Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Cela istina o 12. martu još nije otkrivena

Godinama obećavano otkrivanje nalogodavaca i političke pozadine atentata nije zapravo ni započelo
(Фото ЕПА-ЕФЕ/Саша Станковић)

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred službenog ulaza u zgradu Vlade Srbije. U 12.25 časova pogođen je snajperskim metkom u srce. Njegov telohranitelj Milan Veruović teško je ranjen. Policija je saopštila da je na premijera pucano s prozora kancelarije na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14, udaljene oko 200 metara vazdušnom linijom od ulaza u zgradu vlade.

Na simsu je nađeno ćebe koje je, kako će se kasnije ispostaviti, poslužilo kao oslonac Zvezdanu Jovanoviću, zameniku komandanta JSO, za snajper iz kojeg je pucao u premijera. Čaure od puščanih zrna nađene su pod prozorom, na krovu kafića „Hrabro srce”. Očevici su videli trojicu mladića u radničkim kombinezonima kako istrčavaju iz zgrade.

Istog dana u 18 časova proglašeno je vanredno stanje. Uveče je vlada saopštila da je raspisana poternica za Miloradom Ulemekom Legijom, bivšim komandantom Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, vođama „zemunskog klana” Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem i još 20 pripadnika grupe. Širom Srbije počela su hapšenja. Dva dana kasnije počelo je rušenje Spasojevićeve i Lukovićeve kuće u Šilerovoj ulici u Zemunu.

U Hramu Svetog Save na Vračaru, najvećem pravoslavnom  hramu na Balkanu, za čiji je završetak radova zaslužan i Zoran Đinđić, prvi put je služeno opelo. Premijer je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, a u koloni građana koja ga je ispratila od Hrama Svetog Save do Novog groblja bilo je više stotina hiljada ljudi. Bio je to, kako su izvestili mediji, poslednji krug velikog šetača.

U policijskoj akciji „Sablja” za 40 dana privedeno je 11.665 ljudi. Uhapšeno je nekoliko osumnjičenih za ubistvo premijera, pored ostalih i atentator. Rasvetljen je i niz drugih teških zločina iz prošlosti. U selu Meljak kod Barajeva 27. marta, kako je saopšteno, ubijeni su Spasojević i Luković, nakon što su pružili otpor hapšenju. Kasnije će biti otkriveno da je pripadnicima SAJ-a te noći uspeo da pobegne Dejan Milenković Bagzi, koji je posle tri i po godine postao svedok saradnik.

Optužnica je podignuta 21. avgusta protiv 44 osobe. Do početka suđenja 22. decembra na spisku je ostalo 36 imena. U optužnici su opisani i prethodni pokušaji atentata na Đinđića. Jovanović je odbio da se izjasni pred sudom, pa je sudija Marko Kljajević pročitao njegov iskaz iz pretkrivičnog postupka. U toj izjavi priznao je da je pucao u Đinđića i naveo detalje koji su se kasnije poklopili sa sudsko-medicinskim i balističkim veštačenjem.

Kazao je da je to učinio iz političkih razloga jer je verovao da će se ubistvom Đinđića sprečiti rasturanje JSO i slanje Srba u Hag. Jovanović je do kraja postupka tvrdio da je taj iskaz bio iznuđen. U maju 2004. godine iznenada se predao Ulemek, koji je odbacio optužbe da je bio organizator atentata i rekao da veruje da će dokazati da nije kriv.

Sudija Kljajević se posle tri godine povukao iz procesa, saopštivši u jednom intervjuu da nije mogao da sudi slobodno, nakon što mu je uhapšen brat u slučaju „Stečajna mafija” (kasnije okončanim oslobađajućim presudama). Mesto predsedavajućeg veća zauzela je sudija Nata Mesarović, koja je do tada bila jedna od troje članova. Tokom procesa uhapšen je zamenik tužioca Milan Radovanović zbog odavanja službene tajne, koje nikad nije dokazano. Radovanović je kasnije preminuo. Njegovo mesto zauzeo je Jovan Prijić, specijalni tužilac.

Na suđenju su tokom višegodišnjeg postupka svedočili najbliži premijerovi saradnici, ministri, policajci, pripadnici bezbednosnih službi. Tokom procesa saslušana su i tri svedoka saradnika. Četvrti, Zoran Vukojević, ubijen je pre početka suđenja nakon što je odbio da uđe u program zaštite svedoka. Sud nije prihvatio da sasluša Vojislava Koštunicu, koji je 2004. godine postao premijer Srbije, zatim ministre pravde i policije Zorana Stojkovića i Dragana Jočića, šefa BIA Radeta Bulatovića i još neke Đinđićeve neistomišljenike, čije je svedočenje tražio sada pokojni advokat Srđa Popović, zastupnik Ružice Đinđić.

Prvostepena presuda za 12 optuženih izrečena je 23. maja 2007. i postala je pravosnažna. Sud je utvrdio da su atentat počinili članovi „zemunskog klana”, do tada najveće kriminalne organizacije na Balkanu, u saučesništvu s pripadnicima i komandom JSO. Svima su pravosnažno izrečene maksimalne ili višedecenijske zatvorske kazne. Kao motiv atentata utvrđena je namera kriminalne grupe da tako spreči hapšenja svojih članova i izručenja Srba Haškom tribunalu. Sud je zaključio da je neshvatljivo da službe bezbednosti nisu otkrile da je Đinđić na meti kriminalne grupe o kojoj je izdata „Bela knjiga”, ali i da su zatajili i svi drugi državni organi čiji je posao bio da spreče atentat.

Iako je godinama kasnije obećavano, otkrivanje političke pozadine ubistva Đinđića nije zapravo ni započelo. Pokušaj da se do odgovora o nalogodavcima dođe kroz proces za oružanu pobunu JSO 2001. godine okončan je oslobađajućom presudom. Do danas, 18 godina kasnije, cela istina o 12. martu 2003. još je nepoznata.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божа
Био је њихов човек, градоначелник. - Служио је кампањи. - Да је стварно нешто урадио, Србија би данас била краљевина.
Giga
Setite se. Kada se glasalo u skupštini za zahtev da se ispita politička pozadina Đinđićevoj ubistava, glasali su protiv i oni koji se i dan danas u njega kunu. Bili su protiv i oni koji su šetali njemu u pomen po beloj liniji puta (na jednoj slici) pa je to protumačeno nekom simbolikom na beli prah. Sa kim se družio nije ni mogao izbjeći zlu sudbinu.
Топлица
@ Гига // Sa kim se družio nije ni mogao izbjeći zlu sudbinu. // Заборавили сте да је Ђинђић убијен непосредно пошто је са позиција представника слободне државе затражио од Запада да се придржава међународних принципа у свим споровима на Балкану. Да ли сте прочитали књигу Николе Врзића о случају овог атентата ?
MarkoBgd
Nakon evo skoro 20 godina, lako je uvideti da je EU minirala svaku inicijativu i ideju pokojnog Djindjica (pomirenje na osnovu jednakosti pred sudom, sporazumi slobodne trgovine u regionu, izgradnja demokratskih institucija koje stvarno sluze necemu...). Evo, poslednjih 10 godina imamo koaliciju maltene u dlaku istu kao ona protiv koje su se narod i Djindjic izborili. I sve to bez ijednog glasa protiv iz EU. Kad se na to doda i pomenuto sabotiranje Zoranovih ideja, pitam se sta EU hoce od nas?
драган лучић
Промакло вам је да је за САД ''пријатељски диктатор'' најбоље решење и тек ако није изводљиво иде се на средњу опцију, такозвану парламентарну демократију. Трећа варијанта је непријатељски диктатор који се уклања физички ако је могуће. Другим речима, може све док сте послушни. ЕУ се у овим стварима креће онолико колико је дуг поводац на ком су.
RikvercUDevedeseteUzEUBlagoslov
Interesantno je da ni Rusija ni Zapad nisu postavljali "nezgodna pitanja" i nove uslove a vezano za istragu o atentatu na Djindjica (inace usta ne zatvaraju makar se radilo o 47-oj strani udžbenika istorije za 7. razred OŠ). Nekako su vrlo "džentlmenski" prihvatili atentat na jednog državnika i to nosioca svetla i promene u prostoru za koji oni tvrde da mu isto žele - da napreduje. Nažalost, nosilac promena nije bila DS nego pojedinac-Djindjic. Zato je nakon njega sve stalo pa krenulo u rikverc
Bolja Srbija
Đinđić je bio veoma harizmatičan i bio pravi šmeker - upravo ono što nedostaje današnjim Srpskim političarima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.