola, jer se niko ne može osloniti na nezrelu ličnost. Srdačan pozdrav i želim Vam da što pre odrastete.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja