Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OSAMNAEST GODINA OD UBISTVA ZORANA ĐINĐIĆA

Zaustavljen u uzletu

Rođeni 2003. godine na narednim izborima glasaće prvi put. Da li im ime s uličnih tabli, povremenih medijskih napisa i sporadičnih izjava političara nešto znači
Зоран Ђинђић на протесту 3. октобра 2000. године стоји испред кордона полиције (Фото EPA/Sasa Stankovic)

„Vi ste mlad čovek. Ja vam kažem gledajte u budućnost. Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja. Pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti”, rekao je poslednjeg dana maja 2002. tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić na skupu u Novom Pazaru, odgovarajući mladiću koji je postavio provokativna pitanja. Posle manje od godinu dana surovo je osujećen u toj „nameri”, a rečenica „gledajte u budućnost...” postala je lajtmotiv beseda, tekstova i knjiga o Đinđiću, pa i inspiracija autora za spomenik u Beogradu koji je trebalo da bude postavljen na Studentskom trgu na 15. godišnjicu od njegovog ubistva. Još nije. Spomenik u Prokuplju, koji je inicirala i otkrila Đinđićeva majka Mila 2007. godine, i dalje je jedini u Srbiji.

Spomen-ploča po srpskim gradovima, čini se, nešto je više nego ulica, platoa i trgova posvećenih prvom demokratskom premijeru Srbije, ubijenom u atentatu 12. marta 2003. godine. Rođeni te godine na narednim izborima glasaće prvi put. Da li im ime s uličnih tabli, povremenih medijskih napisa i sporadičnih izjava političara nešto znači? Koliko danas znači i starijima, da li je samo uspomena iz burne političke prošlosti ove zemlje ili, kako kaže Vida Ognjenović, „svetionik” za budućnost? „Đinđićevo ime i delo je danas javno dobro, što znači da njegovi sledbenici to ime i dalje smatraju svetionikom, a njegovi protivnici koji su se domogli vlasti zloupotrebljavaju ga”, ističe ova književnica i funkcionerka Demokratske stranke, koja se priklonila struji DS-a Branislava Lečića. Glavni motiv njihovog rada, kako ističu, jeste povratak izvornoj politici DS-a i idejama i vizijama Zorana Đinđića.

Na 18. godišnjicu „tužnog, nasilnog i fatalnog kraja jednog blistavog filozofa i političara u uzletu i vrhunskoj akciji”, Vida Ognjenović ističe i da je jedan kriminalni klan prekinuo čoveka koji je imao viziju i moć da je ostvari, a sve je to usporilo hod ka demokratiji u ovoj zemlji. Na pitanje da li je Đinđić danas pomalo zaboravljen, odgovara: „U ovoj zemlji je pamćenje, naročito javno, političko pamćenje, veoma krhko i skloniji smo da zaboravljamo sjajne ljude, a da stvaramo mitove od propalica, hajduka i ubica.”

(Foto EPA/Sasa Stankovic)

Zoran Živković je radio s Đinđićem od 1991. godine, a posle atentata postao je premijer Srbije. „Imam tu čast da sam jedini čovek na svetu koji je bio zamenik Zoranu Đinđiću, zamenik predsednika DS-a, niko drugi to nije bio”, ističe on i dodaje da je njegova smrt gubitak za porodicu, prijatelje, ali i za državu „jer je nedostatak takvog kreativca, hrabrog, odlučnog i vrednog, očigledno dovela do toga da je Srbija, osim u lažima mnogih vlasti, ostala jedna od najmanje razvijenih zemalja na kontinentu”. A imali smo šansu da to prevaziđemo, smatra Živković, koji je osnivač Nove stranke, jedine koja od početka, kako kaže, dosledno i bez zloupotrebe i demagogije koristi njegovo ime.

„U osnivačkom programu piše da mi nastavljamo petooktobarsku politiku Zorana Đinđića, trudili smo se sve ovo vreme da to i dokazujemo i mislim da jesmo dokazali”, ističe on. Mnogi se danas pozivaju na svoje komunikacije, druženje i prijateljstvo sa Zoranom Đinđićem – mnogi lažu, dodaje Živković. „Mnogi govore da nešto rade u njegovo ime ili shodno programu koji je on definisao, a takvih je ili malo ili skoro da ih nema uopšte. I šteta je za srpsko društvo što je Zoran upamćen samo po tome što je ubijen, a da njegovo delo, osim godinu i nešto dana posle atentata, nije nastavljeno”, kaže on.

Živković ocenjuje da nam danas fali Đinđićeva politika, koju karakteriše „izvrsno poznavanje činjenica, odlično i teoretsko i praktično poznavanje mesta i uloge politike u jednom društvu, odgovornost vlasti, spremnost da se istinom i činjenicama boriš protiv teške situacije, stav da laži i samozavaravanje služe da se rešenje problema odlaže, a da problem u međuvremenu raste”. Sigurno je, kako navodi, da bi već deceniju Srbija bila u EU, da bismo imali odgovorne institucije i vladavinu prava da je nastavljena politika koju je vodio Đinđić, a naravno, posebno da je on imao priliku da je sam nastavi.

