ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
INTERVJU: IGOR SI­MIĆ, pot­pred­sed­nik Srp­ske li­ste

Sa­mo ja­ka Sr­bi­ja mo­že da spre­či no­ve po­gro­me

Ne­ko je 2004. že­leo i, na­ža­lost, us­peo da Sr­be sta­vi u ge­ta, da pro­sto ne­sta­nu kroz mi­gra­ci­je, i to su do da­na da­na­šnjeg ra­ne na te­lu na­šeg na­ro­da i mr­lja na obra­zu me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce
Игор Симић (Видео исечак ЈТ)

Na ju­če­ra­šnji dan pre 17 go­di­na, ka­da je „go­re­la srp­ska ze­mlja”, osim ver­bal­nih osu­da ni­je bi­lo oštre re­ak­ci­je Za­pa­da. Na­ša je oba­ve­za da ni­ka­da ne za­bo­ra­vi­mo zlo ko­je smo do­ži­ve­li i ko­je smo pre­ži­ve­li. Mir na ovim pro­sto­ri­ma se ni uz Kfor, Euleks, Un­mik i OEBS ni­je u pot­pu­no­sti us­po­sta­vio, a Sr­bi, na­ža­lost, od­vaj­ka­da ov­de spa­va­ju s jed­nim otvo­re­nim okom, ka­že pot­pred­sed­nik Srp­ske li­ste Igor Si­mić u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku”, go­vo­re­ći o po­gro­mu i eg­zo­du­su Sr­ba 17. mar­ta 2004. u ju­žnoj po­kra­ji­ni. 

– Bol i stra­da­nje srp­skog na­ro­da na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, i na Bal­ka­nu uop­šte, pro­sto su ne­vi­dlji­vi za me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu. Čak i ta­da ka­da su go­re­le srp­ske sve­ti­nje i srp­ski do­mo­vi, pred oči­ma vi­še de­se­ti­na hi­lja­da voj­ni­ka i po­li­ca­ja­ca me­đu­na­rod­nih sna­ga, osim ver­bal­nih osu­da ni­je bi­lo oštre re­ak­ci­je Za­pa­da ka­kvih je bi­lo u ne­kim dru­gim slu­ča­je­vi­ma. Iz­gle­da da srp­ska su­za ne­ma ro­di­te­lja, da pat­nje i bol srp­skih maj­ki i oče­va, vred­nih i po­šte­nih do­ma­ći­na ko­ji su pred na­le­tom eks­tre­mi­sta osta­ja­li bez imo­vi­ne ko­ju su sti­ca­li de­ce­ni­ja­ma odva­ja­ju­ći od svo­jih i usta svo­je de­ce, ne vre­de u oči­ma onih ko­ji že­le ulo­gu de­li­o­ca prav­de. Za­to je na­ša oba­ve­za da ni­ka­da ne za­bo­ra­vi­mo zlo ko­je smo do­ži­ve­li i ko­je smo pre­ži­ve­li. Da pra­šta­mo, ali da ne za­bo­ra­vlja­mo – po­ru­ču­je Igor Si­mić.

Po zva­nič­nom iz­ve­šta­ju OEBS-a, „ma­sov­ni pro­gon Sr­ba” de­sio se pred 38.000 voj­ni­ka Kfo­ra, 8.000 po­li­ca­ja­ca Un­mi­ka, vi­še hi­lja­da pri­pad­ni­ka ko­sov­ske po­li­ci­je. Da li sa­da, ka­da je broj voj­ni­ka Kfo­ra tek ne­što vi­še od 3.000, po­li­ci­ja u ru­ka­ma Pri­šti­ne, a Euleks vr­ši sa­mo mo­ni­to­ring u po­je­di­nim seg­men­ti­ma, Sr­bi oprav­da­no stra­hu­ju i pla­še se? 

Od­vaj­ka­da Sr­bi na ovim pro­sto­ri­ma spa­va­ju s jed­nim otvo­re­nim okom. Mir se, na­ža­lost, ni uz to­li­ku voj­nu si­lu ni­je u pot­pu­no­sti us­po­sta­vio na ovim pro­sto­ri­ma. De­se­ti­ne in­ci­de­na­ta u ko­ji­ma po pra­vi­lu stra­da­ju Sr­bi ili nji­ho­va imo­vi­na po­tvr­đu­ju moj stav. Kfor i Euleks su me­đu­na­rod­ne mi­si­je ko­je ima­ju oba­ve­zu ko­ja pro­is­ti­če iz man­da­ta ko­ji im je po­ve­ren da ga­ran­tu­ju mir i bez­bed­nost svi­ma, pa i Sr­bi­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Ka­da se se­ti­mo svih zlo­či­na po­či­nje­nih nad na­šim na­ro­dom pred oči­ma po­me­nu­tih, do­la­zi­mo do za­ključ­ka da je je­di­ni istin­ski ga­rant si­gur­no­sti, bez­bed­no­sti i op­stan­ka srp­skog na­ro­da na Ko­so­vu i Me­to­hi­je – sna­žna Sr­bi­ja, po­seb­no ka­da go­vo­ri­mo o even­tu­al­nim ma­sov­nim na­pa­di­ma. Od eko­nom­ske, di­plo­mat­ske, po­li­tič­ke, ali i od­bram­be­ne sna­ge na­še dr­ža­ve, ali i od po­li­tič­kog i na­rod­nog je­din­stva na­šeg na­ro­da za­vi­si­će mo­guć­nost op­stan­ka srp­skog na­ro­da i u to ne tre­ba ima­ti ima­lo sum­nje.

Ka­ko vam sve iz­gle­da 17 go­di­na na­kon što je „go­re­la srp­ska ze­mlja”? 

I ta­da, pre 17 go­di­na, or­ke­stri­ra­ni na­pa­di su za­po­če­li na osno­vu la­ži, a i da­nas se ne­ret­ko la­ži iz Pri­šti­ni ko­ri­ste ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju gra­đa­na al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti s re­al­nih ži­vot­nih pro­ble­ma. U Pri­šti­ni se sve svo­di na na­pa­de na Sr­be, Sr­bi­ju, a po­naj­vi­še na pred­sed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća. U ne­do­stat­ku pro­gra­ma i vi­zi­je za bo­lje su­tra po­se­žu za na­ci­o­na­li­zmom i jef­ti­nom de­ma­go­gi­jom, a sve to pred­sta­vlja po­god­no tlo za eks­tre­mi­zam.

 

Sa­mo pet od­sto Sr­ba se vra­ti­lo na svo­ja og­nji­šta, a na­pa­di, pro­vo­ka­ci­je, uzur­pa­ci­ja srp­ske imo­vi­ne, skr­na­vlje­nje cr­ka­va i gro­ba­lja i da­lje tra­ju? 

Ima­mo si­ja­set na­pa­da na objek­te Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, u Klo­ko­tu, Par­te­šu, Draj­kov­cu, Do­njoj Bi­ti­nji... Te­ri­to­ri­ja Ko­so­va i Me­to­hi­je je cr­ni re­kor­der po ma­lom bro­ju po­vrat­ni­ka. Ne­do­sta­tak bez­bed­no­sti, prav­ne si­gur­no­sti, eko­nom­ske per­spek­ti­ve tri su osnov­na raz­lo­ga zbog ko­jih su sto­ti­ne hi­lja­da Sr­ba i da­lje ra­se­lje­ne. Ako go­vo­ri­mo o od­go­vor­no­sti, ona le­ži na li­de­ri­ma ko­sov­skih Al­ba­na­ca, ali i na pred­stav­ni­ci­ma me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, one ko­ja je 1999. go­vo­ri­la ka­ko će na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji za­vla­da­ti mir, si­gur­nost, de­mo­kra­ti­ja i vla­da­vi­na pra­va. Pro­sto je ne­ve­ro­vat­no li­ce­mer­je ne­kih am­ba­sa­da u Pri­šti­ni ko­je na sve ovo što smo po­bro­ja­li osta­ju ne­me, dok su u mno­go be­za­zle­ni­jim si­tu­a­ci­ja­ma, čak i on­da ka­da se ni­šta ni­je do­go­di­lo, bi­li vr­lo hi­tri da upu­te tvi­to­ve osu­de i zah­te­ve za re­ak­ci­ju nad­le­žnih or­ga­na. U ta­kvoj at­mos­fe­ri oni ko­ji či­ne zlo­de­la do­bi­ju po­ru­ku da se na­si­lje nad Sr­bi­ma pri­hva­ta i to­le­ri­še, a on­da se na­si­lje po­na­vlja. I Sr­bi­ma i Al­ban­ci­ma je pre­ko po­tre­ban mir, eko­nom­ski raz­voj i sa­rad­nja. Da bi do­šli do to­ga, po­treb­no je da se kroz tra­ga­nje za kom­pro­mi­snim re­še­njem stvo­re uslo­vi za iz­grad­nju po­ve­re­nja i omo­gu­ći da, ako već ne mo­že­mo da ži­vi­mo je­di­ni s dru­gim, u mi­ru ži­vi­mo jed­ni po­red dru­gih. 

Ubr­zo po­što su raz­ot­kri­li la­žni po­vod za 17. mart, ka­da je na Sr­be kre­nu­lo oko 70.000 Al­ba­na­ca iz svih pra­va­ca, mno­gi me­đu­na­rod­ni pred­stav­ni­ci su sme­nje­ni. Ta­ko je De­rek Ča­pel, port­pa­rol Un­mi­ka, jed­no­stav­no ne­stao, o Džou Na­po­li­ta­nu se vi­še ni­šta ni­je ču­lo, dok je Gre­go­ri Džon­son, ko­man­dant NA­TO-a za ju­žnu Evro­pu, pen­zi­o­ni­san. Svi su bi­li je­din­stve­ni u sta­vu da je na­pad na Sr­be or­ke­stri­ran... 

Svi ko­ji su ta­da po­di­gli glas pro­tiv stra­da­nja Sr­ba ili u ne­kom ob­li­ku bra­ne­ći isti­nu i bi­li van usta­lje­nog ste­re­o­ti­pa o Sr­bi­ma ko­ji su lo­ši mom­ci, vol­šeb­no su sme­nje­ni, pen­zi­o­ni­sa­ni ili vra­će­ni u ma­tič­ne ze­mlje. Kre­i­ra­na isti­na ne­kih cen­ta­ra mo­ći ni­jed­nim slu­ča­jem ni­je sme­la do­ći pod znak pi­ta­nja.

Da li su za­le­če­ne ra­ne iz 2004. go­di­ne? 

Ako po­gle­da­te kar­tu Ko­so­va i Me­to­hi­je, pri­me­ti­će­te da su naj­vi­še stra­da­la srp­ska me­sta ko­ja su bi­la uz glav­ne put­ne i že­le­znič­ke prav­ce. Ne­ko je že­leo i, na­ža­lost, us­peo u to­me da Sr­be odvo­ji od pu­ta, sta­vi u ne­ka­kva ge­ta, od­no­sno u ta­kve ne­hu­ma­ne uslo­ve da Sr­bi pro­sto ne­sta­nu kroz mi­gra­ci­je. Sva ta po­stra­da­la se­la, cr­kve i ma­na­sti­ri do da­na da­na­šnjeg ra­ne su na te­lu na­šeg na­ro­da i mr­lja na obra­zu me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. 

 

Komеntari7
b737a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran S. Jovanović
GJkom20210319.g.2301 –Iz geneze i eksplozije KiM problema sledi da izvor snage, prosperiteta i dugovečnosti društvene zajednice direktno zavisi od sistemski definisanih prava i mogućnosti pojedinaca i društvenih grupa da pozitivno utiču na kristalizaciju najboljih rešenja u rešavanju različitih društvenih problema na liniji najboljeg zajedničkog interes. A iskristalisana najbolja rešenja su i najbolja, uvek za sve dobitna, kompromisna rešenja!Tu se krije pravo rešenje kosmetskog problema.
nikola andric
Razloge treba razlikovati od uzroka. Razlozi su proizvod naseg misljenja uzroci su prirodne pojave. Pitanje iz kog razloga je zemljotres unistio Skoplje nema smisla . Politicari pak imaju neodoljivu potrebu da svoje iskaze formulisu u ''uzrucno-posledicnu formu''. Racuna se da ''gradjani nece primetiti razliku''.
mrki
Prvo nam definisite granice Srbije,pa onda definisite pojam "jaka Srbija" jer sve je nekako neodredjeno i nemamo isti vizir.
Драган П.
Границе Србије су јасно дефинисане у њеном Уставу, као и у многим другим домаћим и међународним документима. Сад, што се то вама може бити не свиђа. друга је ствар.
xyz
Dok je srpska lista u vladi Republike Kosovo, ne brinemo mi za Vas.
Вања
Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака. (Његош, наравно.)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja