sreda, 19.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 17.03.2021. u 22:00 Jovana Rabrenović
INTERVJU: Odil Reno Baso, predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj

Snažnim merama Srbija je ublažila uticaj krize na ekonomiju

Paket pomoći privatnom sektoru bio je obiman i pravovremen. Ova podrška doprinela je da u 2020. godini smanjenje ekonomske aktivnosti bude blago
Одил Рено Басо (Фото:: Европска банка за обнову и развој)

Podržaćemo Srbiju u oporavku od kovid krize. Obezbedićemo sredstva kako bi se nastavilo kreditiranje malih i srednjih preduzeća u evrima, a sve više i u dinarima. Takođe, finansiraćemo investicije domaćih i stranih kompanija iz privatnog sektora koje doprinose stvaranju novih radnih mesta, donose u Srbiju novu, zelenu tehnologiju i podstiču korišćenje domaćih istraživačkih i inženjerskih talenata. To će biti projekti poput ulaganja u obnovljive izvore energije, uvođenje gradskog prevoza na električni pogon, obnavljanje javnih i stambenih zgrada kako bi se poboljšala energetska efikasnost, uvođenje pametnih strujomera, dalja modernizacija infrastrukture i funkcionisanja železničkog i putnog saobraćaja, kaže u intervjuu za naš list Odil Reno Baso, nova predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja u četvrtak počinje dvodnevne onlajn razgovore sa srpskim zvaničnicima, kao i predstavnicima preduzeća.

Ona je prva žena na čelu ove finansijske institucije, a između ostalog bila je ministarka finansija Francuske.

Kakav je vaš utisak o tome kako je Srbija odgovorila na izazov korone u ekonomskom smislu?

Paket pomoći privatnom sektoru bio je pravovremen, snažan i obiman. Mere su obezbedile likvidnost, pomogle su u održavanju lične potrošnje i ublažavanju uticaja krize. Paket podrške je dao efekte i, zajedno sa javnim kapitalnim ulaganjima koja su nastavljena, doprineo je da smanjenje ekonomske aktivnosti u 2020. godini bude blago. S obzirom na to da bi najnovije mere mogle dovesti do toga da javni dug premaši 60 procenata bruto društvenog proizvoda (BDP), bilo bi važno da nove mere koje se eventualno razmatraju budu usmerene na sektore i građane najviše pogođeni krizom.

Kako vidite svet nakon kovida?

Verujemo da je snažan oporavak moguć. Pandemija virusa korona ostaviće dugoročne posledice na način na koji organizujemo i vodimo ekonomije. Međutim, ovo nije kriza izazvana problemima u funkcionisanju ekonomije, poput finansijske krize iz 2008. godine, već kriza javnog zdravlja sa teškim ekonomskim posledicama. Stoga smo uvereni da će biti moguć snažan i zdrav oporavak kada zdravstvena kriza bude pod kontrolom i ekonomije budu mogle da se ponovo otvore. Daću vam nekoliko primera trajnih promena. Prvo, već smo svedoci preispitivanja uloge države u ekonomiji. Drugo, lanci snabdevanja se takođe preispituju i poseban akcenat će biti na sigurnosti snabdevanja ključnim proizvodima. Zemlje poput Srbije koje se nalaze blizu velikog jedinstvenog tržišta Evropske unije mogu očekivati da će od toga imati koristi. Treće, digitalizacija je promenila način našeg rada, u značajnoj meri podstakla produktivnost, sa velikim uticajem na razvoj gradskih centara, saobraćajnu infrastrukturu, tržište nekretnina i maloprodaju. Videćemo i pojavu istinski globalnog tržišta rada sa više mogućnosti, ali i još oštrijom konkurencijom u borbi za radnu snagu. I na kraju, ali ne najmanje važno, kriza je snažno promenila našu percepciju i svest o opasnosti izazvanoj poremećajima i globalnim izazovima poput trenutne pandemije. To je dalo novi zamah i podsticaj borbi protiv klimatskih promena i tranziciji ka zelenoj ekonomiji.

Kakva će biti strategija EBRD-a za Srbiju u narednih pet godina, posebno kad je reč o privatnom sektoru? Koliko planirate da investirate i u koje delatnosti?

Nedavno je usvojena petogodišnja strategija EBRD-a koju ćemo dosledno sprovoditi i u Srbiji. Glavni prioriteti u oblasti finansiranja i reformi biće tranzicija ka zelenoj ekonomiji, održiv rast i digitalna transformacija. Nastavljamo da podržavamo ulaganja u regionalnu povezanost. Naše godišnje finansiranje u Srbiji poraslo je u poslednje vreme i sada iznosi blizu 700 miliona evra. Udeo finansiranja privatnog sektora, preko partnerskih finansijskih institucija i direktno za korporativne investicije, iznosi više od 70 odsto. Očekujem da će se ovaj trend nastaviti i u narednim godinama. Područja u javnom sektoru na koja ćemo se fokusirati su ekološka infrastruktura, investicije u okviru Akcionog plana za zeleni grad Beograd i Novi Sad, investicije u daljinsko grejanje, energetske i digitalne mreže, kao i saobraćajnu infrastrukturu i energetsku efikasnost u zgradama. Želela bih da dodam da sam posebno podstakla naše timove da predstave projekte koji mogu imati veliki uticaj na borbu protiv zagađenja vazduha u Srbiji, pošto sam i te kako svesna tog akutnog problema u vašoj zemlji.

EBRD podstiče Srbiju na energetsku tranziciju, prelazak sa uglja ka čistijim izvorima energije. Šta je u tom smislu urađeno i šta predstoji?

Poslednjih godina u Srbiji smo svedoci opšte promene svesti, stava i spremnosti za rešavanje ovog ogromnog izazova. To je dovelo do novog pristupa, koji je podržan novim zakonima, propisima i finansijskim podsticajima za ulaganja u obnovljive izvore energije. U međuvremenu, ogroman napredak u tehnologiji doprineo je tome da obnovljivi izvori budu konkurentni na tržištu. EBRD podržava ovaj razvoj na svim nivoima: vodeći smo finansijer za dva najveća vetro-parka, sprovodimo namenske programe za investicije u energetsku efikasnost stambenih zgrada i mala i srednja preduzeća (MSP), a vlastima pružamo savetodavne usluge za kreiranje politika koje će omogućiti da se poveća udeo održive energije.

Takođe, pripremamo investicije u modernizaciju daljinskog grejanja, uključujući prelazak sa uglja na gas, solarnu i geotermalnu energiju. Želim da iskoristim ovu priliku da najavim da ćemo podržati Srbiju u obnovi stambenih blokova, zajedno sa EU i Energetskom zajednicom. Već radimo sa nekoliko gradova na razvoju inovativnih modela finansiranja preko toplana kako bismo podstakli renoviranje stambenih zgrada, koji su najveći potrošači energije. Na kraju, dozvolite mi da kažem da je prelazak sa uglja neizbežan, ali izvodljiv. Pored toga, to je i ekonomski imperativ, jer ugalj nije jeftin, a s obzirom na sve veći trend usvajanja neto nultih ciljeva među preduzećima i mogućeg uvođenja poreza na ugljen-dioksid za uvozne proizvode, srpski izvoznici će morati da se prilagode na energiju iz obnovljivih izvora.

Prošle godine u februaru u Londonu je održan Samit o zapadnom Balkanu pod pokroviteljstvom EBRD.a kome je prisustvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić, kao i premijeri šest ekonomija zemalja zapadnog Balkana. Tada je rečeno da će EBRD najverovatnije finansirati izgradnju auto-puta Niš–Priština –Tirana. Dokle se sa tim stiglo?

Ovaj auto-put, poznat i kao „Auto-put mira”, veoma je važan za regionalnu povezanost i ekonomsku integraciju i vodeći je projekat u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za zapadni Balkan. U novembru 2020. godine, kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan, EBRD je, zajedno sa Evropskom investicionom bankom i EU, odobrila zajam do 85 miliona evra za sufinansiranje izgradnje prve deonice od 39 kilometara auto-puta od Niša do Pločnika na jugu Srbije i očekuje se da realizacija počne ove godine. EBRD trenutno radi na pripremi finansiranja deonice između Prištine i Merdara na Kosovu, što nameravamo da odobrimo do kraja ove godine.

EBRD se bavi i tržištem rada u Srbiji, odnosno posledicama koje je pandemija izazvala. Koje preporuke ste dali vlastima i da li nekim programima možete da  pomognete?

Septembra prošle godine objavili smo zajednički izveštaj sa Međunarodnom organizacijom rada koji analizira uticaj pandemije na tržište rada u  Srbiji. Izveštaj navodi da je veliki broj poslova ugrožen, što posebno pogađa žene, omladinu i niskokvalifikovane radnike. Neregistrovani radnici su posebno ugroženi, jer nemaju pravo na bilo koji oblik naknade za nezaposlenost. Činjenica je da kriza predstavlja ogroman izazov za donosioce odluka. Verujemo da je veoma važno ne pogoršati dinamiku „pobednika i gubitnika” i suprotstaviti se toj tendenciji ciljanim merama prilagođenim onima koji su u najvećem društvenom riziku. EBRD podržava ugrožene kategorije stanovništva kroz pristup finansiranju, veštinama i uslugama. Naš program „Žene u biznisu” preduzećima koja vode žene pruža pristup finansiranju i savetodavnim uslugama, kao i razvoju veština.

Šta konkretno radite u okviru projekta razvoja digitalizacije Srbije?

