petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 17.03.2021. u 11:38

Bosna od postanja i jezik u Bosni

(Новица Коцић)

Prema podacima sa „Vikipedije”, iz zapisa Vizantijskog cara Porfirogenita (905–959), oblast Bosna, kao župa, potom kao kneževina, naseljena je Srbima i objedinjena u sastav Kneževine Srbije. Kako se od sedmog veka istorija Srbije menjala, ta promena se odražavala na sve Srbe, uključujući i Srbe iz oblasti Bosne, uskoro i Hercegovine, koja se pripojila Bosni, a zajedno Kneževini Srbiji.

Jezik u Kneževini Srbiji, za sav njen narod, bio je isti – srpski jezik.

Proizlazi da su Srbi nekad u Bosni i Hercegovini govorili srpskim jezikom.

Danas je srpski jezik u Bosni i Hercegovini ugrožen, što se može odraziti i na opstanak srpskog naroda.

Posle ratova devedesetih godina 20. veka Bosna i Hercegovina je osamostaljena država, stvorena je bosanska nacija, koju čine svi narodi koji žive u toj državi i proglašeno je postojanje bosanskog državnog jezika, pod nazivom – bosanski jezik.

Ideja o uvođenju bosanskog jezika potiče od Mađara Benjamina Kalaja (1839–1903), bivšeg austrougarskog političara, koji se zalagao za uvođenje tog jezika, kao zemaljskog, za sve stanovnike Bosne i Hercegovine, što je put i način stvaranja jednonacionalne Bosne i pretvaranja Srba u Bosance, a srpskog jezika u bosanski. Kalaj je želeo da ukine i Srbe i srpski jezik. To bi važilo i za druge narode Bosne, koji bi svi bili Bosanci.

Uvođenjem bosanskog jezika u novoj državi Bosni i Hercegovini ugroženi su srpska nacija i srpski jezik, a time i srpska kulturna baština.

Po tome proizlazi da srpski jezik danas u Bosni i Hercegovini ne postoji.

Radi očuvanja i zaštite srpskog jezika i ćiriličnog pisma, na sastanku u glavnom gradu Republike Srpske, Banjaluci, 23. jula 2020. godine zaključeno je da se u parlamentima Republike Srbije i Republike Srpske donesu dva istovetna zakona o srpskom jeziku i ćirilici. Učesnici su bili, pored predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Biće predviđene subvencije i podrške izdavačkim kućama koje upotrebljavaju ćirilicu.

Naglašeno je da je slobodna upotreba drugog pisma latinice – „jer je latinica naša”.

Ljubomir Iv. Jović,
penzioner, Progar.

Komеntari7
b9a87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mića Smederevac
Један од начина да се заштити ћирилица је иУКИДАНЈЕ ПЛАЋАНЈА ФИРМАРИНЕ НА ФИРМЕ КОЈЕ СУ ИСПИСАНАЕ ЋИРИЛИЦОМ.Сведоци смо да по градовима,редко која фирма је исписана ћирилицом.Ако би се укинуло плаћанје фирмарине за она предузећа која то учине на ћирилици,велика већина би престала да плаћа фирмарину,јер тај трошак није тако мали.
milenko popić- etnoseljak
Moguće je da su i bogumili u Bosni govorili srpskim jezikom. Sve dok, mnogima od njih, kako u knjizi "Sveti Sava", koristeći istorijske izvore, piše Miloš Crnjanski, Stefan Nemanja nije oduzeo tu mogućnost. Naređujući i nemilosrdno provodeći, radi zastrašivanja i obračuna sa "jeresi" tzv. "usekovanije jazikov" propovjednicima te nove, po vlast opasne, vjerske prakse.
Драгољуб Збиљић
Ако је "латиница наша" (а наравно да та латиница гајица није наша, него је хрватска и реегистроавна је у свету уз хрватски језик), чему онда било каква брига за српску ћирилицу? Људи, држимо се истине и једино могућег начина спасавањаа само српског писма ћирилице, јер је она регистроавна у свету уз српски језик. И држомо се после 15 годиан једном свога Члана 10. Устава у коме је исказана воља народа да је уз службену употребу српског језика уставна само српска азбука. Не својатајмо туђе.
Pojma ti nemaš
Latinica je srpsko pismo kao i ćirilica.
Рајна Богдановић
О овоме се премало пише. У Србији треба донети закон којим се утврђује да се не признају језици који су у основи српски језик. Нека себи праве други језик ако им је потребан у политичке сврхе. И на основу стручних аргументација утврдити да се босански, бошњачки и црногорски не признају.
dusan1
Uglavnom ste u pravu ! Mada ostaje pitanje dali su Hrvatski , Makedonski i Bugarski u stvari Srpaski kao što ste naveli primere za Bosanski , Bošnjački i Crnogorski jezik ? I dali kao takvi treba da se smatraju dijalektima kao desetine dijalekata Italijanskog od kojih se neki mnogo više razlikuju od standardnog Italijanskog nego Hrvatski od Srpskog ?
Djuro Aleksic
Ne bih da pametujem I otkrivam toplu vodu, ali mislim da je Bosnu najbolje poznavao I opisao veliki Ivo Andric, koga treba citati bar jednom u pet godina nanovo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja