petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.03.2021. u 08:18 Katarina Đorđević

Prošle godine 12.000 brakova manje nego 2019.

U kriznim vremenima ljudi se uzdržavaju od velikih odluka, da se žene, udaju, rađaju decu, ali i razvode
(Фото А. Васиљевић)

Zbog pandemije virusa korona lane je sklopljeno gotovo 12.000 brakova manje nego 2019. godine – najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je pred matičara prošle godine izašlo samo 23.914 parova, dok je u 2019. godini bilo čak 35.754 mladenaca. Svadbe su zakazivane, pa otkazivane, pomerane s proleća na jesen, pa odlagane za iduću godinu, a broj crkvenih venčanja gotovo je prepolovljen zbog strogih epidemioloških mera i zabrana okupljanja.

Grafikoni svedoče da su u maju, junu i septembru – mesecima u kojima mladenci najčešće staju na ludi kamen, broj venčanja bio dvostruko, odnosno četvorostruko manji. Iako je vanredno stanje izazvano pandemijom ukinuto 6. maja, u tom mesecu je sklopljeno svega 1.207 brakova, dok je u maju 2019. godine čak 4.457 parova reklo „da”. U junu je zaključeno upola manje brakova nego godinu ranije, dok je u septembru venčano oko 1.100 mladenaca manje.

Ako se nastave ovakvi demografski trendovi, matičari će sem venčanih da upisuju i sve manje novih imena u knjige rođenih – što se nažalost ne može reći i za izdati broj izvoda iz matične knjige umrlih. Demograf Goran Penev podseća da je u 2020. godini rođeno najmanje beba, umrlo najviše osoba i sklopljeno najmanje brakova u novijoj srpskoj istoriji, ali ističe da su preliminarni podaci za 2021. godinu još depresivniji. On opravdano strepi da će ove godine biti rođeno manje od 60.000 beba, a umreti više od 120.000 osoba, što znači da ćemo na jedno rođenje imati dva smrtna slučaja.

– Razlozi zbog kojih parovi ne izlaze pred matičara su logični – nikome nije do veselja u momentu kada svakodnevno slušamo vesti o broju zaraženih i preminulih. Drugi razlog je vezan za našu kulturu i tradiciju, u kojoj dominiraju velike svadbe od 200 i 300 zvanica koje već godinu dana gotovo niko ne pravi. Preporuka o držanju fizičke distance i strah od socijalnih kontakata za posledicu imaju činjenicu da se ljudi manje druže, izlaze, putuju, pa ulaze u emotivne veze i stupaju u brak.

To će neminovno dovesti i do pada novorođenih beba jer ne treba zaboraviti da se više od dve trećine dece u Srbiji rađa u braku – naši žene ipak prvo odlaze kod matičara, pa tek onda u porodilište – podseća naš sagovornik i ističe da je zbog pada sklopljenih brakova u ozbiljnim problemima cela „industrija” venčanja, počevši od hotelijera, ugostitelja, poslastičara, muzičara, salona za venčanice, frizera, cvećara, agencija za organizovanje venčanja i salona za dekoraciju koji su na prinudnom odmoru već godinu dana.

Dr Nevena Čalovska Hercog, psihijatar i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije na predmetima Porodica i porodični odnosi i Sistemski pristup partnerskim krizama, podseća da većina osoba zna za psihološko nepisano pravilo da u krizi ne bi trebalo donositi važne životne odluke, u koje spadaju brak, roditeljstvo ili razvod. Zato se ne treba čuditi što vitalna statistika beleži manji broj brakova, rođenih beba i razvoda.

– Rečenica koja je u najvećoj meri obeležila naš život u poslednjih godinu dana i koja glasi „Naredne dve nedelje su ključne” postala je ne samo lajtmotiv života u doba korone, već je uticala i na mnoge osobe koje razmišljaju o krupnim odlukama da zaustave te planove dok ne prođu te dve nedelje. Neki su u tom međuvremenu shvatili da osoba za koju su mislili da je njihova druga polovina, nije partner s kojim žele da provedu drugu polovinu života, a neki su odlučili da treba da nastave da žive zajedno, ali bez „venčanice”. I konačno, nekima je pandemija ukinula mogućnost da upoznaju partnera jer nismo mogli da izlazimo, putujemo i tako upoznajemo nove ljude. Odluka o odlaganju roditeljstva je takođe razumljiva – rođenje deteta je veličanstven emocionalni doživljaj, koji istovremeno zahteva velike psihološke i finansijske resurse, koji su sada redukovani. Trudnoća u doba korone nosi dodatnu anksioznost jer majka istovremeno stepi za svoje i za zdravlje svoje nerođene bebe. Zato razumem zašto je većina ljudi stavila život „na čekanje” – zaključuje naša sagovornica.

Ova vitalna statistika važi i za region, ali i svet u globalu – pomenimo da hrvatski demografi upozoravaju da je u 2020. godini sklopljeno najmanje brakova, rođeno najmanje dece i umrlo najviše ljudi u poslednjih 70 godina, od kada se u toj zemlji vodi vitalna statistika. Preliminarni podaci govore da je s one strane Atlantika u 2020. godini – u Americi, zabeležen najmanji broj novorođenih beba u poslednjih 35 godina, a dostupni podaci iz 32 savezne države govore da je rođeno čak 95.000 beba manje nego u 2019. godini, što predstavlja pad od četiri odsto.

Komеntari20
7e28e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boža
Bitan je broj rođene dece a ne broj brakova. Mislim da ove mere doprinose natalitetu više od svih novčanih stimulacija.
Nešto je trulo u državi Danskoj
Najbolji program socijalne politike je tzv. pravna država sa nezavisnim institucijama koje se dosledno brane od zloupotrebe, uz školstvo koje prenosi šta je red i poštovanje prema trudu, radu, otvorenoj diskusiji i posebnim dostignućima. I (!) sa slobodnim medijima koji rade svoj posao. Samo u takvoj klimi i čistoj sredini se rado zivi, i stvara porodica. Ali mi se radije bavimo kafanskim znanjem o svetskoj politici, teorijama zavere, mitosom večne žrtve, itd. A državi baš to i odgovara...
Nešto je trulo u državi Danskoj
Najbolji program socijalne politike je tzv. pravna država sa nezavisnim institucijama koje se dosledno brane od zloupotrebe, uz školstvo koje prenosi šta je red i poštovanje prema trudu, radu, otvorenoj diskusiji i posebnim dostignućima. I (!) sa slobodnim medijima koji rade svoj posao. Samo u takvoj klimi i čistoj sredini se rado zivi, i stvara porodica. Ali mi se radije bavimo kafanskim znanjem o svetskoj politici, teorijama zavere, mitosom večne žrtve, itd. A državi baš to i odgovara...
Branko Scandinavia
U Hercegovini (otac iz ok.Trebinja),nikada nisam cuo, pa ni sada kada odem da se kaze:" Da s` ne deli imanje,samo jednodete.". U Sumadiji( majka iz ok.Cacka-gde sam i rodjen,i dan danas se to cuje.Ta imanja se na kraju poklanjaju. "Jedinci" su uvek bili povlasteni i kod roditelja i kod guranja u drustvu,-"znas on je jedinac od toga i toga". Epilog,nas 3 brata od 4, zivimo u Scandinaviji sa svojim porodicama i sa ponetim ili stecenim akademskim zvanjima ovde.Plus ovo sve o cemu tekst govori.
Младовеначне и громадне
Ако држава жели да повећа број вакцинисаних, а да истовремно повећа и број венчаних парова, нека будућим брачним паровима омогући венчање на вакцинационим пунктовима, наравно уз два сведока (медицинску сестру или техничара и лекара који раде на вакцинацији). Овлашћења матичара могу, привремено, док траје епидемија, да преузму директор или заменик директора здравствене установе. Уместо здравице за младенце алкохолним пићем, "окупљени" могу да се темељито напрскају алкохолом по шакама...
Branko Scandinavia
Mislim da je tekst krajnje ozbiljan i govori o sudbini -"buducnosti" naroda i ne zasluzuje povrsne i ironicne komentare bilo koga od citalaca.Demografski problem je najveci problem SRPSKOG NARODA.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja