Federer spasen, Đokoviću svejedno

Od prekida prošle teniske sezone marta zbog širenja kovida 19, četiri puta je Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) menjala sistem bodovanja. Prvom, letošnjom odlukom, poeni od marta 2019. zadržani su kao alternativa za 2020. tokom 22 meseca. Umesto da se jedan za drugim brišu i zamenjuju poenima iz istog perioda 2020, sačuvani su kao rezerva, u slučaju da teniser ne može da učestvuje na istim takmičenjima, ili da ona budu odložena zbog pandemije. Uračunati su i u slučaju ako su veći od poena iz 2020. godine.

Prvi potez je delovao logično i svima prihvatljivo. Kada je sezona konačno nastavljena, avgusta prošle godine, činilo se da do „odmrzavanja” ostaje još pola godine i da će sve uskoro sve biti manje-više kao nekada, isključivo zasnovano na poenima iz prethodne 52 sedmice.

Međutim, u oktobru je period alternativnih poena produžen sa 22 na 24 meseca, do 1. marta 2021, a u januaru su dodate još dve sedmice, do 15. marta 2021. godine. Uključenjem turnira u Dubaiju i Akapulku 2019, najviše su dobili njihovi pobednici Rodžer Federer i Nik Kirios, zadržavajući po 500 tadašnjih poena.

I dok smo željno čekali mart, ne samo zbog ustoličenja Novaka Đokovića kao najdužeg vladara u istoriji ATP liste, već i zbog početka realnijeg obračunavanja poena, stigla je nova promena, koju je teško i objasniti, a kamoli pratiti.

Mart nam je doneo konglomerat različitih sistema, u kome se, najkraće rečeno, period alternativnih poena produžava na dve i po godine, do 9. avgusta 2021, a poeni od marta do avgusta 2019. se dele na pola.

Sve ove mere su objašnjene zaštitom igrača u periodu kada pandemija ograničava njihov turnirski kalendar, ali one pomažu igračima u različitoj meri, zavisno od toga da li su im bolji raniji ili skorašnji rezultati. Najupadljiviji njihov efekat je da su spasavale poziciju Rodžera Federera, u očekivanju povratka medijsko-sponzorske ikone na terene.

Taj povratak je prvo bio najavljen na Otvorenom prvenstvu Australije, a njegovo odlaganje se poklapalo sa izmenama sistema ATP i produžavanjem vrednovanja minulog rada.

Švajcarac je, pre jučerašnjeg meča sa Evansom u Dohi,  poslednji put izašao na teren 30. januara 2020, kada ga je Novak Đoković savladao u polufinalu Otvorenog prvenstva Australije, sa 7:6 (7:1), 6:4, 6:3. Potom se odlučio za operacije kolena, upravo uoči prekida sezone.

Od tada je prošlo više od 13 meseci i po starom sistemu računanja rezultata iz poslednje 52 sedmice odavno bi ostao bez ijednog ATP poena. Međutim, Federer je i dalje vrlo visoko plasiran, trenutno na šestom mestu, zahvaljujući poenima iz 2019. godine, sačuvanim letošnjim prelaskom na bolji od dva rezultata iz poslednje 104 sedmice.

Najnovijom izmenom, donetom ovog meseca, njemu je obezbeđeno mesto nosioca na grend slem turnirima ove godine, bez obzira na rezultate, pa i na eventualni nastavak odsustvovanja u 2021. godini. Martovska promena se vremenski poklapa sa novim odlaganjem Federerovog povratka. Taman kada je odustao od turnira u Majamiju, umesto da izgubi 1.000 poena iz 2019. zadržao je polovinu – 500 bodova.

Čak i da nije izašao na današnji meč i da je produžio odsustvo na godinu i po dana, Federer bi i posle 40. rođendana ostao blizu vrha. Razlog su upravo rezultati iz perioda od marta do avgusta 2019, njegovog poslednjeg uspešnog perioda. Iako se ti poeni sada dele na pola, Švajcarcu ostaje 300 bodova za finale u Indijan Velsu, 500 za titulu u Majamiju, 250 za pobedu u Majamiju, 90 iz Madrida i 600 iz finala na Vimbldonu.

Ukoliko je tačno tumačenje da se polovina poena iz 2019. računa ne samo za otkazane turnire iz 2020. već i za one na kojima teniser nije učestvovao – nije bitno iz kog razloga – ovim bodovima može da se doda još 450, sa Rolan Garosa (360) i iz Rima (90). Ukupno 2.190, trenutno dovoljno za mesto među 25 najboljih na svetu – igrao on do avgusta ili ne.

Ko god je analizirao posledice promena sistema, nije mogao izbeći zaključak da one najviše pogoduju teniskoj ikoni, a nisu malobrojni ni oni koji su Federera – još od oktobarskih izmena – direktno optužili da je zloupotrebio svoj uticaj.

Sve to se događalo upravo u periodu kada je Novak Đoković napustio mesto predsednika Saveta ATP, a Federer i Nadal se vratili među članove Saveta. Međutim, „senzacionalnu optužbu” potpredsednika Nemačke teniske federacije da je Federerovo korišćenje pozicije u ATP „neodgovoran i nekorektan potez”, kao i iste tvrdnje australijskog tenisera Sema Grota, malo ko je prenosio dalje.

Uglavnom su prekrivane radošću zbog povratka „maestra” na teren, nasuprot svakoj optužbi na račun Đokovića, umnožavanoj u hiljadu verzija.

Tako je rekonvalescentu Federeru obezbeđeno dobro plaćeno bolovanje, na račun onih tenisera koji su blistali upravo 2020/21. godine. Među njima se izdvaja Andrej Rubljov (23), čije je zvanično osmo mesto daleko niže od zasluženog u poslednjih godinu dana. Mladi Rus je ovog meseca u Roterdamu stigao do sedme uzastopne ATP titule, uključujući niz od 20 uzastopnih pobeda na četiri turnira serije 500.

To je samo nastavak sjajne prošle godine, u kojoj je sa Novakom Đokovićem delio dva rekorda sezone, sa 41 pobedom i pet titula u skraćenoj sezoni.

Naravno, poeni Rubljova su sa takmičenja nižeg ranga nego Đokovićevi, ali njegov plasman je najviše pretrpeo promenama sistema.

Po rezultatima u poslednje 52 sedmice, bio bi treći teniser sveta sa 3.735 poena, iza Novaka Đokovića sa 5.830 i Danila Medvedeva sa 5.245, a ispred Dominika Tima sa 3.400, Rafaela Nadala sa 3.300 poena, itd.

Ova tabela pokazuje da su promene računanja išle naruku i Nadalu. Španac je i dalje zvanično drugi reket sveta, a Medvedev će mu preuzeti mesto tek iduće sedmice, iako je to odavno zaslužio.

Što se Đokovića tiče, njegovo počasno mesto je zasluženo i po starom i po novom sistemu, pa čak i kada se gledaju isključivo poeni iz 2020. ili samo iz 2021. godine. Od ove, 311. sedmice na svetskom vrhu, kojom je oborio apsolutni rekord ATP liste, njemu trenutna pozicija gubi do sada dragoceni značaj, sve do kraja sezone.

Da bi i sedmu godinu završio na vrhu i time dograbio još jedan apsolutni rekord, bitni su pre svega grend slem turniri, koji mu istovremeno nedostaju da sa dosadašnjih 18 titula stigne Federera i Nadala sa po 20, a potom ih i prestigne.