Priča o društvu u kom ljudi moraju da se smeju

Hvala vam što insistirate da učimo, kako bismo mogli da naučimo da se odupiremo onima koji nam kažu šta treba da učimo, rekao je svojevremeno Alesandro Šjaroni, italijanski pozorišni i vizuelni umetnik i koreograf na uručenju nagrade „Zlatni lav”, najznačajnije na Bijenalu igre u Veneciji 2019, za predstavu „Avgust”. Potom je usledila pandemija, a naša publika će zbog toga videti, sa godinu dana zakašnjenja, upravo ovaj komad 1. aprila u 20 časova u Ateljeu 212, na 18. Beogradskom festivalu igre.

Šjaroni stvara po uzoru na Marsela Dišana, stremi ka polaritetima umetničkog izražavanja, kombinuje žanrove počev od klasike do stilizacije narodnih igara, od elemenata sporta do žongliranja i glume. Njegova ostvarenja su deo prestižnih evropskih festivala, a nalaze se i u muzejima, galerijama, u nekonvencionalnim prostorima. U svojim radovima gradi drugačiju dimenziju vremena i empatijski odnos publike i umetnika.

O delu koje ćemo videti Šjaroni kaže:

– Publika će morati da odustane od očekivanja. Ne postoji mogućnost da se ona pripremi za predstavu kao što je „Avgust”, zasnovanu na jakim emocijama. Ovaj komad je priča o društvu u kom ljudi moraju da se smeju, a to ne stvara radost, već bol. Ovo je možda jedno od mojih tamnijih dela. Situacija sa kovidom u kojoj se svi nalazimo verovatno će dodati još slojeva dramaturgiji ovog dela. Igrači, pevači, glumci se u predstavi smeju i kada je to razumljivo, ali i onda kada se događa nasilje. Ovo je priča o potrebi da se osećate voljeno, a igrači se smeju kako bi izrazili radost, euforiju, patnju, ljutnju i strah.

Naslov komada italijanski umetnik tumači ovako:

– „Avgust” je ime prvog rimskog cara, ali ono označava i Avgusta klovna, nesposobnjakovića koji pravi nezgode i čini sebi nažao, često pijanog, sa crvenim nosem, onoga kome je sve smešno. Izvođači se zbog apsurda neprekidno smeju, bez razloga, ritmično i glasno, šta god da se događa.

Alesandro Šjaroni je pre pandemije radio za Balet lionske Opere i za Balet Marseja, potom za „Kinetički kolektiv” koji ćemo i mi videti, ali i za mnoge druge trupe širom sveta. Izlagao je prethodnih godina u pariskom Centru „Pompidu”, venecijanskoj Palati „Grasi” i u mnogim drugim značajnim institucijama.

Šjaroni sebe definiše kao „umetnika aktivnog u polju scenskih umetnosti, sa iskustvom u vizuelnim umetnostima i istraživanju pozorišta”. Rođen je u San Benedetu del Trontu na jadranskoj obali, diplomirao je na Univerzitetu u Parmi, gde je od 1998. do 2006. bio deo eksperimentalne pozorišne kompanije „Lenz Rifrazioni”. Često navodi da je inspirisan stvaralaštvom Helene Almeide, portugalske slikarke, Dajane Arbus, fotografa iz SAD, i Dereka Džarmana, filmskog reditelja, a mnogo mu znači i rok bend „Bright Eye”.

Umetnik koji je nagradu „Zlatni lav” dobio u Veneciji, u svojoj 42. godini, smatra da priznanja ne mogu da promene čoveka i želi uskoro da dođe kod nas, a publici poručuje: – Beogradski festival igre je od samog početka hrabro pravio svoje odluke i selekcije, zato se radujem susretu sa vama. Sve nade polažem u igru uživo, sada i ovde.