Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Produženi kovid je velika nepoznanica

Na posledice u vidu hroničnog umora, oštećenja pluća, srca, mozga, bubrega, pankreasa i imunološkog sistema nije se obraćala potrebna pažnja, a one su bile velike i pokazalo se dugoročne, ukazuje pukovnik prof. dr Dragan Mikić, infektolog
(Фотографије М. Спасојевић)

Mnogi pacijenti koji su bili zaraženi virusom korona i šest meseci nakon što su preboleli kovid pate od različitih posledica, zbog kojih nisu sposobni da se vrate ranijem životnom ritmu i poslu. Smatra se da oko 10 odsto obolelih ima neku vrstu produženog kovida.

– Još uvek je nepoznanica kako taj sindrom nastaje i postoji neizvesnost da li će se ljudi koji ga imaju do kraja oporaviti, a pitanje je i da li smo u Srbiji spremni da se suočimo s postkovid sindromom – ukazuje na novi aspekt problema s kojim se susrećemo u pandemiji pukovnik prof. dr Dragan Mikić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA i redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.

O ovoj bolesti, posle godinu dana, zna se mnogo više: prenosi se s čoveka na čoveka respiratornim putem; tipični simptomi su povišena temperatura, umor, suv kašalj, kratak dah, bolovi u telu, gušobolja, glavobolja, osećaj zime. Mada kovid može proći i asimptomatski, kod blizu pet procenata pacijenata javlja se težak oblik bolesti s nepredvidivim tokom zbog razvoja septičkog šoka, akutnog respiratornog distres sindroma i otkazivanja brojnih organa.

Dr Dragan Mikić (Foto lična arhiva)

Tegobe i nakon 12 nedelja

– Na posledice kovida u vidu hroničnog umora, oštećenja pluća, srca, mozga, bubrega, pankreasa, imunološkog sistema i drugih organa nije se obraćala potrebna pažnja, a one su bile velike i pokazalo se dugoročne. Javljale su se ne samo kod pacijenata s teškim i srednje teškim oblikom bolesti, već i kod onih s lakom formom – ističe profesor Mikić, dodajući da će problem, imajući u vidu brzi rast broja pacijenata koji imaju „dugi kovid”, biti veliki i da se sve nade polažu u masovno sprovođenje vakcinacije, kao najbolju i najjeftiniju meru prevencije.

Registrovanje bolesnika s produženim kovidom traje već mesecima, ali je on i dalje velika nepoznanica. U literaturi se koriste različiti termini: produženi (dugi) kovid, postkovid sindrom, hronični kovid ili jednostavno postkovid.

– Registrovane su tri faze nakon infekcije i to su: akutni kovid sa simptomima i znacima bolesti do 4 nedelje, produženi koji traje od 4 do 12 nedelja i postkovid, s tegobama koje traju duže od 12 nedelja a ne mogu se objasniti drugom alternativnom dijagnozom – objašnjava naš sagovornik.

On navodi i rezultate do sada najveće studije o ovom stanju, koju je vodio dr Ajubhani. Utvrđeno je da je od 47.780 pacijenata koji su preležali akutni kovid 29,4 odsto ponovo primljeno u bolnicu, kod njih je zabeležena veća smrtnost (14,1 odsto), češće su imali respiratorna oboljenja, ali i popuštanje srca, infarkt miokarda, moždani udar, aritmije, šećernu bolest, hroničnu bolest bubrega i jetre.

Takođe je uočeno i da je kovid povezan s povećanim rizikom od akutnog oštećenja bubrega, pojave ili pogoršanja šećerne bolesti, plućne tromboembolije, moždanog udara, miokarditisa, teških aritmija i povišenih vrednosti D-dimera.

– Tokom proteklih godinu dana primećeno je da se ne samo kod bolnički, nego i kod ambulantno lečenih pacijenata tegobe nastavljaju i nakon završene akutne faze bolesti. Prema našem iskustvu, kod nekih pacijenata se u prvih mesec do dva održavaju blago povišena temperatura, jaka malaksalost, brzo zamaranje, osećaj zime, kratak dah, bolovi u grudima i neobična uznemirenost uz ubrzan rad srca. Kod drugih se javljaju visoka temperatura, često s jezom i drhtavicom, pneumonija, sepsa, apscesi pluća, jetre i bubrega. Posebno često, kod starijih bolesnika s pridruženim bolestima, nakon bolničkog lečenja kovida, javljaju se problemi s crevima izazvani bakterijom klostridijom. Oni se otpuštaju iz bolnica, a lečenje ovih stanja je teško u kućnim uslovima – ukazuje naš sagovornik.

Uočeno je i da značajan broj pacijenata posle preležane bolesti, pozivajući se na različite simptome, nije mogao da se vrati na posao.

– Neki su se po završenom lečenju konstantno osećali loše, dok je drugima zdravlje bilo promenljivo − čas dobro, čas jako loše. Koliko to postaje ozbiljan problem govori nedavno američko istraživanje koje je pokazalo da se samo 65 odsto ljudi vratilo na svoj prethodni nivo zdravlja 14–21 dan nakon negativnog PCR testa – navodi dr Mikić.

Procenjuje se da se postkovid javlja kod 10 odsto pacijenata, koji se najčešće žale na hronični umor, malaksalost, dugotrajan gubitak čula ukusa i mirisa, poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolove u mišićima i zglobovima, ospu, opadanje kose. Ove tegobe mogu trajati i nekoliko meseci.

Rezultati italijanske studije pokazali su da je samo 12,6 odsto pacijenata dva meseca posle početka bolesti bilo bez simptoma, dok je 55 procenata imalo tri i više simptoma. Više od polovine se žalilo na opštu slabost, 40 odsto na teškoće u disanju, a 28 procenata na bol u grudima. Prisutni su često i nesanica, znojenje, oštećenje nerava.

Dr Entoni Fauči, američki lekar i imunolog, direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti SAD, ukazao je da dugotrajni simptomi kovida traju mnogo duže nego oni kod drugih virusnih infekcija, kao na primer kod gripa. Tako, oko 30 odsto pacijenata oseća umor, otežano diše, ima bolove u mišićima ili poremećaj spavanja.

– Neretko se javljaju glavobolja, povišena temperatura, lučenje pljuvačke, upala grla, oštećenje sluha, bolne senzacije, kožni osipi, sindrom suvog oka, neobjašnjivo povećanje vrednosti D-dimera – nabraja još dr Mikić.

Ukazuje i kako ovi pacijenti mogu imati lakše kardiološke probleme, poput aritmije, tahikardije i visokog krvnog pritiska, ali i težu srčanu slabost, miokardiopatiju i druge.

Postkovid mogu pratiti i gastrointestinalne tegobe, hiperglikemije i teže kontrole šećerne bolesti, ali i poremećaj rada jetre i štitne žlezde, smanjena funkcije bubrega i gubitak u telesnoj težini.

Određeni broj pacijenata žali se na mentalne simptome poput depresije, anksioznosti, napada panike, pojave „mentalnih magli”, niskog nivoa energije, razdražljivosti, umora, slabe koncentracije, glavobolje, zaboravnosti, zbunjenosti, nedostatka motivacije i osećaja teskobe.

– Mnoge osobe ne spoznaju važnost mirisa ili ukusa dok ga ne izgube. Rad objavljen u časopisu „Nejčr” ističe da u akutnoj fazi bolesti više od 90 odsto obolelih ima poremećaj čula mirisa. S druge strane, autori rada objavljenog u „Amerikan džornal of otolaringolidži” navode da mesec dana nakon bolesti 28 odsto osoba nema zadovoljavajuće vraćanje mirisa, dok njih 16 odsto nema vraćanje ukusa – podseća naš sagovornik.

Zbog svega navedenog, pojedini zdravstveni sistemi formiraju multidisciplinarne timove stručnjaka koji će brinuti o pacijentima s postkovidom. To bi, osim kompletne dijagnostike omogućilo prevenciju komplikacija i optimalno lečenje. Pojedine države otvaraju posebne klinike samo za ove bolesnike.

Spontani oporavak

– Zdravstveni sistem naše zemlje još uvek je preopterećen aktivnim slučajevima kovida i sa smanjenim kapacitetima veoma teško može da se bori s novim postkovid pacijentima. Srećom, mnogi takvi pacijenti spontano se oporavljaju uz odmor, simptomatsko lečenje i postepeno povećavanje fizičkih aktivnosti. Priroda u nama i oko nas čini svoje. Ne kaže se bez razloga: Doktor leči, priroda sanira – podseća pukovnik prof. dr Dragan Mikić.

Uporni umor

Studija sprovedena u jednoj rimskoj bolnici pokazala je da je 87 odsto pacijenata nakon bolničkog lečenja imalo najmanje jedan simptom postkovida dva meseca po otpustu, a više od polovine njih je i dalje osećalo umor. Polovina pacijenata u studiji sprovedenoj u Dablinu i dalje je osećala umor 10 nedelja nakon što je preležala bolest, dok je jedna trećina fizički bila nesposobna da se vrati na posao. Međutim, lekari nisu pronašli vezu između težine bolesti i osećaja umora.

Iskustva iz Kragujevca

Praćenje postkovid pacijenta bilo je privremeno organizovano i u našoj zemlji između drugog i trećeg talasa epidemije - na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra u Kragujevcu. Nakon otpusta iz bolnice 90 odsto hospitalizovanih pacijenata imalo je promene na plućima koje su se uočavale na rendgenu. Istovremeno, nakon tri meseca kod polovine njih bili su prisutni simptomi poput bolova u grudima, lakog zamaranja, dok su specijalistički pregledi pokazali trajne ožiljke na plućima.

Redovne kontrole

Lekari koji na lečenje primaju pacijente s postkovidom, uključujući i one bolesnike sa sindromom hroničnog umora, upozoravaju da je teško odrediti pravu terapiju dok se ne utvrdi šta izaziva ovo stanje. Za sada je mehanizam nastanka dugotrajnih posledica nepoznanica. Kao glavni razlog navodi se prikrivena infekcija u organizmu koja dovodi do prolongiranog imunološkog odgovora organizma. Na nauci je da da odgovor.

Pacijentima koji su preležali bolest savetuju se kontrole 14. i 28. dana nakon otpusta, a zatim u intervalima od po nekoliko meseci, u zavisnosti od rezultata radioloških i laboratorijskih nalaza. Ukoliko nakon tri meseca nemaju tegoba i ako su laboratorijske analize uredne, posebno D-dimer, EKG, ultrazvuk srca i radografija pluća, praćenje se obustavlja. Istovremeno, savetuje se uzimanje vitamina i to iz svežeg voća i povrća, zatim probiotika i aspirina kako i lagane šetnje i vežbe disanja. Ukoliko i nakon tri meseca pacijent ima neke tegobe, onda se preporučuje dodatna detaljna dijagnostika.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maja
Danas je tačno 3 meseca od prvog simptoma kovida. I dalje imam vrtoglavice dok hodam, maglu u pogledu i maglu u glavi. Jako sam malaksala, nekad mi bude tesko i da gledam. Legnem umorna i ustajem umorna. Teske su mi ruke i noge. Imam trnjenja u rukama i nogama, bolove u zglobovima, neku cudnu jezu, tresu mi se ruke i noge posle manjih napora. Dobila sam tahikardiju i hipertenziju. Sve analize krvi su uredne. Ne mogu vise sebe da prepoznam. Svi kazu morate biti strpljivi, proci ce. Koliko više?
Dusan Teodorovic
Bilo za očekivanje da će priča da se nastavi, a vala i dalje će.
стари доктор
хвала Богу да се нашао неко од компетентних,,а проф. Микић као савремени инфектолог са много ширим опсегом знања то сигурно јесте, да скрене пажњу на овај симптоми комплекс. Светски часописи су препуни радова о њему, он има шири значај од здравственог и потврђује да ковид није тек само нешто више од грипа. нападајући крвне судове и реметећи равнотежу коагулационог система, чини да нема органа или ткива који није нападнут. Зато неки светски стручњаци и сматрају да је то скривена тињајућа инфекциј

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.