subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 13.03.2021. u 20:03 Kosta Đ. Knežević

Priča iz Velikog rata: Na žeravici

Пољска кухиња Тимочке дивизије 1913. године (Фото лична архива)

Pred sam pravoslavni Božić 1916. godine, Prva pešadijska brigada Timočke divizije koja je uvek bila u prvom bojnom redu, promenila je položaj: sa kote 1.050 prebacila se u selo Petalin da se tu odmori i dočeka Božić. Čim je brigada stigla u selo zemunice su napravljene i svi su se spremali za skorašnji praznik – računali su da će se tu duže zadržati. Osvanu i Badnji dan, ekonom kog su poslali nekoliko dana ranije da kupi sve što je potrebno za Božić vratio se iz Soluna. Tog dana oficiri su otišli, oko tri po podne, u šumu da donesu badnjak. Sve se radilo kao u miru, ali se kod svih osećala seta, jer su se pitali šta im je sa porodicama. Svi su bez razlike doterivali svoje zemunice kao da će im Božić Bata sutra dovesti sve njihove najbliže da vide kako oni i u tuđini slave taj veliki praznik.

Badnja noć bila je ledena, bez snega, sa suvomrazicom pojačanom jakim severcem koji je sve brisao. Svi su se sklonili u zagrejane zemunice a jedino su komordžije morale ostati kraj velike vatre čuvajući mazge da se vezovi ne odreše i odu. Komora je bila na kraju bivaka kraj druma Skoči-vir – Petalin. Za tu noć napuniše čuture dobijenim konjakom da se dobro greju i iznutra i razgale srca. Njihov šef menaže je uz sve što je potrebno za slavljenje Božića, doneo i veliko pakovanje pisama i dopisnica od našeg Crvenog krsta koji je bio u Solunu. U tom paketu nisu bila pisma samo za tu brigadu, već i za ostale jedinice iz Prve armije. Komandant je nameravao da ta pisma ordonans razdeli primaocima na sam Božić kao dar Božić Bate.

Te Badnje večeri, negde oko 11 uveče, kada je dobar deo ljudi već prilegao, jedan ordonans dojahao je u kasu u bivak donoseći naredbu komandantu brigade od štaba armije iz Voštarana. U naredbi je pisalo da se Prva pešadijska brigada Timočke divizije još sutra do 11 pre podne prebaci na Brazdastu kosu da bi odmenila Prvu brigadu Drinske divizije koja je bila premorena, i to da se uradi na Božić. Zbog ove komande valjalo je pečenice i ručak pomeriti na 10 pre podne, da bi se krenulo sat kasnije. Oko četiri po podne jedinica je stigla, praćena jakom vejavicom, do rovova Drinske divizije na Brazdastoj kosi. Smena je izvršena oko 10 uveče. Tada se okupiše na Božić svi oficiri brigadnih štabova Drinske i Timočke divizije u većoj zemunici koju su koristili za obed i kao pisarnicu. Ađutanti Drinske divizije dobili su onaj deo pisama Crvenog krsta iz istog paketa koji je menažer Timočke divizije doneo na Badnji dan iz Soluna. Drugog dana Božića, odmah po svršetku večere, svi primaoci dobiše svoja pisma. Ona vidna seta u očima kod svih odjedared je prerasla u sreću. Ratnici su ih, bez obzira da li su to bili obični vojnici, podoficiri ili oficiri, po nekoliko puta čitali i već znali napamet skoro kao „Oče naš”. I vojni obveznik Milić Davidović primio je pismo kao i svi ostali, pročitao ga i odjedared se vidno sneveselio. Ratni drugovi su ga pitali šta mu je i da li mu je sve u redu kod kuće? Duže vremena je odbijao uopšte da o tome priča dok na kraju više nije mogao da ćuti, otvorivši od muke dušu.

Milić je pre prelaska Crne Reke (koja je podno Gruniškoga Visa gde u to doba pogibe vojvoda Vuk), pisao pismo supruzi Milki da ne brine za njega, jer je on sad kod Crne, a da ona gleda i čuva decu i imanje, pa će sve biti dobro. Žena mu je dosta brzo odgovorila u tom božićnjem pismu, a kada ga je muž pročitao samo je uzviknuo:

− Ene de, post joj ženski, ne zna brate zemljopis! – te su ga drugovi upitali ko to ne zna geografiju?.

Milić uzdahnu i nastavi dalje priču: u onom trenutku kada je trebalo naći gaz na Crnoj Reci on je pisao pismo supruzi i u onoj žurbi prevideo je da je omaškom zaboravio da napiše i „reka”, a ne samo Crna i to velikim slovom. Zbog ovoga žena je razumljivo odmah pomislila da je on odseo kod neke crnke i da mu je kod nje dobro. Milka mu je kao utuk odgovorila da se Milić ništa ne brine jer je ona našla nekog plavog Švabu i da joj je sasvim dobro kao i deci! Svi koji su ga poznavali od pre izbijanja ratova znali su dobro i Milićevu suprugu koja je bila pametna, požrtvovana i veoma uzorita osoba i to baš bez ikakvog preterivanja u svemu, kojoj tako nešto nikad ne bi ni palo na pamet. Hteli su da ga razuvere, da o tome ne misli i da ni on brate, ne zna geografiju, jer ga je žena, vele, sasvim dobro razumela, da je Milić pokraj Crne Reke, a da je ona kraj plavog Dunava, a ne kraj nekog plavog Švabe... Lagano, Milić legne na rudu i počne se i on šaliti na svoj račun kao i svi ostali, ali ne za dugo, jer se seti da njegova kuća nije uopšte blizu nikakvog plavog Dunava, već kraj Kolubare!..

Svaki dalji razgovor i bilo kakav pokušaj da se nesrećni Milić Davidović razuveri bio je potpuno izlišan. Potpuno se povukao u sebe i bio je veseliji čak i onako pun sete, pre no što mu je stiglo pismo, a njegova neveselost se lagano prenela i na sve ostale...

On prežive i ostale bojeve, bio je više puta ranjavan, srećom ne teško, na sablju je stekao više „Obilića” i Karađorđevih zvezda s mačevima... Kada se najzad vratio 1921. kući, još na kapiji avlije uhvati Milku za ramena i gledajući je pravo u kestenjaste oči upita je pre pozdrava da li mu je bila verna, a ona mu se nasmeši i reče:

− Znam zašto te to toliko zanima: zbog onog mog pisma. To beše samo moja prva vrelina kada sam pročitala tvoje pismo gde si napravio omašku, što mi je i naš stari prota Trifun kasnije potvrdio... Pa valjda vidiš kuću kako je oronula i decu i mene sasvim mršave, jer ovde nije bilo nikakvog „plavog Švabe”... I tek se tada zagrliše... Ovu je priču zapisao u ratnom dnevniku puk. Ljuba K. Beli-Marković (1885–1943), kasniji đeneral.

Komеntari2
112fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Milic
Lepa prica, i cesto pomislim da je u toj jedinici mozda bio i moj paradeda Zivojin iz sela Mijatovca kod Cuprije. Nikad nisam uspeo saznati mesto njegove pogibije, samo znam da se nikada nije vratio svojoj zeni i svojoj deci.
Gabrijela S.
Lepa prica...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja