Novi zadaci za autora spomenika Stefanu Nemanji

Još nisu utihnule rasprave i oprečna mišljenja u vezi sa estetikom, dimenzijama i cenom spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu, a grad se sa autorom ovog obeležja, ruskim vajarom Aleksandrom Rukavišnjikovom, uveliko dogovara o novim projektima. Tako je juče iz prestonice Ruske Federacije, gde delegacija gradskih čelnika trenutno boravi, stigla vest da će Rukavišnjikov biti zadužen za uređenje konceptualnog parka na prostoru „Marine Dorćol”, odnosno u blizini nekadašnje termoelektrane „Snaga i svetlost”.

Ovaj park, kako uveravaju gradski oci, ni manje ni više biće uređen po uzoru na čuveni park Guelj u Barseloni, koji je nastao na osnovu ideja genijalnog Antonija Gaudija.

U „beogradskom Guelj parku” trebalo bi da se nađu skulpture koje će Rukavišnjikov raditi sa mladim vajarima iz Srbije i drugih zemalja, jučerašnji je dogovor iz Moskve na sastanku Rukavišnjikova i delegacije Beograda.

– Dogovoreno je da to bude prostor površine oko 6,6 hektara ispred termoelektrane „Snaga i svetlost”. U narednih mesec-dva usvojićemo plan detaljne regulacije za taj deo grada. Počećemo da radimo linijski park na mestu gde je nekada išla pruga, a kada je u pitanju termoelektrana „Snaga i svetlost”, zajedno sa vladom započećemo njenu rekonstrukciju kako bi tu bio premešten Muzej Nikole Tesle. Upravo ispred muzeja biće urađen park do reke u kome će biti postavljene savremene skulpture, potpuno drugačije od spomenika Stefanu Nemanji – ukazao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji u Moskvi predvodi beogradsku delegaciju.

Zasad je nejasno da li će taj budući park koji će potpisati Rukavišnjikov biti sastavni deo linijskog parka za koji je bio raspisan interni konkurs, a posao da ga urede dobilo je deset timova domaćih mladih arhitekata.

Sa Rukavišnjikovom su čelnici Beograda razgovarali i o spomeniku kralju Aleksandru Karađorđeviću. Grad ne odustaje od ideje da obeležje ovom vladaru podigne na prostoru između Starog i Novog dvora.

Kako je juče istaknuto, Rukavišnjikov će za ovaj spomenik poslati svoje ideje našem odboru. Odbor će, kako je ukazano, odlučiti da li će raspisati konkurs ili pozvati nekog vajara direktno.

Rukavišnjikov je napomenuo i da će spomenik biti urađen tako da kralj Aleksandar bude na konju, dok će iza njega biti kolonada sa figurama vojskovođa, preciziravši da će on da uradi postament i skulpturu na konju. Plan je da skulpture vojskovođa rade vajar Zoran Ivanović i jedan ruski vajar.

Ideja da se nekadašnjem vladaru jugoslovenske kraljevine podigne obeležje u srpskoj prestonici nije nova, kao ni sporenja na tu temu. Krajem 2014. na podršku grada naišla je ideja pokojnog arhitekte Milana Pališaškog i brojnih njegovih kolega koji su inicirali podizanje obeležja kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Karađorđeviću koje bi bilo identično onom koje je 1936. podignuto u Parizu. U gradu su tada istakli da se razmatra nekoliko lokacija za tu namenu, a Pališaški je predložio da se replika spomeničke kompozicije podigne upravo na uzvišenju između Novog i Starog dvora čime bi se tačno naspram spomenika caru Nikolaju Drugom Romanovu našao monument čija je centralna figura kralj Aleksandar na konju, dok mu njegov otac kralj Petar Prvi s desne strane daje mač, a s leve amove konja drži Franše d’Epere, francuski general. Ovu ideju tada je podržalo i odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU.

Posle ove vesti ubrzo je reagovao i Krunski savet dinastije Obrenović koji se oštro usprotivio predlogu da spomenik kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Prvom Karađorđeviću bude podignut na uzvišenju između Starog i Novog dvora. Razlog je što su na tom mestu 1903. godine ubijeni kraljica Draga i kralj Aleksandar Obrenović. Iz ovog krunskog saveta tada su najavili da će, ako inicijativa za postavljanje spomenika Karađorđevićima dobije podršku vlasti, biti organizovani protesti. Najava da će spomenik biti podignut između dva dvora našila je i na sporenja u javnosti.

U međuvremenu Skupština grada usvojila je odluku za podizanje spomenika kralju Aleksandru, kao i odluku da se deo priobalja od Brankovog mosta do zemunskog Keja oslobođenja nazove Obala kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Posle imenovanja obale, deo javnosti predložio je da upravo na njoj bude podignut spomenik ovom kralju, ali i da se obnovi izvorni Most kralja Aleksandra čije stubove je nasledio Brankov most.