Na pitanje šta je ostalo od Đinđićevih ideja i politike, odgovara – vrlo malo. „Mnogi su pobegli u demagogiju, a ne možete da vodite politiku koju je Zoran Đinđić kreirao i sprovodio sa svojim saradnicima, ako lažete, ako se služite demagogijom, ako izigravate velike zaštitnike srpstva, a da su Srbi najugroženiji u svojoj istoriji. Izvorne petooktobarske vrednosti, koje je on kreirao i na početku sprovodio, jedini su put Srbije ka članstvu u EU, koja nije savršeno mesto za život, ali, makar negativnom selekcijom, ne postoji ništa bolje, niti će postojati. To je rešenje za naše probleme i to bi bio pravi odgovor i prava satisfakcija za Zoranovu žrtvu”, uveren je Zoran Živković.

Ispraćaj u Beogradu (Foto D. Jevremović)

A politički analitičar Dejan Vuk Stanković, govoreći o tome kako se danas kotiraju u javnosti i na političkoj sceni Đinđićevo ime i delo, kaže da je svaki političar koji završi kao Đinđić predmet različitih reinterpretacija. I u tim reinterpretacijama je zloupotreba, bilo da je reč o pozitivnim ili negativnim zloupotrebama. „Tu sudbinu je doživeo i Đinđić. S jedne strane ga neki glorifikuju, što im je vrsta ulaznice za neko ideološko i političko pozicioniranje, i pokušavaju da na kontu njegove žrtve, predstavljajući se kao tobož ekskluzivni tumači njegove političke prakse i razmišljanja, profitiraju. S druge strane su oni koji su prema Đinđiću i za života i posle tragične smrti imali negativan stav i oni na tome istrajavaju. Činjenica je da je čovek glavom platio svoje političko angažovanje i pred tim bi svi akteri u političkom životu, a i u društvu, trebalo da imaju veću dozu poštovanja i obzira”, ocenjuje on.

Vreme je, kako kaže, da prestane upotreba Đinđića u dnevnopolitičkom kontekstu, treba da prestane i pozitivna i negativna mitologizacija, da se sagleda kao ličnost u svom vremenu i da se već nekako naprave konture jednog jasnog političkog portreta. Taj portret, smatra Stanković, sigurno ne može da bude idealan, ali nikako ne može ni da bude obojen isključivo tamnim bojama.

Vida Ognjenović: Tek dolazi vreme za njegove ideje

Tek dolazi vreme za Đinđićeve ideje, smatra Vida Ognjenović. „Ne može proći vreme njegovih ideja. On nije bio samouki demokrata, samouki političar, on je bio visokoobrazovan u tom pravcu. Nisu njegove reakcije bile impulsivne i jednokratne, nije njegova vizija bila namaštana, nego zasnovana na činjenicama koje je on umeo da razvrsta i rasporedi i njima poploča svoj put”, ističe ona.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Popovic
Izručenje Miloševica Hagu na Vidovdan je jedan od najsramnijih postupaka Srbije ikada.
zivko
Iz ove persektive gledam drugacije nego tada(nisam bio bas za njega),ali samo u vezi njega a ne i ostalih.Bio je bistar,brz,dobar sagovornik i iako je bio miljenik Zapada secam se kad je rekao Nemackom ministru-a sta se vi mesate u KiM,to je nasa briga a ne vasa.Imao je tvrd stav i na podelu je gledao kao na nase vecinsko pravo, prosto je znao kako treba sa Zapadom i da je preziveo atentat mi bi bili drugacije Srbija.Sta je sporno.
ВлаДо
За осамнаест година нестала је његова визија а странка му се распала у безброј партијица које се и даље деле.Што се тиче његовог животног дела то не треба ни спомињати јер није било узорно.Једино вредно помена у његовом животу су његови последњи дани када се усудио да каже реч "Косово".Та реч га је коштала живота.Што се тиче неоткривене политичке позадине и налогодаваоца убиства то је врло проста ствар.Треба само видети ко је имао нејвећу корист.Истеравање Немачке,Железара Смедерево итд.итд.
gile
Zašto se Djindjić bez ijednog valjanog razloga predstavlja kao svetac, ikon a, o kojoj niko ne sme da napiše lošu reč_! Time ,naravno, ne opravdavam atentat nad njim i kao čovek smatram da je to zločin za koji se mora doživotno odgovarati.Ali, zar nije Djindjić napravop dil sa Legijom uoči 5.oktobra_.Da je on bio na listi,a ne Koštunica, ne bio osvojio više od 4 odsto glasova. Lagao je o milijardama koji nas čekaju.Sve je uništio u njegovoj tranziciji,uništio vojsku,prostirao tepih NATO šefovim
Зоран Маторац
Политичка позадина уклањања Милошевића са власти је довољно јасна - у Србији променити друштвено уређење, увести капитализам под фирмом демократије, али за Ђинђића то не важи. Он је тај посао одрадио и није довољно јасно чиме се замерио онима који су га довели на власт.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.