sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.03.2021. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Razgovori sa samim sobom

Neprijatna osećanja su signal da postoji problem koji zbog snažnih emocija osoba ne može da sagleda i reši, ali ni da poveri drugima: rešenje je da svoje misli, pitanja i dileme „izbaci” na papir i samopreispita se
(Срђан Печеничић)

Neprijatna osećanja su signal da nismo u skladu sa spoljašnjim svetom. To zapravo znači da naš sistem predstava o tome kako svet i drugi treba da funkcionišu nije u skladu sa stvarnim svetom i drugim ljudima. Nekada je za taj nesklad odgovoran stvarni uzrok, a nekada su naše predstave nerealistične. Neprijatna osećanja mogu biti i rezultat nezadovoljstva sobom, opet zbog nesklada između toga kako mislimo da treba da delujemo i toga kako smo zaista delovali. Ovakva osećanja su signal da postoji problem, bilo da je njegov uzrok u nama, bilo da je u stvarnom svetu.

Neprijatna osećanja fokusiraju našu svest na problem, kao što bol u nekom delu tela usmerava našu svest na taj deo tela. Kada postoji problem, tada ljudi razmišljaju o njegovom rešenju. Kako neprijatne emocije fokusiraju našu svest na problem, one zapravo sužavaju i svest i naše razmišljanje traženja rešenja. Osoba koja je pod uticajem snažne emocije retko misli kvalitetno zato što gubi i širinu sagledavanja problema i dubinu sagledavanja mogućih posledica zamišljenog rešenja. Pored toga, neki ljudi iskrivljeno sagledavaju probleme: jedni ne vide svoju odgovornost i uvek krive druge ili situaciju, drugi uvek misle da su oni krivi za nešto za šta je kriv drugi.

Poveravanje papiru

Upravo zbog toga dobro je da osoba koja se loše oseća porazgovara s nekim ko joj je blizak o svojim osećanjima i situaciji s kojom je povezana. Razgovor s drugim ljudima pomaže da se problem sagleda šire i dublje, te da se pronađu rešenja o kojima osoba nije razmišljala.

Ali šta ako osoba nema s kim da razgovara ili ne želi da svoje muke deli s drugima? Tada je najbolje razgovarati sa samim sobom.

Mnogi ljudi nemaju naviku da razgovaraju sa samim sobom. Jedni prosto ne razmišljaju o sebi, pa tako i ne „razgovaraju” sami sa sobom. Umesto toga njihova svest je uvek usmerena na spoljašnji svet. Kod drugih razmišljanje o neprijatnim situacijama stvara dodatnu neprijatnost, koja deluje kao neka vrsta kazne koja ih odvraća od takvog razmišljanja. Treći pokušavaju da razmišljaju, ali posle nekoliko misli, odustaju jer ne dolaze do rešenja.

Ono što je dobar način da se razvija „razgovor sa samim sobom” jeste da se svoje misli „izbace” na papir. Prva dobit je da se tako jasnije razmišlja, jer osoba svoje misli pretvara u reči i rečenice. Druga dobit je što osoba sada može da vidi svoje zapisane misli, a ne da ih u momentu zaboravi. Ona može da pročita zapisano i sutra, za nedelju dana ili bilo kada u budućnosti. Glavna prednost zapisivanja svojih misli je što osoba tako može da gradi mnogo širi sistem misli nego da ih samo „nosi” u glavi. Pre nastanka pismenosti samo su filozofi imali takav mentalni kapacitet da u svojoj glavi grade široke sisteme mišljenja. Nastankom pismenosti to je omogućeno svakom čoveku.

Kao što se svaki dijalog sastoji iz pitanja i odgovora, promišljanja argumenata za i protiv, tako i razgovor sa samim sobom treba da sadrži sve te elemente. Posebno su važna pitanja koja osoba postavlja samoj sebi. Pitanja stimulišu mišljenje, jer traže odgovore. Kada učitelj, na primer, postavlja učenicima pitanja, oni u svojim glavama traže odgovore. On ih pitanjima, makar ona bila i retorička, stimuliše da misle. Kada učitelj u svom predavanju ima mnogo tvrdnji, on stimuliše memoriju svojih učenika, jer se oni trude da upamte sadržaje koje im prenosi.

Pitanja koja treba sebi postavljati su poput ovih: Šta osećam? S kojom situacijom je to povezano? Šta je zapravo problem? Koja je moja odgovornost za nastanak problema? Da li je problem rešiv? Koja bi sva rešenja mogla da budu? i slična. Ne postoji tačan spisak pitanja, jer su životne situacije uvek različite.

Dnevnik preispitivanja

Ovo samopreispitivanje oko situacija koje izazivaju neprijatna osećanja može biti neka vrsta emotivnog dnevnika. Osoba koja pola godine vodi ovakav dnevnik uvek se može vratiti na ono što je nekada ranije zapisala i problem sagledati na novi način, bez uticaja neprijatne emocije koju je ranije osećala. Takođe može videti da li se neke situacije ponavljaju i razmišljati da li sama pravi neku sistemsku grešku koju treba ispraviti.

Nakon pola godine zapisivanja i preispitivanja nastaje mentalni mehanizam koji omogućuje da osoba sama sebe preispituje bez zapisivanja. Tada jeste sposobna za stvarni razgovor sa samom sobom.

Komеntari10
2482b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Ocevidni problemi sa relacionim izrazizma: ''razgovor sa...'' pretpostavlja razgovor s nekim. Izraz razmisljanje je svakom poznat. Govor isto tako. Razmisljanje nije govor' sa samim sobom. Ko razmisljanjem proizvede jasnu misao moze jasno da je izrazi. Ista misao se moze izraziti razlicitim recima. Dakle ''nemam reci da kazem....'' znaci nemam jasnu misao. Najjednostavnija gramaticka forma je: subjekt veznik i predikat. Subjekt je naznaceno a predikat opisuje subjekta. Ovde nema predikata.
Ivana
@Nikola Andric: ne znam da li ste obavešteni da postoji i "unutrašnji govor" kada osoba razmišlja u rečima i rečenicama, na primer, kao što autor navodi, kada neko postavi pitanje sebi.
nikola andric
Za takve slucajeve je medicinska nauka ''proizvela'' psihijatre.
Ivana
@Nikola Andric: psihijatri uglavnom daju lekove, psiholozi daju psihološke testove i savetuju, a psihoterapeuti su ti koji razgovaraju sa ljudima.
Katarina Anđelić
Slažem se. Ali dobar način je i popričati sa ogledalom. To je preporuka mog psihoterapeuta koja donosi odlične rezultate. Kao što rekoste, razgovor sa samim sobom je odlična terapija.
Stefan Ogrizović
Kada bi nas narod citao samo ovakve clanke, svoju zemlju bi ljubili dakako drugacije i bogatije. Ziveli bi u skladu sa sobom, prirodom i drustvom i stali bi na put svakom obliku mrznje koja je na ovim prostorima uspela da se istakne kao jedan od najvecih problema kako naseg tako i celog naroda na Balkanu. Svim citaocima zelim najbolje zdravlje, cuvajte se!
Lara
Izvanredan tekst vrsnog stručnjaka. Doduše, najlakše prolaze oni koji su skloni pisanju dnevnika. Mene je upravo ta okolnost spasla posle smrti mog muža. Kroz pisanje dnevnika uspela sam m da rešim noge svoje lične dileme i probleme. I usput da na volšeban način nastavim razgovore sa svojim mužem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja