četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
GLAS PACIJENATA

Osmeh deteta je najbolja terapija

Plašila sam se da će sin naslediti atopijski dermatitis. Nažalost, bila sam u pravu. Rođen je s ekcematoznim promenama po obrazima
Pixabay

Imam trideset godina i atopijski dermatitis od rođenja. Moj stariji sin, koji će uskoro napuniti četiri godine, takođe je atopičar, astmatičar i ima višestruke alergije. Nekada se šalim da je alergičan na život.

Njegov tata bi me sad prekorio jer, kako kaže „alergičan je na sve što ne valja, vidi ga, srce tatino”. Večiti optimista sa savršenim imunitetom.

Godine u ovoj bolesti nisu bitne. Sve nas povezuje svrab, češanje do krvi, nervoza, gubitak koncentracije, želja da se iskoči iz sopstvene kože i, naravno, alergije.

Kada sam bila mala, niko nije znao šta je to atopijski dermatitis ili ekcem. Uz svu majčinu brigu, s mesec dana dobila sam superinfekciju kože. Mama mi je rekla da mi je curio gnoj iz lica. Posle adekvatne terapije, sve je sanirano.

Sve je počelo kada mi je baba dala dvotrećinsko kravlje mleko. Majka nije imala podršku ni pomoć oko dojenja, pa je brzo odustala. A ja sam morala da jedem. Problem sa stolicom, pražnjenjem i probavom smatran je uobičajenim za bebe. Dohrana je i tada postojala, ali šta će to bebi?! Pa, to je otrov, hemija! Pa, svi su porasli na kravljem mleku i nije im ništa. Jeli smo poparu s tri meseca i nije nam ništa. Poznato, zar ne?

Počeli smo da idemo na more i ekcem je nekim čudom prošao s moje tri godine. Ali, ne lezi vraže. Eto napasti ponovo…

Kristina Neštinac, Nacionalno udruženje „Alergija i ja” (Foto: lična arhiva)

Podmuklo se vratio kada sam imala dvanaest godina. I tinjao, da bi u jednom trenutku potpuno podivljao. Sećam se kraja osnovne škole, trebao je da se polaže prijemni, a ja od svraba nisam mogla da učim. Taj period u životu mi je bio najgori. Drugarica iz klupe, sada već i kuma, redovno me je opominjala i čak čupala za kosu kad bih počela da se češem. Koža mi je bila kao kora hrasta. Laktovi večito u zavojima. Ustajala sam mnogo ranije pre škole. Samo mama je znala da to lepo namesti, da se ne vide i da mi ne smetaju dok pišem.

Gledajući kako se mučim, majka me je vodila kod lekara. Dobila sam kortikosteroidne kreme, opet, kreme za negu i usmeni jelovnik. Od hrane smem da jedem samo pirinčanu vodu, krompir, žumance, dvopek. Sećam se samo da su mi bili strogo zabranjeni orašasti plodovi i kikiriki. Poštovala sam jelovnik jedva nedelju dana jer sam htela da se onesvestim od gladi. Poboljšanja nije bilo. Testiranje na uobičajene alergene niko nije pomenuo za sve ove godine. Vremenom, shvatila sam da mi smeta orah, i to nisam jela godinama. Posle mnogo godina orah mi više nije smetao. Nekim čudom je prošlo. Ali sam zato postala alergična na indijski orah, što sam otkrila u jednom kineskom restoranu. Sva sreća, apoteka je bila blizu.

Upis na fakultet je doneo sa sobom nove izazove. Trebalo je nositi rukavice po šest sati, u proseku, svakoga dana. Samo emolijens i ledena voda rešavale su delimično problem. Kad koža bude u izuzetno lošem stanju, koristila sam kortikosteroidne kreme. I tako ukrug.

Posebno mi je more prijalo. Prvih nekoliko dana se toliko sve upali, koža gori. Zatim, crvenilo samo nestane. Uvek sam imala flašu čiste vode i pantenol, kao prvu pomoć. Voda me je pekla, ali me i lečila. A kad se vratim kući, bila sam kao dalmatinac s flekama po celom telu. Ceo razred, kasnije i moje kolege, bili su upućeni u moj problem. Svi su mi bili podrška, što ne mogu da kažem za neko medicinsko osoblje.

Komentari drugih, nebitnih ljudi me nisu posebno doticali. Govorili su: „Šugava! Je l’ zarazno?”

Nisam se ljutila, niti su me doticali komentari drugih ljudi.

Trudnoća me je uvela u začaran krug izbijanja rana po celom telu, pucanja kože, boli, češanja, plača. Mislim da mi je i u ustima izlazio. Do sedmog meseca sam nekako izdržala. Kako, ne znam da odgovorim. Bilo je pitanje da li ću moći da primim epiduralnu anesteziju. Kada više nisam imala kud, otišla sam kod dermatologa i dobila ponovo kortikosteroidne kreme, kreme za negu i antihistaminik. Sve se povuklo za deset dana. O alergo-testiranju, opet, ni reči.

U međuvremenu sam čitala i istraživala o atopijskom dermatitisu, više nego obično, i počela da povezujem sve.

Plašila sam se da će moje dete naslediti ovu dosadnu bolest. Nažalost, bila sam u pravu. Rođen je s ekcematoznim promenama po obrazima. Odmah sam ih prepoznala, nije bio star ni pet minuta. Prvo detetovo alergo-testiranje i haos u glavi. Čitav svet mi se srušio! Pa on ne može ništa da jede! Detetove alergije su mi zadale takav udarac, ali bitku dobile nisu. O svakodnevnim problemima i izazovima mogu roman da napišem. Diskriminisani. Nevidljivi. Uplašeni. Dovoljno je.

Atopijski dermatitis držimo pod kontrolom i imam sreću da moj dečak nije patio kao ja. Sada sam znala uzrok, znala sam zašto se češao, iako je bio isključivo dojen. Proteini iz kravljeg mleka su mu pravili najveći problem. Znala sam šta treba da radim, i ubrzo, koža je bila čista.

Svi su mi govorili da sam poludela, da sam u depresiji, fantaziram, i da dete nije alergično. Te vruće mu je, te hladno i ostale gluposti. Sve je bilo potvrđeno i na papiru, baš kako sam i tvrdila. Mrzela sam što sam bila u pravu.

Majčino mleko je za moje dete bilo lek i hrana, i to je bila moja mantra. U tom periodu moj atopijski je potpuno nestao!

Ipak, i dalje je prisutan kod nas, ali u mnogo blažem obliku. Gotovo i da ga nema.

Dete ima terapiju i znam šta mu smeta od hrane. Moja terapija je njegov osmeh. Samo to mi je važno.

Nije atopija problem. Sve ćemo zalečiti. Nerazumevanje i neznanje je problem. To je ono što najviše boli. Nismo sami uz alergološko savetovalište – „alergolosko-savetovaliste.com”.

Komеntari3
bb3b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miraG
Ja imam iskustvo da su to gljivice i da se prenose. Kad ih je moj sin dobio od prijateljice sa samo 3 meseca i prepisani su mu steroidi, nisam imala srca da mu to mazem. NIsam spavala i pocela sam da trazim sama resenje. Stavila sam jogurt i odmah sam videla braon kapljice. Sve je izgledalo kao krljust u slojevima i kao rukom je bilo pojedeno lactobacilusom. Trebalo mi je 6 meseci da mu to izlecim. Pedijatar nije mogla da veruje i sretna je rekla da ce i drugima to isto preporuciti. Probaj
Кристина
Код нас нису у питању гљивице, већ доказане алергије на храну. Опасно је да дете мажем јогуртом јер реагује и на додир. Верујем да има и случајева са гљивичним обољењима, али, на жалост, код нас је другачије. Хвала на сугестији, сигурна сам да некоме можете помоћи. Свако добро вам желим!
Anđela
Bravo, Kristina!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.