Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prosečna starost članova SANU je 73 godine

U ovom trenutku SANU ima 96 redovnih, 31 dopisnog i 11 članova van radnog sastava, od čega među redovnim ima 10 pripadnica lepšeg pola, među dopisnim četiri, a među onima van radnog sastava dva
(Фото А. Васиљевић)

Istorija SANU počinje 7. novembra 1841, kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti (DSS). Društvo je suspendovano januara 1864, a njegov rad je nastavljen 29. juna iste godine osnivanjem Srpskog učenog društva (SUD). Članovi se nisu slagali sa njegovim osnovnim zadatkom – liberali su verovali da je prosvećivanje naroda njihov osnovni zadatak, dok su konzervativci proklamovali naučni rad. Budući da su razlike bile nepomirljive, osnovana je 1886.

Srpska kraljevska akademija (SKA), a SUD je postojao sve do 1892, kada se spojilo sa akademijom. SKA se sastojala od četiri stručne akademije – akademije umetnosti, akademije prirodnih nauka, akademije društvenih nauka i akademije filozofskih nauka. Posle Drugog svetskog rata zvaničan naziv akademije promenjen je u Srpska akademija nauka, a od 1960. godine u Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Podelu na stručne akademije zamenila je podela na odeljenja, kojih danas ima osam: Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Odeljenje tehničkih nauka, Odeljenje medicinskih nauka, Odeljenje jezika i književnosti, Odeljenje društvenih nauka, Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje umetnosti.

Delatnost SANU obavlja se u njenom sedištu u Beogradu, u ograncima SANU u Novom Sadu i Nišu, u jedinicama SANU van njenog sedišta (u Sremskim Karlovcima) i u Centru za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Kragujevcu. Organi upravljanja akademije su Skupština, Predsedništvo, Izvršni odbor i predsednik.

U istoriji dugoj 180 godina ukupan broj članova akademije (redovnih, dopisnih, počasnih, inostranih i članova van radnog sastava) iznosi 1.481, a od tog broja članica je bilo 47.

U ovom trenutku SANU ima 96 redovnih, 31 dopisnog i 11 članova van radnog sastava, od čega među redovnim ima 10 pripadnica lepšeg pola, među dopisnim četiri, a među onima van radnog sastava dva.

Kada je reč o pojedinačnim odeljenjima situacija je sledeća: Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke – 17 redovnih, pet dopisnih, jedan van radnog sastava; Odeljenje hemijskih i bioloških nauka – 14 redovnih, četiri dopisna, pet van radnog sastava; Odeljenje tehničkih nauka – devet redovnih, tri dopisna; Odeljenje medicinskih nauka – 20 redovnih, četiri dopisna, tri van radnog sastava; Odeljenje jezika i književnosti – 14 redovnih, četiri dopisna, jedan van radnog sastava; Odeljenje društvenih nauka – pet redovnih, dva dopisna; Odeljenje istorijskih nauka – devet redovnih, pet dopisnih, jedan van radnog sastava; Odeljenje umetnosti – osam redovnih, četiri dopisna.

Najmlađi akademik ima 49 godina, a najstariji 96.

Prosečna starost svih članova akademije je 73 godine, a jedna četvrtina članova je mlađa od 65 godina.

Od 2000. do 2018. organizovano je sedam izbornih turnusa, prosečno je po ciklusu primano 17 novih akademika (odnosno dopisnih članova). Tačnije, 2000, 2006. i 2012. po 13, 2015. i 2018. izabrano ih je po 14, 2009. taj broj je iznosio 20, a najviše je primljeno 2003 – 29.

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ненад Алексић
На једном месту вам се поткрала грешка. Наиме, Одељење друштвених наука има и члана ван радног састава - швајцарског професора Томаса Флајнера. Из текста међутим, проистиче како то одељење нема чланове ван радног састава.
Radonjić
To su sede glave od 73 godine koje treba nešto da misle i smisle da bi budućnost bila bolja ovima od 3,13,23,33 itd godine. Ali nešto ne vidim tu aktivnost. Niti ih ko šta pita , niti oni šta preduzimaju. I kao takvi treba da se rasformiraju. Nažalost.
Popovic
Ne mislim da su godine problem nego eventualna povezanost tih vremesnih akadamika sa strukturama iz udbaskog perioda jer su ih tada cesto tako postavljali. Sto se mene tice, pre bih poverovao misliocu od 70 nego od 30 godina.
SANU treba ukinuti
SANU treba ukinuti. Obrazovati međunarodnu komisiju (po jedan član iz SAD, Rusije, Kine, Velike Britanije i drugih ozbiljnih naučnih zemalja za svako odeljenje) koja bi dobila spisak svih istraživača na određenom nivou u Srbiji i procenila njihove radove, citiranost, impact factor i druge objektivne parametre. Komisija bi predložila sastav nove ANS (Akademije Nauka Srbije) gde bi prosek starosti verovatno bio znatno niži. Takođe formirati zasebnu Akademiju Umetnosti Srbije (AUS). I to je to.
@Саша Микић
Stranci nam trebaju jednokratno (samo jednom) da bi izašli iz začaranog kruga. Koliko je neko dobar fizičar ne može da odredi politika. To moraju odrediti kvalifikovani fizičari. Ali ako su (što ja ne tvrdim da obavezno jesu, ali rizik postoji) domaći fizičari postavljeni po "partijskoj liniji" onda oni biraju nove "partijaše". I tako ukrug, nikada se nećemo izvući. Tu nam trebaju stranci da bi dobili domaće fizičare koji mogu preuzeti funkciju izbora po isključivo naučnim kriterijumima.
Саша Микић
У реду да прихватимо и да укинемо САНУ, али побогу шта ће нам било ко из иностранства? Зашто се увек хватамо за то иностранство да нам кроји капу у било којем сукобу, несагласју, неразумевању? Да ли смо баш толико незрели да нам треба тутор? Људи моји они то и једва чекају зато и потурају клипове у наше точкове и роваре преко својих плаћеника. Узмите се у памет! Зар стварно мислите да су ти иностранци баш толико идеални?
Др Миодраг Кулић
Коментар се не односи на САНУ, већ на нешто много радосније. Данас је додељена најпрестижнија(!) српска награда за 2020., награда из физике "Марко Јарић", која се од 1998 додељује српским физичарима у земљи и иностранству за њихова дела и открића. Због високог квалитета добитника награда се још назива "Српски Нобел". Добитник за 2020. је Др Ђорђе Минић са Унивезитета Висконсин, УСА. Нажалост, ниједан медиј није саопштио о том значајном догађају! Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.