Jedna od trajnih posledica pandemije kovida 19 biće njen veliki podsticaj digitalizaciji. U budućnosti će jednak i univerzalni pristup širokopojasnom internetu biti podjednako važan kao i snabdevanje električnom energijom ili vodom. Ipak, ovaj trend je započeo pre krize i EBRD je bila u prvim redovima podrške. Prošle godine, EBRD je odobrila zajam od 18 miliona evra za pilot projekat uvođenja brze širokopojasne internet infrastrukture u ruralnim oblastima i digitalizaciju 80.000 domaćinstava i 600 škola. Radimo na daljem širenju te inicijative. Oko 50 odsto našeg portfelja za MSP ima digitalne elemente i taj procenat raste, uz podršku naših savetodavnih službi. U okviru poslovanja sa privatnim sektorom, tražimo kompanije u sektoru digitalizacije. U 2020. godini podržali smo kreditom od 12 miliona evra vodećeg proizvođača softvera, grupu HTEC. Polovinu iznosa je obezbedio Fond za razvoj preduzeća, koji podržava EU, a kojim upravlja i kojeg savetuje EBRD. Fond je osnovan u cilju finansiranja MSP s visokim potencijalom za rast, kojih vidimo puno u zemlji i širem regionu zapadnog Balkana.

 

Srbija 20 godina član EBRD-a

Srbija je postala članica Evropske banke za obnovu i razvoj 2001. godine. Do danas u Srbiju je uloženo preko 6,6 milijardi evra u blizu 300 projekata. „Uticaj naših investicija je svuda, od malog preduzeća ili žena preduzetnica u vašem komšiluku koje smo podržali savetodavnim uslugama i kreditom preko partnerske banke, preko kvalitetne vode za piće u Subotici, gde smo pomogli gradu da finansira novo postrojenje za preradu vode, do novih vozova na liniji Beograd–Užice. Podržavali smo razvoj domaćih preduzeća kako bi postali regionalni šampioni i brendovi, poput MK grupe ili „Bambija”, „Knjaza Miloša” i „Nektara”. Uticaj našeg rada možete da vidite u novim vetro-parkovima u Vojvodini, proširenju Aerodroma „Nikola Tesla” u Beogradu ili novoj deponiji i postrojenju za energiju iz otpada u Vinči koji su trenutno u izgradnji.

Takođe smo dali svoj doprinos dobro vođenom, modernom i otpornom bankarskom sektoru i delovanju preko njega. Ovaj široki i decentralizovani pristup naše podrške je nešto do čega nam je veoma stalo. Pored obezbeđivanja finansiranja, naš rad obuhvata i podršku vladi u razvoju novih politika u različitim sektorima poput energetike i u vezi sa aktuelnim pitanjima, kao što je dugoočekivana i izuzetno važna strategija za državna preduzeća da se poboljša njihov nadzor, upravljanje i efikasnost.

Komеntari7
d3314
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

del toro
Занимљиво да је рекла како је ово економска криза која је настала као последица кризе јавног здравља,као и да је улога државе у економији "дискутабилна",самим тим,државе ће добити финансијску помоћ,али ће улагати тамо где они кажу да се улаже,а то се углавном односи на инфраструктуру за четврту индустријску револуцију.
aleksandar sarcevic 1945
Odlican intervju. Gospodja Odil Reno Baso ima izuzetan pregled ,sa strane,o nasim ekonmskim i drugim zivotnim potrebama .Dobra pitanja i dobri odgovori.Politika bi mogla cesce da razgovara sa Odil Reno Baso,samo kazem,jer u intervju su izlozene zaista dobre namere banke ,koje treba pametno iskoristiti.
Stojko
Mi smo ekonomski okupirani od njih, politički, kulturno kako god hoćeš, mentalno, zašto je trebao višekilometarski vijadukt na visini 20 sprata od Čortan. do S.Karlovaca za voz, šta je falilo staroj trasi voza,sada radimo za drugoga, za njegove proizvode i njegove banke, prodali sve što valja ,izbombardovani, sa pojedincima koji nas zavadiše sa braćom i sestrama iz bivše SFRJ, evo 35 godina,hoću da čuvam ovce i livade za početak, molim ne donosite zakon o čobanstvu.
Vojkan
Ko u obo poveruje stvarno je teletabis. Nama su prioriteti gondole,jarboli,nacionalni stadion,spomenici,fontane,metro...ništa praktično i korisno običnom gradjaninu.
Biće tu dok kažeš metro
@Muradin Rebronja Kada vi budete otvorili restoran na početnoj stanici metroa, to će biti praznik za Bgd, a i stranci će tu ostavljati brdo para, ko od njih ne bi voleo da vidi zagađeno vodoizvorište u Makišu? Ili Mirijevo sa žičarom do velike fabrike za reciklažu gradskog otpada u Vinči?
Muradin Rebronja
Stvarno ne razumem. Gondole razvijaju turizam i same sebe otplaćuju. Atrakcija sama za sebe ali dovoze i goste u hotele na vrhovima planina (Tornik na Zlatiboru i na vrh Kopaonika). Ona od Vrnjačke Banje do Goča će učiniti Vrnjačku banju, banju koja omogućuje da gosti istog dana borave na planini ili da se banjaju u bazenima. Stadioni donose prihod od ulaznica i posetilaca, stranih turista. Spomenici i fontane ulepšavaju gradove. A da je metro "praktično beskoristan", to je vrhunska glupost.
Саша
Да ли су људи у Србији свесни шта их чека? Да ли су свесни да ће ови планови "зелених" увалити људе у дугове какве до сада нису видели. Процена само за Холандију јесте да ће ове лудорије коштати око 1000 миијарди које ће неко морати да плати? Људи молим вас пробудите се!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja