nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

U ambisu „zlatiborskog puta”

Sekula Knežević Ćaldović (1889–1970) najzaslužniji je za nastanak i dugo trajanje druma koji je Užice povezao sa planinskom lepoticom
(Фото С. Јовичић)

Užice – Dok se danas lako vozi nedavno obnovljenom magistralom od Užica do Zlatibora, čuvenim „zlatiborskim putem”, veo zaborava sve više prekriva doba od pre jednog veka, kada je ovaj put pravljen. Veliko znanje i umeće uloženo da se kroz stenovit predeo probije solidan drum.

O tome je pisao hroničar užičke prošlosti Predrag V. Kovačević u tekstu „Kako je Ćaldo otvorio kapiju Zlatibora”. To je priča o životu i poduhvatima inženjera Sekule Kneževića Ćaldovića (1889–1970), najzaslužnijeg za nastanak i dugo trajanje „zlatiborskog puta”. Prelaz kod zlatiborskog tunela i danas zovu „Ćaldov vijadukt”.

Između dva rata, pa i u posleratno doba, Ćaldović je bio cenjeni inženjer za saobraćajnice. Rodom je iz Sirogojna, podigli su ga stric i strina, a da se školuje u Užicu i potom studira na Tehničkom fakultetu u Beogradu omogućio mu je užički trgovac Ostoja Knežević koji ga je usvojio Sekula je u znak zahvalnosti svome dodao i Ostojino prezime.

– Po završetku studija zapošljava se u odeljku za puteve Okružne tehničke sekcije Užice, radi na trasiranju i projektovanju puteva. Mladi inženjer Sekula učestvuje u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, gde je dragocene usluge pružao srpskoj vojsci trasirajući puteve sa solunskog ratišta prema Kajmakčalanu i drugim pravcima proboja. Po završetku rata radi u novoformiranoj Okružnoj građevinskoj sekciji u Užicu, čiji kasnije postaje načelnik – beleži Predrag V. Kovačević.

Svoje umeće u izgradnji drumova Ćaldo je iskazao dvadesetih godina prošlog veka, kada su putevi Užice–Vardište (dug 57 km, građen od 1923. do 1929) i „zlatiborski put” Užice–Kraljeva Voda (dug 27 km, građen od 1923. do 1927) pravljeni prema njegovom projektu.

– Po tada važećim propisima put nigde nije smeo imati uspon veći od pet odsto, da ne bi bila umanjena nosivost stočnih zaprega. Zbog toga se nije mogla izbeći ni čuvena „Galerija”, kamena litica na „zlatiborskom putu” koja se sa oko 200 metara gotovo vertikalno spuštala do korita Đetinje. Ovaj drum predstavljao je u to vreme remek-delo putarstva. Tom saobraćajnicom, dugom 27,2 kilometra i širokom pet metara, sa pet mostova, kamenim i betonskim branicima, širom je otvorena kapija Zlatibora – naglašava autor teksta i pominje Ćaldovićevo sećanje na zahtevnost gradnje u tom stenovitom predelu: „Sa najvišeg vrha, uvezanog u konopce, spuštali su me u taj ambis da obeležim trasu, jer je to bio jedini pristup”.

Ovaj inženjer napravio je još nekoliko puteva, uz ostale i prvi valjani koji je njegovo rodno Sirogojno povezao sa Užicem preko Ravni 1932. godine. Uspešno je projektovao i mostove: od manjih kojima je valjalo savladati potoke i uvale pa do velikog i elegantnog mosta kralja Aleksandra preko Đetinje u Užicu. Veoma teško je podneo kada su Nemci 1944. taj most minirali i digli u vazduh.

U posleratno doba Ćaldo nastavlja svoje graditeljske poduhvate, a ujedno u zlatiborskim selima pomaže u osnivanju škola, zdravstvenih stanica i postavljanju javnih česmi sa projektovanim vodovodima. Šezdesetih je penzionisan, 1970. je umro u Užicu. Ovaj kraj ga se katkad seti. Najčešće ga pominju prilikom obeležavanja jubileja turizma Zlatibora, čijem je razvoju znanjem i zalaganjem značajno doprineo.

Visovi i bespuća

U 19. veku Zlatibor je bio odsečen od glavnih drumova. Kiridžijski karavani s mukom su se probijali kroz bespuća i preko visova. Knez Miloš je u svoje doba naredio da se kulukom grade prvi putevi zvani krčenici (nastali krčenjem šuma), koji nisu valjani ni posipani. Kasnije su nasuti i postali tvrđi drumovi, krajem tog stoleća zakonom svrstani u državne, okružne i seoske.

Intenzivnija gradnja puteva krenula je tek u 20. veku, posle Velikog rata, kada je Užice, tada u okviru Drinske banovine, postalo sedište inspektorata za puteve za sedam srezova. Najpre su u to vreme drumove pravili od tucanika, a potom koristili mešavinu lomljenog kamena, tucanika i rečnog šljunka.

Komеntari7
c52de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јовиша Видић од Рудина
Секула Ћалдо је једно време радио у Сарајеву, где је верујући познаницима на реч потписивао менице, због чега је остао без куће и “го ко пиштољ” долази на Златибор те са мојим оцом Веселином Видић, отвара фарму за узгој говеди као и проузводњу: сира, кајмака и говеђе пршуте. Секула је уложио имање а Веселин новац. Имање на Палисаду као и Тић поље је Секулино наследство од Остоје Кнежевића чији је Секула био посинак. Секула је као пензионер живео на Краљевим водама, уживајући са својим пчелама.
Radiša Marjanović
Hvala Branko, na veoma korisnom tekstu i sećanju na ovoga graditelja, za koga nisam znao.
Orban
Odavno je taj put pogrešno ucrtan i vođen interesom isključivo Užica i lokal patriota. Interes Srbije se međutim ogleda u izbegavanju Užica na tri strategijska pravca i to: prema Zlatiboru, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Užice kao destinacija Srbiju i okolne države nimalo ne interesuje pa se pravo rešenje već nazire u gradnji autoputa koji će od Požege voditi do Mačkata i odatle prema svim pomenutim destinacijama. U Užice niko ići neće osim vozila sa lokalnim tablicama i njihovim raseljenima.
Ivan Đurić
Orbane malo preterujes. Kuda bi put vodio ako ne od UE do Zlatibora, pre toga je postojao Zlatiborski put koji se peo od Uzica na brda koja sada prolazi tunelom do Zlatibora, taj put jeste zamenjen Ćaldovim, ali nije samo za tu lokalnu namenu. Ćaldov put povezuje BiH i CG sa Centralnom Srbijom, Vojvodinom, i autoputem E75. Pravi se autoput za CG preko Pestera, ali tesko da ce se njime putovati preko zime . . . Takodje se pravi i autoput ka BiH preko Uzica, ali nece upotpunosti zameniti Ćaldov.
Biljana Melentijecic
Zadovoljstvo je citati o ovakvim ljudima i njihovim delima. Uz to lepo secanje, da ne padnu u zaborav.
hranislav
Lep tekst

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja