četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 17.03.2021. u 18:38 Brane Kartalović

„Knežev arsenal” bliži evropskim fondovima

Industrijski kompleks Vojnotehničkog zavoda je blago od nacionalnog i međunarodnog značaja, poručuje Boris Kovačević, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodne odnose
Музеј ВТЗ чува примерке оружја из 19. века (Фото Б.К.)

Kragujevac – Grad će još jednom pokušati da uredi „Knežev arsenal”, mesto nastanka srpske industrije na kome je u 19. veku počela sa radom kragujevačka livnica topova, prva fabrika oružja na Balkanu. Ovoga puta ima nameru da se približi evropskim predpristupnim fondovima koji raspolažu sredstvima za očuvanje i obnovu kulturno-istorijske baštine.

Boris Kovačević, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodne odnose, nedavno je o mogućnostima saradnje razgovarao sa Maglenom Kunevom, ambasadorkom Evropske unije pri Savetu Evrope. Susret je velikim delom bio posvećen potencijalima „Kneževog arsenala”, što je kolokvijalni naziv za kompleks Vojnotehničkog zavoda na desnoj obali Lepenici.

‒ Želimo da se približimo predpristupnim fondovima za čija sredstva mogu da konkurišu lokalne samouprave. Mnogo je gradova sa skromnijim potencijalima od Kragujevca, a uspeli su da naprave aranžmane na evropskom nivou. Kompleks Vojnotehničkog zavoda je blago Kragujevca od međunarodnog značaja, ali je, nažalost, zapušten. Zato je veliki deo razgovora sa ambasadorkom Kunevom posvećen mogućnostima da se obezbede sredstva za revitalizaciju prostora koji predstavlja i nacionalnu kulturno-istorijsku baštinu – navodi Kovačević.

Prostor stare Topolivnice bio je decenijama zatvoren za javnost zbog toga što se na tom mestu nalaze važna industrijska postrojenja, kao što je fabrika „Zastava oružje”. U stvari, bio je dostupan samo radnicima, pa je „Knežev arsenal” u novinskim napisima pominjan i kao „Zabranjeni grad”. Rampa je podignuta pre petnaestak godina, kada je grad otkupio deo zemljišta Vojnotehničkog zavoda, sa namerom da uredi ruinirane objekte. Do realizacije ovog plana nije došlo, pre svega zbog nedostatka novca, a i nekih problema s pravno-svojinskim odnosima koji, izgleda, ni do danas nisu u potpunosti raščišćeni.

Sa idejom da se uredi zapušteni prostor, na kome je nastala i nacionalna industrija i moderna srpska država, grad Kragujevac je u više navrata usvajao potrebne zaključke i donosio meritorne odluke. Tako je 2010. godine potpisan memorandum o razumevanju sa nemačkom organizacijom GIZ, a 2012. je usvojena strategija integralnog urbanog razvoja centralne gradske zone, sa naznakom da ovaj dokument treba realizovati do 2030. godine. Oba ova akta postali su sastavni deo plana detaljne regulacije kompleksa Vojnotehničkog zavoda koji je usvojen 2017. godine.

‒ Već radim na formirnju komisije, odnosno radne grupe koja treba da se pozabavi problemom Vojnotehničkog zavoda u svim aspektima, administrativnom, kulturno-istorijskom, urbanističkom. Vodio sam i zvanične i neformalne razgovore sa predstavnicima relevantnih ustanova i institucija, a javnosti planiram da se obratim za nekoliko dana. Ovaj važan posao poverio mi je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić – otkriva Kovačević.

Odlukom Vlade Republike Srbije, „Knežev arsenal” je 25. marta 2014. godine proglašen za prostornu kulturno-istorijsku celinu od nacionalnog značaja i stavljen pod zaštitu države. Ovaj akt je usvojen na inicijativu kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je monografijom o Vojnotehničkom zavodu naučno utemeljio svoja zapažanja o industrijskom kompleksu bez premca u jugoistočnoj Evropi. Pomenutom odlukom vlade, pod zaštitu je stavljena površina od 52, 8 hektara, kao i 151 objekat. Kragujevački zaštitari su imali podršku kolega iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i Ministarstva kulture. O izuzetnom značaju kragujevačkog kompleksa govori i podatak da je 2015. godine, pod pokroviteljstvom predsednika Tomislava Nikolića, formiran danas pomalo zaboravljeni Državni savet za revitalizaciju Vojnotehničkog zavoda.

 

„Titanik” porinut u Kragujevcu

Kragujevački „Knežev arsenal”, koga su od 1836. godine gradili i Obrenovići i Karađorđevići, bio je poslednjih petnaestak godina „poprište” raznoraznih interesovanja, pa i spektakularnih događaja. Prvo se reditelj Emir Kusturica pojavio sa idejom da se na tom mestu podigne filmski grad, a kasnije je tu snimana serija o gradnji „Titanika” koja je prikazana na italijanskoj televiziji RAI. Dugo se „Knežev arsenal” pominjao kao mesto na kome će se skućiti bar umetnički deo kragujevačkog Filološko-umetničkog fakuleta, ali se to nije desilo. Od 2011. godine na prostoru Vojnotehničkog zavoda održava se poznati muzički festival „Arsenalfest”.

 

Komеntari3
af34d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош
Објавите решење ГИЗ-а да видимо шта су немачи експерти планирали са нашом Војном фабриком, која се баш случајно налази у том делу града и није запуштена него још ради ?
Lazar
EU raspolaze fondovima za ocuvanje kulturno-istorijske bastine i vec odavno pomaze Srbiju. Iz Evropske Unije nam je za poslednjih deset godina stiglo 3,4 milijarde bezpovratne pomoci (na poklon). A stiglo bi i vise, kad nasa vlast ne bi sabotirala pristupna poglavlja. Za sada, od 18 otvorenih, nijedno poglavlje nije zatvoreno.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зашто тражите од одвратне Европске уније (ту је негде и НАТО)? Они су нас бомбардовали. Ено вам Руса и Кинеза, што их не питате?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja