četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 16.03.2021. u 13:46 Gvozden Otašević

Tri puta džamija, ali uvek svetosavski hram

Studija istoričara Delfine Rajić i dr Miloša Timotijevića „Hram Svetog Vaznesenja gospodnjeg u Čačku” o sudbini drevne crkve u središtu grada
Чачак пре 1903, Црква Св. Вазнесења и Улица краља Милана (Фото: Народни музеј Чачак)

Čačak – Bogomolja u središtu Čačka, čiji su temelji zakopani još na početku prošlog milenijuma, za svojih osam vekova čak tri puta je bila pretvarana u džamiju, ali je svakog puta, kad okolnosti dozvole, na njeno kube vraćan pravoslavni krst. Čudnovatu povest drevne crkve opisali su istoričari ovdašnjeg Narodnog muzeja, Delfina Rajić i dr Miloš Timotijević, u upravo štampanoj studiji pod nazivom „Hram Svetog Vaznesenja gospodnjeg u Čačku”.

– Najsevernija oblast u državi velikog župana Stefana Nemanje bila je šira okolina Čačka, kojom je do 1189. godine upravljao njegov brat knez Stracimir, rođen pre 1110. a umro oko 1190. On je u tadašnjem Gracu, pretpostavlja se da je to sadašnji Čačak, u razdoblju od 1186. do 1190. izgradio i dovršio svoju zadužbinu, Bogorodicu Gradačku, što je uticalo na podizanje manastira na planinama Vujan i Jelica i u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Danas je to pravoslavni hram Svetog Vaznesenja gospodnjeg – kaže za „Politiku” Delfina Rajić, direktor Narodnog muzeja u ovom gradu.

Čačak je, prema osmanskom popisu iz 1476, bio selo sa svega deset domova i opustelim manastirom, pod upravom tvrđave Ostrovica na Rudniku. Uspon ovog naselja, kao orijentalne osmanske kasabe, bio je postepen. Čačak je 1516. imao samo tri domaćinstva, bez muslimana, sa zatvorenom bogomoljom ali redovnim pazarnim danom, posle čega je usledila veća islamizacija mesta.

Po popisu iz 1560, to je kasaba sa 118 muslimanskih porodica kojom dominira kamena džamija koju je Hajrudin – emin otvorio na zidovima Bogorodice Gradačke. Imala je zvanje carske fethije (pobedničke, osvajačke) džamije. Ubrzo je, 1663, Čačak imao sedam džamija, tri medrese, tri tekije, četiri osnovne škole, dva hana, jedan amam i tuce dućana.

Crkva u Čačku, u današnje vreme (Foto: Milenko Savović)

Napredak naselja prekinuli su u sledećih 15 decenija ratovi, razaranja i raseljavanje raje. Džamija je nakratko (1718–1738) ponovo pretvorena u crkvu, ali je ponovo dopala šaka osmanskoj vlasti i još jednom postala muslimanska bogomolja.

U Prvom srpskom ustanku Čačak je zauzet 1805. i džamija je još jednom postala crkva, ali samo do 1813. kad se Turci bez borbe vraćaju u Čačak i u hram dovode hodžu. Konačno, tursko stanovništvo postepeno se iseljava 1825. i džamija se još jednom, devet godina kasnije, pretvara u crkvu. To je ujedno bio kraj postojanja orijentalne kasabe, a hram je po želji Miloša Obrenovića posvećen Vaznesenju Hristovom ‒ Spasovdanu (spomen bitke na Ljubiću), koji postaje gradska slava (i danas je), a Čačak se proglašava sedištem Užičke episkopije.

„Tokom 19. veka crkva u Čačku je četiri puta pretrpela mnoge arhitektonske izmene, ali je u svojoj osnovi i dalje zadržala i elemente džamije. To nisu promenili ni opsežna obnova 1926–1929. ni pokušaj da se hramu vrati srednjovekovni arhitektonski lik”, navodi se u studiji Delfine Rajić i dr Miloša Timotijevića.

Komеntari3
70fd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгослав
Петстотина година је било мало да се промени српски православни дух. Али је нажалост било довољно да се промени име, Градац у Чачак. Но и то је добро, да се подсетимо на прошла и тешка времена. Какав диван венац данас представљају Овчарско-кабларски манастири, манастир Вујан и јелички Стјеник, са круном, чачанском Вазнесењсквом црквом. Све то улепшаном лепотицом Моравом и благородним падинама историјског брда Љубића.
Vladimir
Posle nasih gradjanskih ratova tesko je prihvatiti cinjenicu da Srbi vernici mogu biti i pravoslavni i muslimani i katolici
Talicni Opanak
izgleda da je to jedini pravi nacin da se zakoraci u progres. Zaista!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja