sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: KAPADOKIJA

Let iznad „vilinskih dimnjaka”

Jednočasovno putovanje balonom iznad nestvarnih pejzaža, u cik zore, uz crvenkasto nebo i bez daška vetra, jedna je od stvari koje ne bi trebalo propustiti
Кападокија (Фотографије: Ивана Дукчевић)

U samom središtu centralne Anadolije, između grada Kajserija na istoku i gradića Nevšehira na zapadu, prostire se centralni deo regije pod nazivom Kapadokija, nastale kao posledica erupcija vulkana Erdžijes i vulkana Hasan koje su se dogodile pre nekoliko miliona godina. Vremenom, lava se hladila pod uticajem vetra, kiše i drugih vremenskih prilika, i tako je nastao jedan od najzanimljivijih i najromantičnijih pejzaža na planeti Zemlji.

Turisti najčešće odsedaju u mestima: Goreme, Učhisar, Urgup i Sinasos ili Mustafapaša, posećuju gradić Avanos i raznolike doline-kanjone, i lete balonom kako bi sve ovo mogli da vide i iz vazduha, s visine do hiljadu metara.

Zemlja divnih konja

Na hetitskom jeziku reč Kapadokija znači zemlja divnih konja. Ime regije potiče iz perioda antike, kada su divlji konji slobodno živeli na ovim prostorima, pre nego što su stari narodi počeli da ih love i pripitomljavaju. Danas bi se, međutim, ova oblast u samom centru Turske, na Anadolskoj visoravni, nadmorske visine od oko 1.100 metara mogla bolje opisati kao „zemlja Kamenka i Kremenka”. U njenom najsevernijem delu nalaze se najneobičniji oblici stena, koje godišnje poseti izuzetno veliki broj turista iz čitavog sveta.

Čudesne oblike stena koji ponekad liče na izdužene kućice s krovovima, kremu za ruke – ili beli sos ili životinje koje sede, na turskom nazivaju „peri badžalari”, u prevodu „vilinski dimnjaci”. Nastali su pre oko trideset miliona godina, nakon erupcija nekada aktivnih vulkana, sada planina: Erdžijes (3.917 metara) i Hasan (3.268 m). U pećinama Kapadokije pronađeni su praistorijski crteži s prikazima erupcija, kao i u čuvenom neolitskom arheološkom nalazištu Čatalhojuk, u centralnoj Anadoliji.

Iako naizgled deluje da su stene nastale veštom rukom nekog umetnika kome je velikodušno dato da se poigra različitim oblicima, u pitanju je jedan sasvim drugačiji proces. Posle erupcije vulkana, lava se hladila, oblikovala i pretvarala u blato. Od blata je vremenom nastao tuf – zgusnuta lava pomešana s vulkanskim pepelom, mekana i porozna, stena koju je lako oblikovati. Čudesne formacije prostiru se duž beskrajnih kanjona i dolina, između brda. Svaka dolina specifična je po oblicima drugačijim od onih u susednoj, a prema onom na šta današnje ljude podsećaju dobile su i nazive – Dolina mašte, Dolina ljubavi, Crvena dolina, Dolina golubova, itd.

Vulkansko zemljište od tufa pokazalo se kao izuzetno plodno. Na površinama između vilinskih stena, u sivkastom pesku stari narodi zasadili su žitarice, voćnjake, ali i vinovu lozu u obliku žbuna ne višeg od pola metra od čijeg se grožđa i danas pravi odlično vino. U istim stenama, počeli su da dube staništa za golubove, čiji se izmet koristio kao đubrivo.

Verovatno nikada neću zaboraviti prvo jutro u Kapadokiji, kada me je nešto pre šest sati ujutro probudio neobičan huk. A zatim ih je usledilo još nekoliko. Kada sam ustala i otvorila drvena vrata sobe, „pećine” u pansionu-hotelu jednog od „vilinskih dimnjaka” smeštenog na samom vrhu mesta Goreme, ushićeno sam ugledala jedan od najčarobnijih prizora na svetu. Mnoštvo šarenih balona jedrilo je nebom iznad stena čudesnih oblika i presijavalo se na jutarnjem suncu. Savremena tehnologija može da nas iznenadi svakakvim čudima, ali teško da iko osim majke prirode može da stvori predeo tako čaroban kao što je Kapadokija.

U avanturu leta balonom kreće se u cik zore. Sunce tek počinje da se promalja iza stena na istoku, a na livadi kilometar-dva izvan mesta Goreme, između čudesnih stena turisti se ukazuje prizor za pamćenje. Sivkaste nijanse kamenih formacija u praskozorje nasuprot crvenkastom nebu na istoku i na desetine šarenih balona u prućanim korpama, koje „balonari” skidaju s prikolica džipova i pune toplim vazduhom.

Apsolutni mir narušavaju užurbani pokreti i glasovi „balonara” i raspoređivanje po korpama – u svaku po 24 osobe. Poslednji pogled ka zemlji van korpe i kratak kurs prinudnog sletanja: „Kad kažem – sad, svi u čučeći položaj!” I onda odjednom, uz huku vrelog vazduha koji puni balon, samo se odlepite od zemlje – bukvalno. Nema potiska kao u avionu, niti osećaja sile zemljine teže – za nekoliko sekundi već ste na stotinak metara iznad prelepih pejzaža kapadokijskih kanjona.

Jedno vreme balon lebdi na pristojnoj visini (baloni s toplim vazduhom lete na visini do hiljadu metara), a onda kreće da se postepeno spušta ulazeći u procepe, kanjone i doline s neobičnim stenama. Dok jedrimo između njih, kapetan namerno spušta naš brod sve niže, na samo nekoliko metara od žbunastih vinograda i peskovitog, vulkanskog tla. U momentu kada svima biva jasno da ćemo udariti u prvi „vilinski dimnjak” ispred nas, topli vazduh kao od šale za nekoliko sekundi penje naš balon i spektakularno izlazimo iz kanjona.

 

Po sletanju, na skoro u metar predviđenom mestu, tačno na prikolicu džipa koji vozi balon i korpu nazad, dobija se „sertifikat” o uspešno obavljenom letu iznad Kapadokije.

Jednočasovni let balonom iznad nestvarnih pejzaža Kapadokije, u cik zore, uz crvenkasto nebo i bez daška vetra, jedna je od stvari koje boraveći u centralnoj Anadoliji ne bi trebalo propustiti. Letovi započinju pred sam izlazak sunca, jer su u tom periodu dana vazdušne struje i vetar najslabiji, i traju 45–60 minuta. Postoji nekoliko kompanija koje organizuju let balonima u Kapadokiji. Cene leta se kreću između sto trideset i sto osamdeset evra. Ukoliko znate gde ćete biti smešteni, probajte da let rezervišete unapred, preko pansiona-hotela u kojem odsedate, jer ukoliko znaju nekog od „balonara”, postoji mogućnost da dobijete let po nižoj ceni (deca do dvanaest godina najčešće plaćaju polovinu od pune cene).

Putovanje u centralnu Anadoliju realizovano je u okviru moje dugogodišnje saradnje s Ministarstvom kulture i turizma Turske, u february 2021. godine.  Cilj ovog putovanja bio je između ostalog i da se Turska prikaže kao sigurna destinacija za turiste u vreme pandemije, jer je od samog početka u čitavoj zemlji obavezno nošenje zaštitne maske – i na ulici, i unutar zatvorenog prostora, o čemu računa vode mnogobrojni pripadnici komunalne policije

Avionom ili autobusom

Do Kapadokije se najbrže stiže avionom iz Istanbula, do grada Kajserija (do 3 leta dnevno, a let traje sat i 15 minuta), a zatim do mesta Goreme auto-putem još oko 60 kilometara. Druga opcija je međugradski autobus. Od Istanbula do Nevšehira ima 750 kilometara ili oko devet i po sati vožnje autobusom. Gradić Goreme udaljen je desetak kilometara od Nevšehira.

Mnogi „vilinski dimnjaci” Kapadokije danas su pretvoreni u zanimljive hostele, pansione ili veoma luksuzne hotele s otvorenim bazenima i pogledom na bajkoviti krajolik. Osim kula-kućica koje je oblikovala lava, smeštaj u Kapadokiji je i u starinskim kamenim kućama.

Grnčarski centar

U Avanosu, gradiću na severnom obodu Kapadokije, kojim protiče najduža turska reka Kizilirmak (u prevodu Crvena reka), nalazi se grnčarski centar. Prilikom izrade, rečnoj glini ovde se dodaje zagasitosivi vulkanski pesak nalik prašini, koji prekriva Kapadokiju, i koji zbog visokog nivoa silicijuma prilikom mešanja s vodom „cvrči” i peni se. Posude od gline oblikuju se za grnčarskim točkom i kada se ispeku, ručno se boje. Najzanimljiviji oblik predstavlja veliki vrč za vodu i vino s drškom i „rupom” u sredini, koji potiče iz vremena drevnih Hetita.

Crkve ranog hrišćanstva

Na ovom prostoru nastala je i prva hrišćanska, monaška zajednica na svetu. Danas se u Otvorenom muzeju u mestu Goreme nalaze ostaci nekoliko crkava i manastira iz perioda ranog hrišćanstva i iz srednjeg veka.

Umetnostputovanja.rs

Komеntari0
c6bb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.