Trećeg marta davne 1967. iz štampe je izašao prvi broj časopisa „Radio TV revija”. I ono što je zanimljivo a zaboravljeno, adresa redakcije bila je Takovska broj 10, a izdavač Radio televizija Beograd. Cena 1,2 nova dinara.
Godinu i po dana kasnije ovaj, kako je pisalo na naslovnim stranama, „nedeljni ilustrovani list Radio televizije Beograd” postaje jedno od najtiražnijih izdanja kuće „Politika“.
Prvi glavni i odgovorni urednik na obe adrese bio je Saša Marković, novinar čija je i porodica neraskidivo vezana za televiziju. Bio je oženjen Ljiljanom Marković, jednom od najpoznatijih voditeljki, a tradiciju su nasledila i njegova deca, Dubravka Duca Marković, poznati radijski i televizijski novinar, i sin Radomor koji je deo redakcije jutarnjeg programa javnog servisa. Vremenom su dolazili novi glavni i odgovorni urednici, a jedan od njih je bio i legendarni Bogdan Tirnanić.
Novinari „Radio TV revije” su pratili snimanja svih serija i domaćih filmova, bili redovni na Kanskom i Pulskom festivalu, na Dubrovačkim letnjim igrama, u Budva grad teatru, na muzičkim festivalima u Opatiji, u Zagrebu, na Ilidži, Mesamu i „Beogradskom proleću“, na koncertima, Igrama bez granica, Pesmi Evrovizije i sportskim događajima... Članovi redakcije su išli kolima na ekspedicije po Africi i na onu koja se zvala „Dve Amerike na četri točka...“ Bogami, lepo se živelo, reći će neko. Naravno da nisu svi novinari išli na ta mesta, ali je u redakciji postojao specifičan „lepak” koji nas je čvrsto držao na okupu. Možete li da zamislite neveliku sobu u kojoj mlađi čekaju da stariji odu pa da sednu za pisaću mašinu, ali u kojoj je radilo desetak vanredno duhoviitih ljudi. I to ne na način da se prepričavaju vicevi, nego su se u trenutku lansirale vrhunske dosetke. I nije se žurilo kući. Naravno, bilo je to vreme kada se svaki intervju radio uživo, najčešće su nas poznate ličnosti primale u svojim domovima.Tada je i u štampi „lakog“ sadržaja vladalo viteštvo. Zvezde su sa nama pričale iskreno i otvoreno ali nikada nisu imale potrebu da nam naglase - „nemojte to da napišete u tekstu“, jer se podrazumevalo da ćemo prećutati sve što zalazi u intimu.
Bilo je mnogo zanimljivih susreta i događaja za 40 godina koliko sam provela u „Reviji“, od studentskih dana do penzije, ali pomenuću dva. Jedan je intervju sa svetskom zvezdom, pesnikom i kantaautorom Leonardom Koenom koji sam napravila na grčkom ostrvu Hidra. Priznajem da tada nisam ni znala do koje mere on izbegava novinare, ali sedeći sam sa čašom viskija u bašti engleskog paba, nije odbio novinarku iz Jugoslavije koja je bila na letovanju i to u društvu fotoreportera Bajca i njegove supruge.
Kao mlad honorarac imala sam rubriku na četvrt strane i jedan od sagovornika mi je bio Momo Kapor. Javio se sa portirnice telefonom rekavši: „Izvinite,ali ja sam stigao ranije. Ne podnosim ljude koji kasne. Sa kojim pravom troše tuđe vreme?“
Na stranicama „Radio TV revije” zčitaoci su nalazili intervjue, top liste, kritike muzičkih izdanja,TV kritiku, zanimljive feljtone, delove iz novih intrigantnih knjiga, čak i savete stručnjaka kako sam popraviti svoj televizor „lampaš”.
I danas kada kamere uđu u domove zvezda, na policama ponosno stoji statueta „Oskar popularnosti Radio TV revije”.Ovo priznanje se dodeljivalo na osnovu glasova čitalaca. Manifestacija je prenošena na televizijama, a centar „Sava“ je bio tesan da primi svu publiku koja je želela da na jednom mestu vidi i čuje svoje ljubimce...
Za 54 godine, „Revija“ je bila svedok mnogih promena: društvenih, političkih, kulturnih, medijskih, ne samo ovde nego i u svetu.
I sama je pre 20 godina od časopisa postala dodatak „Politike“ petkom, ali nije odustala od svojih načela: da piše o pristojnom televizijskom programu i da se obraća svojoj vernoj, pristojnoj čitalačkoj publici.
