Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jastrebov konačno na srpskom

Nakon čekanja dužeg od jednog veka objavljeni „Običaji i pesme Srba u Turskoj” poznatog ruskog diplomate. Studija daje uvid u srpsku usmenu tradiciju na KiM i u Staroj Srbiji.
Иван Јастребов (Фото: Википедија)

Imamo li mi Srbi, kao narod, među sobom, toliko i takvih prijatelja da bismo ruskog konzula Jastrebova smeli tek tako da prepustimo slepoj ravnodušnosti vremena? Ima li folkloristička nauka, u nas, toliko i takvih vrsnih pregalaca da bismo mirne duše Jastrebova mogli da osudimo na muk zaborava? Pitanja postavljaju univerzitetski profesori književnosti Valentina Pitulić i Boško Suvajdžić koji su priredili, i napisali pogovor, za knjigu ruskog diplomate i etnografa Ivana Jastrebova (1839‒1894). Reč je o zbirci „Običaji i pesme Srba u Turskoj”, s podnaslovom „u Prizrenu, Peći, Moravi i Debru”, koja se posle više od jednog veka čekanja, prvi put pojavljuje u prevodu na srpski jezik. Prevod je uradila Vesna Smiljanić Rangelov, u izdanju „Službenog glasnika”, Udruženja folklorista Srbije i Matice srpske. Studija je na ruskom objavljena u Sankt Peterburgu 1886. godine.

Iz knjige saznajemo da je Jastrebov radni vek proveo na Balkanu kao diplomatski predstavnik Ruske carevine i ostao upamćen kao veliki prijatelj srpskog naroda.

– Dužnost ruskog konzula u evropskoj Turskoj omogućila je Jastrebovu, pasioniranom istraživaču, da proputuje i upozna Staru Srbiju, Makedoniju i Albaniju. Bio je konzul u Skadru, Prizrenu, Janjini i Solunu. Ostavio je neizbrisiv trag zanimanjem za usmeno narodno stvaralaštvo Srba na teritoriji Kosova i Metohije, ali i zapadne Makedonije, Debra i Tetova. Neverovano zvuči da njegovo delo, nezaobilazno za proučavanje narodnog stvaralaštva, ali i poznavanje života i običaja pravoslavnih hrišćana u Staroj Srbiji u 19. veku, duže od sto godina nije bilo prevedeno na srpski jezik ‒ navode priređivači.

Napominju da je Jastrebov dragocen jer otkriva prostor koji Vuk Karadžić kao sakupljač narodnog blaga nije uspeo da upiše u mapu srpskog stvaralaštva, poznat pod imenom Stara Srbija. Ostavio je svedočanstva i o životu i običajima, jeziku i verovanjima, naseljima i stanovništvu, ali pre svega o usmenoj kulturi i poeziji.

Jastrebov je u Peterburgu završio studije istočnih jezika pri Ministarstvu spoljnih poslova. Specijalizovao je turski i arapski. U rusko poslanstvo u Carigradu ušao je 1866, da bi godinu dana kasnije otišao u Skadar za sekretara ruskog konzulata i prevodioca.

‒ U Skadru se prvi put upoznao sa zlehudom sudbinom pravoslavnih hrišćana, izloženih stalnim pretnjama i pritiscima, sistematskoj islamizaciji i pokatoličavanju. Premešten je za vicekonzula u Prizren (1870‒1874), gde je bio konzul od 1879. do 1886. Poznavalac je srpskog, albanskog i turskog. O njegovim zaslugama za otvaranje i očuvanje Prizrenske bogoslovije 1871. u uslovima strašnih pritisaka osmanlijske vlasti i arnautskog stanovništva, često i gole borbe za opstanak ispisano je mnogo strana. Fascinantna je njegova upornost na kulturnom preporodu srpskog naroda, legendarni su njegovi podvizi spasavanja otetih srpskih devojaka od strane Arnauta i na očuvanju dobara i života Srba i drugih hrišćana na KiM, navode Valentina Pitulić i Boško Suvajdžić

U Prizrenu je, dodaju, bio zadivljen materijalnim ostacima srednjovekovne kulture i arhitekture, ali još više kolektivnim pamćenjem srpskog življa koji je u svom usmenom nasleđu čuvao kodove bogatog duhovnog nasleđa. Njegova zbirka predstavlja sam vrh folklorističke nauke u 21. veku, smatraju priređivači. U prvom izdanju objavljene su 563 narodne pesme, drugo je prošireno sa 58 pesama, uz pridodatu rukovet narodnih zagonetki i izreka sa KiM. Prenosimo neke zagonetke: Pet brata u jedan sahat rođena, a nisu jednaki – prsti. Živo rodi mrtvo, a mrtvo rodi živo – jaje. Krivo sedi, pravo sudi – vaga. Što ceo svet izjede a nikad se ne najede – vodenica.

Pesme su podeljene na obredne i običajne (213 svatovskih pesama), a zatim po prigodi – slava, Vidovdan, Božić... Jastrebov je isticao da mu se nijedan običaj nije toliko dopao kao slava. Na slavama Srba na KiM pored zdravica pevane su epske narodne pesme. Beleži i to da su mlade žene koje su se udale te godine, sa svekrvom za Vaskrs ulazile u crkvu, i to je predstavljalo neku vrstu inicijacije.

Jastrebov je preminuo u Solunu 1894. Njegova zbirka upoznala je evropsku javnost o umetničkom narodnom blagu Srba u Staroj Srbiji pružajući primere pesama s ovog terena. Priređivači smatraju da bez ove studije, zasnovane na temeljnom uvidu u srpsku usmenu tradiciju na KiM i u Staroj Srbiji, ne može da se integralno predstavi meritum srpske usmene kulture, pregled varijanata, opis običaja i obreda, i uobliči slika prohujale i zaboravljene prošlosti.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Миљана Бован
Треба прочитати и књигу “Јастребов у Прозрену” објављеној 1983, мога оца Владимира Бована који је открио и први објавио радове на тему Јастребова и још преко 60 књига из области Народне Књижевности Срба на Косову и Метохији.
Diplomirani filolog
Kada je u pitanju narodna književnost Srba na KiM, delo profesora Bovana svakako je nezaobilazno.
Gradjanin
Dok Siptari na KiM izmisljaju svoju istoriju i kulturu, koju prakticno i nemaju, nasim Srbima je trebalo 150 god. da prevedu na Srpski jezik ovo epohalno delo kulture srpskog naroda sa Kosova. Isto je i sa materijalnim tragovima i spomenicima kojimaje premrezeno Kosovo, a koje danas Siptari svojataju i preimenuju kao svoje.
Иво Андрић
Које руски императорски службеник Иван Јастребов, можете прочитати у најновијем издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, Путописи IV од Милоша С. Милојевића. Само руско издање из 1889. године, има две верзије, да у једној нема 10 страница предговора. Коме су сметале 10 страница предговора?
Vlada
Svaka mu čast, veliki čovek i prijatelj srpskog naroda. Slava mu i hvala za sve što je uradio za Srbe!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.