ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.03.2021. u 08:43 Milenija Simić-Miladinović

Smanjenje broja đaka u odeljenju nije prioritet za novu strategiju obrazovanja

Odeljenja u Beogradu čini u proseku 27 učenika, a na nivou republike 19 đaka, dok je jednosmenskim radom obuhvaćeno 17 odsto škola. – Platni razredi u prosveti za dve do tri godine
(Фото А. Васиљевић)

Kada je 2012. godine usvojena prva Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, predviđeno je da u završnoj godini važenja tog dokumenta izdvajanje za obrazovanje iznosi 5,6 odsto bruto nacionalnog dohotka. Taj procenat na početku ove godine nije premašio 3,7 odsto, primetila je i naročito naglasila Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i članica Nacionalnog prosvetnog saveta.

– Gde je novac i kada će moći da se očekuje veće izdvajanje za obrazovanje – pitala je Jankovićeva resornog ministra prosvete i njegove pomoćnike, ukazujući da će strateški ciljevi i akcioni plan njihove realizacije ostati na nivou spiska lepih želja, ukoliko nema finansijskog plana da osigura ostvarenje strateških ideja.

– Sve što pričamo o unapređenju kvaliteta obrazovanja u vezi je s novcem. Kada će smanjenje broja učenika u odeljenju biti strateški cilj? Kad više od 30 učenika u jednom odeljenju saberemo sa četiri đaka u odeljenju neke seoske škole, prosek je oko 18, ali to nije realno. Jednosmenski rad jedini je način da se realizuju i svi vannastavni programi za koje većina škola nema uslove jer rade u dve smene. Strateški nije predviđeno u koliko će škola do 2030. biti jednosmenski rad. Platni razredi su pomenuti, a to je osnovni način da se nastavnici motivišu da ulaze u odeljenja... – negodovala je Jankovićeva na jedinoj raspravi o nacrtu strategije upriličenoj uživo od 19. februara do 10. marta, koliko je predlog tog dokumenta bio pred sudom javnosti.

Kako joj je Branko Ružić, ministar prosvete, odgovorio „iz perspektive predstavnika sindikata, svakako, ne može da pokaže mnogo viši stepen zadovoljstva”, ali iz „perspektive realnosti i budžeta kojim se domaćinski raspolaže u obrazovanje je u poslednjih osam godina uloženo više nego za tri decenije ranije”.

– Znate da je 2020. u Srbiji BDP bio minus jedan, što je među najboljima u Evropi, i da je predikcija Svetske banke da će ove godine biti u plusu 3,1 posto. Samo za ovu godinu iz republičkog budžeta za prosvetu opredeljeno je 235 milijardi dinara, što je povećanje za oko 12 milijardi ili 5,5 posto. Treba sagledati širu sliku ulaganja u obrazovanje, koje su sve aktivnosti preduzete za povećanje standarda, opremanje ustanova i kvaliteta – precizirao je Milan Pašić, pomoćnik ministra za osnovno obrazovanje.

Platne grupe i razredi „poželjan su reformski potez, koordinatni sistem, u kome će se zaista vrednovati i kompetencije i rad” smatraju najodgovorniji za obrazovanje.

– Bez reprezentativnih prosvetnih sindikata to nije moguće uraditi, a i sve ostale javne službe su veoma zainteresovane za platne grupe i razrede. Nadam se da ćemo doći do održivog rešenja koje ni na koji način neće nekoga ugroziti. Koliko je vremena potrebno da se taj sistem uradi, nisam siguran, ali analize govore da će biti potrebno od dve do tri godine, i da će taj sistem biti transparentniji, pravičniji, kompetitivan, da će razdvojiti žito od kukolja, radnike od neradnika, u svakoj javnoj službi pa i u prosveti – objasnio je Ružić.

Posle uvođenja platnih razreda sledi vrednovanje rada po novim kriterijumima, što jedva čekaju i prosvetni radnici i kreatori obrazovnih politika, kako uverava Miloš Blagojević, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje.

On je podsetio da uvođenje jednosmenskog rada već traje kroz pilot-projekat i da je u tom režimu trenutno 17 odsto škola, odnosno 404 ustanove.

– Svesni smo da je zbog malog broja učenika u nekim sredinama to lakše sprovesti. Akcionim planom za sprovođenje nove strategije predviđeno je da do 2023. godine 30 odsto škola radi u jednoj smeni. Nakon toga treba uraditi reviziju postupka, sagledati mogućnosti i kroz novu mrežu škola predvideti kako da se taj broj poveća. U prošloj strategiji jednosmenski rad bio je formulisan kao ultimativna kategorija bez sagledavanja svih okolnosti koje tome treba da doprinesu. Činjenica je da su za to potrebna velika sredstva. Čini mi se da je sada postavljeni cilj realan i dostižan u naredne tri godine – razjasnio je Blagojević.

Po mišljenju predstavnika prosvetnog vrha, pitanje koliko će učenika biti u odeljenju jeste jedno od najvažnijih, ali nije od najprioritetnijih za budućnost obrazovanja. Milan Pašić je ukazao da je prosečan broj đaka u jednom odeljenju osmoletki u Beogradu 26,5, a na nivou Srbije 18,65.

– Tu je ključna mreža škola. Ona iz 2018. godine nije završena, tada je bilo 45 odsto lokalnih samouprava koje je nisu uradile, a sada je ostalo još oko 24 posto lokalnih samouprava da urade mrežu škola. Kada se to realizuje, otvara se novo pitanje, da se pregrupišu prostor i resursi, a znamo da je problem gašenje škola u seoskim mestima – kazao je Pašić.

Zakon kaže da kada prosvetna vlast utvrdi da lokalne samouprave nisu donele akt o mreži škola ministarstvo im daje rok da to urade za 30 dana, a ukoliko i tada posao ne bude završen, ministarstvo ima rok od 30 dana da uradi mrežu škola, i to se odnosi na predškolske ustanove i osmoletke, dok je mreža srednjih škola, svakako, obaveza resornog ministarstva – još nedovršena obaveza iako su svi zakonom predviđeni rokovi istekli.  

Komеntari6
25812
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радослав Рацић
Резултати рада (нерада) Министарства просвете су поражавајући. Све једно ко буде доведен у министарску фотељу, увек исти систем овешталих бирократских односа. Присутно је и и непоштовање закона од стране министарства (прошлог министра), о чему ће задњу рећи надлежни суд. А требало би да нам ово миинистарство буде приоритетно, јер зна се шта и ко чини будућност једног народа.
Miki
Strategija obrazovanja ce biti kao nekoliko decenija unazad,tresla se gora rodio se mis.
Milutin
У многим школама има 32 ученика, плус по који понављач. Смањите одељења на максимално 25 ученика. И не машите сеоским одељењима од 4 ученика. У таквим ситуацијама у учионици су ђаци из 4 разреда ( од првог до четвртог), па их је бар 16!
Освета пра-ронду
"Кад више од 30 ученика у једном одељењу саберемо са четири ђака у одељењу неке сеоске школе, просек је око 18, али то није реално." Није реално, јер је просек преко 17. За просек од 18, потребно је 32+4. Ипак, похвално је то што је до сада уведено - да пилоти раде само у једној смени, под условом да задрже довољан број сати.
miloš
Da bi se izracunao prosek ucenika kao aritmeticka sredina (sabrano,pa podeljeno sa 2) potrebno je da bude jednak broj odeljenja u gradskim i seoskim skolama.Inace, prosek treba da se racuna- ukupan broj svih ucenika podeljeno sa brojem svih odeljenja.
ja
30 na papiru (zvanicno) + 2 koje direktor upise preko veze (prebaci iz jedne skole u drugu)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja