Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Balada o poslednjem republikanskom predsedniku

Izricanje zatvorske kazne Nikoli Sarkoziju odraz je i raspoloženja građana prema etabliranim političarima, njihovoj aroganciji, korupciji i bavljenju sobom
Могуће је да ће краљ скупоцених одела казну одслужити у кућном притвору (Фото EPA-EFE/Ian Langsdon)

Francuski glasači presudili su Sarkoziju pre nego mu je sud prošle sedmice odredio kaznu zatvora zbog optužbi za korupciju, čime je on verovatno zapečatio sudbinu republikancima, koji su sanjali o velikom povratku u sam vrh francuske politike koristeći baš njega kao keca u rukavu. Nikola Sarkozi dobio je tri godine, od kojih dve uslovne, a njegova stranka izgubila je verovatno i poslednju šansu da u trci za predsednika sledeće godine kandiduje zvučno ime.

Nadali su se da će iz ove pravne bitke izaći nevin, a njihov poslednji predsednik postao je prvi šef države zatvorski osuđenik još od 1945. godine, tačnije od kolaboracionističkog maršala i vođe Višijevske Francuske Filipa Petena. Nijedan predsednik Pete republike nije dobio zatvorsku kaznu, koja je pripala Sarkoziju jer je pokušao da podmiti sudiju u zamenu za informacije o istrazi vođenoj protiv njega u jednom od sudskih predmeta.

Bivši predsednik žaliće se verovatno Evropskom sudu za ljudska prava, ali to je proces koji će trajati bar godinu dana, što njegovu političku budućnost čini, blago rečeno, neizvesnom. Sarkozija godinama prate pravni problemi, ali do ove presude nikad nije proglašen krivim za neki prekršaj. Njegovi saveznici i prijatelji, uprkos svemu, želeli su da veruju da je on ipak najbolja nada konzervativnog tabora, koji je, zajedno sa socijalistima, Emanuel Makron poslao u istoriju. Bivši članovi njegove vlade govorili su do ove presude da je Sarkozi jedino zvučno ime za desnicu, iako se na domaću scenu iz Brisela vratio Mišel Barnije, za koga se šuška da će probati da „zauzme” Jelisejsku palatu.

Ipak, trijumf Makronove navodno „nove politike” nad francuskim etabliranim strankama desnice i levice predstavljao je zapravo reakciju građana zamorenih njihovom arogancijom, korupcijom i bavljenjem sobom.

Presuda Sarkoziju ujedno je presuda prošlosti, iz koje teško da mogu da se iščupaju tradicionalne partije, poput republikanske. Setimo se da je i poslednji njihov kandidat za predsednika Fransoa Fijon eliminisan iz izborne trke 2017. zbog nepotizma ili da je još jedan republikanac – Žak Širak – dobio uslovnu kaznu zbog zloupotrebe državnih fondova dok je bio gradonačelnik Pariza. Ni četiri godine nakon poslednjeg poraza u ovoj partiji nisu uspeli da se saberu i još traže osobu koja će ih predvoditi, a da ne bude daleko iza desničarke Marin le Pen i aktuelnog predsednika Makrona.

Iako se Sarkozi zvanično povukao iz politike nakon što je 2012. izgubio od Fransoa Olanda, a 2017. nije uspeo ni da se vrati na pozornicu, iza kulisa je ipak ostao ključni posrednik. U slobodno vreme bi pisao knjige i povremeno davao intervjue, ali je i dalje imao bitnu rolu. Ipak je, nesporno, reč o poslednjem predsedniku koji dolazi s desnog spektra i talentovanom političaru. Rekao je da je završio s politikom, ali to mnogi kažu, potajno želeći da ih neko pozove da se vrate.

Do sledećih suđenja s kojima se mora suočiti, poput onog o finansiranju kampanje novcem Muamera Gadafija, ostalo mu je malo vremena. Nakon što je Fijon eliminisan u poslednjoj izbornoj utrci zbog nepotizma, kakve su šanse da desnica sada podrži Sarkozija? Presuda i tekući sudski sporovi čvrsto ga vežu za prošlost i prethodne poraze u času kad njegova stranka pokušava da se izdigne iz pepela. Kako su tajno govorili pre izricanja kazne oni koji su ga javno podržavali – ako bude osuđen u procesu za koji tvrdi da je politički motivisan, o njegovom povratku više neće biti reči.

„Don Sarko” je ispao iz igre, ali ne i iz političkog pejzaža, stoga, kažu znalci, i dalje može igrati važnu ulogu u zakulisnim radnjama, pogotovo kad je reč o uspostavljanju saveza s Makronom, s kojim je navodno u dobrim odnosima. Malo je verovatno da će kralj skupocenih odela šivenih po meri odležati u zatvoru, jer izrečenu kaznu može odslužiti i u kućnom pritvoru, gde u svojoj „kuhinji” može da priprema francuske specijalitete.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВОЈИН
За разлику од декадентне ЕУ, нови Руски Устав обезбеђује Русији безбедност „деценијама у напред“. У економском смислу либерал. капитализам се претвара у "социјализам", а све то се чини без НВО и донација. Нови руски Устав је суверенистички за разлику од Јелциновог кога су „писали амерички саветници“. Смисао уставних промена је да људи попут Ходорковског и Наваљног ни за 20-30 година не заврше у Кремљу и он спречава либерале да се пробију на власт и успоставе свој хаос - као Саркози у ЕУ.
Konstantin Kalenos
A sto ako je Sarkozy tek vrh ledenog brijega kojemu je dohakala francuska "duboka drzava"? Neka vrsta francuskog Sanadera?
Zeljko Adzic
Francuska vodi dvolicnu politiku...a i kao takva je jos uvek branilac tracka nekih demokratskih i slobodarskih ubedjenja koja su sve vise u deficitu.Usled krize 2008 koja je izbacila istinu o javnim finansijama...korona je pokazala i moralno blato u kome se elita valja i ratuje izmedju sebe
Саша
Колико ја видим једини избор ће бити Марин ле Пел. Штета што ови из Брисела не слушају јер како сада стоји ЕУ је на прагу процеса распадања или на прагу насилног савеза.
Mihailo Krunić
Brineme to da u večini država svijeta, od 1970, do danas, ne postoji čista demokratija vladavine, nego tz. krimi demokratija. Zbog takve vladavine, svijetom su ne nemiri. Ne postoji više ona narodna izreka: Blago tebi živiš u državi blagostanja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.