Izbori u SANU traju 365 dana

Svaki, pa i aktuelni izborni ciklus za članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti – a redovni, dopisni i inostrani članovi biraju se svake treće godine i poslednji put to se desilo 2018 – traje gotovo 365 dana. Odvija se prema statutarno striktno definisanoj proceduri koja nije jednostavna i koja podrazumeva nekoliko etapa i krugova izjašnjavanja na različitim akademijskim nivoima. Odnosno, na njenim odeljenjima, u ograncima, Predsedništvu i na kraju na Skupštini SANU.

Komisija za praćenje izbornog procesa, koju čini po jedan predstavnik svakog odeljenja, sve to prati, počev od formalnog pregledanja ispravnosti samih kandidatura pa do razmatranja eventualnih prigovora javnosti na predloge, uz vođenje računa i o svim drugim elementima izbornog postupka, pri čemu je bitno naglasiti da ona ne procenjuje kvalifikovanost kandidata (što je nadležnost odeljenja), niti utiče na glasanje.

Sve započinje zvaničnom objavom akademije, odnosno pozivom zainteresovanima da predlože kandidate, uz detaljno navedene kriterijume – između ostalog i objavom u listu „Politika”, ovoga puta to je bio 31. oktobar 2020 – a završava se izbornom skupštinom na kojoj se akademici finalno izjašnjavaju o kandidatima – što je 4. novembar ove godine.

Za redovnog člana može biti izabran dopisni član na osnovu izuzetnog doprinosa nauci odnosno umetnosti ostvarenog u celokupnom stvaralaštvu, a posebno od izbora za dopisnog člana, dok za dopisnog člana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji se istakao izuzetnim naučnim odnosno umetničkim radom. Za inostranog člana (oni ne čine radni sastav akademije i biraju se na inicijativu odeljenja, ogranaka ili predsedništva) može biti izabran strani državljanin izuzetno zaslužan za opšti napredak nauke ili umetnosti i za razvoj naučnih ili umetničkih veza između zemlje u kojoj deluje i Republike Srbije.

Kraj januara godine u kojoj se izbori održavaju termin je do kojeg u SANU pristižu predlozi za redovne i dopisne članove čiji su predlagači po tri člana SANU ili akademijski odbori, kao i oni van akademije, a to mogu biti predlagači iz najšire naučne i umetničke zajednice, kao što su univerziteti, fakulteti, instituti, naučna i umetnička društva...

Nakon što tu grupu predloga pogleda komisija za praćenje izbora, oni koji su validni do kraja februara bivaju dostavljeni odeljenjima. Tokom marta, aprila i maja odeljenja i ogranci tajnim izjašnjavanjem i najmanje polovinom broja glasova prisutnih članova formiraju i svoje predloge za kandidate i imenuju se komisije za pisanje referata o svim kandidatima, a potom svi predlozi i referati izlaze na glasanje u odeljenjima, koji u izbornom procesu imaju veoma važnu ulogu.

Glasanje koje je tajno završava se do kraja maja, a u junu se predlozi kandidata koji su dobili natpolovičnu ili dvotrećinsku većinu na glasanju u odeljenjima prosleđuju predsedništvu. Za one kandidate koji imaju dvotrećinsku većinu kaže se da imaju podršku matičnog odeljenja.

Najkasnije početkom septembra sa odlukama odeljenja o kandidatima, referatima i mišljenjima o njima biva upoznata i javnost – što traje 20 dana (u dnevnoj štampi se oglašava gde je i kada izborna građa izložena na uvid). Nakon toga mogu da se se dostavljaju i primedbe – pismene prigovore predsedništvu mogu da upute ustanove, udruženja i građani, a predsedništvo potom o njima obaveštava izbornu skupštinu i daje mišljenje o njima na osnovu predloga komisije.

Tokom oktobra, na konferenciji članova SANU, na kojoj se podnose izveštaji i donose zaključci, svi akademici blagovremeno pre zakazanog glavnog glasanja upoznaju se sa predlozima koji su prošli celu proceduru i nalaze se na konačnoj listi, a donosi se i odluka o izgledu i elementima glasačkog listića.

Predlozi za izbor novih članova pojedinačno (redovnih, dopisnih i inostranih) dostavljaju se svakom članu SANU najmanje 21 dan pre izborne skupštine, na kojoj se odlučuje ukoliko je prisutna većina od ukupnog broja članova u radnom sastavu, pri čemu je statutarno predviđeno da se taj broj umanji za broj onih koji duže od godinu dana nisu učestvovali u radu SANU ili su stalno nastanjeni u inostranstvu. Imajući u vidu tu odredbu, redovni članovi biraju se većinom glasova od ukupnog broja redovnih članova, a dopisni i inostrani većinom od ukupnog broja svih redovnih i dopisnih članova.