Šovinizam u predizborne svrhe u Bugarskoj

Prava šovinistička farsa u režiji zamenika premijera i ministra odbrane Bugarske Krasimira Karakačanova poslednjih dana uzbudila je Balkan. Ovaj bugarski političar i nepopravljivi šovinista, inače doktor istorijskih nauka, pre manje od mesec dana Srbe je nazvao „okupatorima” Makedonije i javno se pobunio zbog navodnog jačanja srpskog kulturnog uticaja u toj državi, još jednom se ovih dana „proslavio”, a po svemu sudeći i ugruvao.

Ženama Bugarske poželeo je preko društvenih mreža srećan 8. mart objavivši čestitku sa siluetom majke s detetom i porukom: „Tradicija, porodica, vrednosti.” Čestitka je ucrtana i ispisana preko mape države koja ne postoji, odnosno preko „velike Bugarske”, kojoj su pripojene Severna Makedonija, deo Grčke i jug Srbije, među njima i Niš i Vranje.

Zbog ovakve čestitke i objavljene mape na kojoj su nepostojeća, a za mnoge nacionalistički i hegemonistički nastrojene Bugare i neostvarena država „velika” ili „sanstefanska Bugarska”, na postupak bugarskog ministra odbrane i zamenika predsednika vlade reagovao je zvanično i državni vrh Severne Makedonije i predsednik ove zemlje Stevo Pendarovski, koji je, između ostalog, rekao „da bugarski ministar odbrane krši Dogovor o dobrosusedstvu”. Brojnih reakcija i suprotstavljanja ovakvim „idejama” bugarskog političara bilo je i u Grčkoj.

Sasvim je jasno da Krasimir Karakačanov „živi u konceptu iz 19. veka”, kada je bilo pokušaja da upravo teritorije Srbije, Makedonije i Grčke budu u granicama „nezavisne Bugarske”, koje su ostale neostvareni i nedosanjani san Sofije. U ovim Krasimirovim granicama bugarske pretenzije na srpske i makedonske teritorije ostvarile su se samo u dva kratka perioda i u najmračnijim godinama 20. veka, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kada su kao okupatori i u otvorenoj nameri bugarizacije građana, pripadnici vojske Bugarske počinili velika zverstva i zločine nad civilnim stanovništvom koji se ne zaboravljaju.

Konzulatu Bugarske u Nišu, posle ovog šovinističkog ispada zamenika premijera i ministra odbrane Karakačanova, upućeno je više pitanja kako i koliko stavovi Karakačanova iz čestitke za 8. mart, ali i istupi pre toga, poput izjava o Srbima kao „okupatorima Makedonije”, utiču na diplomatske odnose Srbije i Bugarske. Dok se na odgovore ovog bugarskog konzularnog predstavništva čeka, doc. dr Dejan Antić s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, poznati srpski istoričar, kaže da ovim potezima ne treba pridavati veliki značaj.

„Poteze Krasimira Karakačanova treba staviti u kontekst predizborne kampanje koja se u Bugarskoj uveliko vodi pred parlamentarne izbore zakazane za april ove godine i nije im potrebno pridavati veliki značaj. Ali, ne treba ćutati i zbog domaće i evropske javnosti mora se reći da je njegova retorika po pitanju juga Srbije i Severne Makedonije zasnovana na istorijskim falsifikatima i fantazmagoriji neviđenih razmera. Niš i Vranje nikada nisu bili bugarski gradovi, osim u periodu okupacije u Prvom i Drugom svetskom ratu, odnosno u periodu 1915–1918. i 1941–1944. godine, periodima velikih zlodela i zločina nad srpskim stanovništvom od strane bugarskih oružanih snaga”, rekao je dr Antić za „Politiku”.

Često se u izjavama bugarskih političara osećaju teritorijalne pretenzije nad Srbijom, kaže ovaj naučni radnik, ističući da je reč o „fantazmagoriji”.

„Činjenica je da u Bugarskoj postoje političari čiji su nacionalna misao i patriotizam bazirani na pogrešnoj ’sanstefanskoj ideji’ u šta se uverio bugarski narod na kraju oba svetska rata. To, međutim, ne smeta članovima bugarskog VMRO-BND-a da ovu utopijsku ideju eksploatišu zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, kao i sada pred izbore u svojoj zemlji. Zato i kažem da na istupe pojedinaca, kao što je i Krasimir Karakačanov, ne treba obraćati posebnu pažnju jer te i takve ratnohuškačke izjave ne doprinose miru i stabilnosti na Balkanu. Naprotiv, jasno je da Srbi i Bugari treba da se okrenu ekonomskoj saradnji i budućnosti”, rekao je za naš list doc. dr Antić.