Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bosna od postanja i jezik u Bosni

(Новица Коцић)

Prema podacima sa „Vikipedije”, iz zapisa Vizantijskog cara Porfirogenita (905–959), oblast Bosna, kao župa, potom kao kneževina, naseljena je Srbima i objedinjena u sastav Kneževine Srbije. Kako se od sedmog veka istorija Srbije menjala, ta promena se odražavala na sve Srbe, uključujući i Srbe iz oblasti Bosne, uskoro i Hercegovine, koja se pripojila Bosni, a zajedno Kneževini Srbiji.

Jezik u Kneževini Srbiji, za sav njen narod, bio je isti – srpski jezik.

Proizlazi da su Srbi nekad u Bosni i Hercegovini govorili srpskim jezikom.

Danas je srpski jezik u Bosni i Hercegovini ugrožen, što se može odraziti i na opstanak srpskog naroda.

Posle ratova devedesetih godina 20. veka Bosna i Hercegovina je osamostaljena država, stvorena je bosanska nacija, koju čine svi narodi koji žive u toj državi i proglašeno je postojanje bosanskog državnog jezika, pod nazivom – bosanski jezik.

Ideja o uvođenju bosanskog jezika potiče od Mađara Benjamina Kalaja (1839–1903), bivšeg austrougarskog političara, koji se zalagao za uvođenje tog jezika, kao zemaljskog, za sve stanovnike Bosne i Hercegovine, što je put i način stvaranja jednonacionalne Bosne i pretvaranja Srba u Bosance, a srpskog jezika u bosanski. Kalaj je želeo da ukine i Srbe i srpski jezik. To bi važilo i za druge narode Bosne, koji bi svi bili Bosanci.

Uvođenjem bosanskog jezika u novoj državi Bosni i Hercegovini ugroženi su srpska nacija i srpski jezik, a time i srpska kulturna baština.

Po tome proizlazi da srpski jezik danas u Bosni i Hercegovini ne postoji.

Radi očuvanja i zaštite srpskog jezika i ćiriličnog pisma, na sastanku u glavnom gradu Republike Srpske, Banjaluci, 23. jula 2020. godine zaključeno je da se u parlamentima Republike Srbije i Republike Srpske donesu dva istovetna zakona o srpskom jeziku i ćirilici. Učesnici su bili, pored predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Biće predviđene subvencije i podrške izdavačkim kućama koje upotrebljavaju ćirilicu.

Naglašeno je da je slobodna upotreba drugog pisma latinice – „jer je latinica naša”.

Ljubomir Iv. Jović,
penzioner, Progar.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mića Smederevac
Један од начина да се заштити ћирилица је иУКИДАНЈЕ ПЛАЋАНЈА ФИРМАРИНЕ НА ФИРМЕ КОЈЕ СУ ИСПИСАНАЕ ЋИРИЛИЦОМ.Сведоци смо да по градовима,редко која фирма је исписана ћирилицом.Ако би се укинуло плаћанје фирмарине за она предузећа која то учине на ћирилици,велика већина би престала да плаћа фирмарину,јер тај трошак није тако мали.
milenko popić- etnoseljak
Moguće je da su i bogumili u Bosni govorili srpskim jezikom. Sve dok, mnogima od njih, kako u knjizi "Sveti Sava", koristeći istorijske izvore, piše Miloš Crnjanski, Stefan Nemanja nije oduzeo tu mogućnost. Naređujući i nemilosrdno provodeći, radi zastrašivanja i obračuna sa "jeresi" tzv. "usekovanije jazikov" propovjednicima te nove, po vlast opasne, vjerske prakse.
Драгољуб Збиљић
Ако је "латиница наша" (а наравно да та латиница гајица није наша, него је хрватска и реегистроавна је у свету уз хрватски језик), чему онда било каква брига за српску ћирилицу? Људи, држимо се истине и једино могућег начина спасавањаа само српског писма ћирилице, јер је она регистроавна у свету уз српски језик. И држомо се после 15 годиан једном свога Члана 10. Устава у коме је исказана воља народа да је уз службену употребу српског језика уставна само српска азбука. Не својатајмо туђе.
Pojma ti nemaš
Latinica je srpsko pismo kao i ćirilica.
Рајна Богдановић
О овоме се премало пише. У Србији треба донети закон којим се утврђује да се не признају језици који су у основи српски језик. Нека себи праве други језик ако им је потребан у политичке сврхе. И на основу стручних аргументација утврдити да се босански, бошњачки и црногорски не признају.
dusan1
Uglavnom ste u pravu ! Mada ostaje pitanje dali su Hrvatski , Makedonski i Bugarski u stvari Srpaski kao što ste naveli primere za Bosanski , Bošnjački i Crnogorski jezik ? I dali kao takvi treba da se smatraju dijalektima kao desetine dijalekata Italijanskog od kojih se neki mnogo više razlikuju od standardnog Italijanskog nego Hrvatski od Srpskog ?
Djuro Aleksic
Ne bih da pametujem I otkrivam toplu vodu, ali mislim da je Bosnu najbolje poznavao I opisao veliki Ivo Andric, koga treba citati bar jednom u pet godina nanovo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.