Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Utopija, mit i istorija kod Pekića i Barnsa

Objavljene i knjige „Američko političko pozorište” i „Čitanje poezije”
Борислав Пекић (Фотографије: Википедија/Љиљана Пекић)

Filološko-umetnički fakultet iz Kragujevca objavio je nekoliko studija, između ostalih i „Američko političko pozorište”  Ljubice Vasić, u kojoj se istražuje prevashodno kritički diskurs koji je pratio rat u Vijetnamu, proučavan od strane vodećih američkih mislilaca na polju društvenih nauka. Knjiga se oslanja na analize Kristofera Bigzbija, najznačajnijeg kritičara savremene američke drame, u cilju smeštanja poetike pisaca Sema Šeparda i Dejvida Rejba u savremeni dramski i politički trenutak Amerike, kao i na analize nekih drugih značajnih teoretičara američkog pozorišta koji su pisali o periodu za vreme i posle rata u Vijetnamu.

S tim u vezi, ističe autorka, može se reći da je tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka američko pozorište bilo obavijeno plaštom politike. Istražujući dramska dela dvojice američkih dramskih pisaca Šeparda i Rejba, u knjizi se ukazuje na to da važan segment složenosti drama iz ovog perioda leži u osobenoj snazi kognitivne, emotivne i narativne komponente dramskog jezika, koji istovremeno snažno utiče i na emocije i na mišljenje, odnosno stavove onih koji čitaju drame. Imajući to u vidu, ali i činjenicu da je globalizacija omogućila snažnu dominaciju masovnih medija (pre svega, filma i televizije), koji su postali važan faktor u odnosima globalnih snaga, analiza filma, sa posebnim naglaskom na njegovu ideološku instrumentalizaciju, činila se vrlo aktuelnom.

Džulijan Barns (Foto: EPA/Marta Perez)

Autorka ukazuje da je Holivud uspostavio relativno standardan obrazac za nekritičku filmsku indoktrinaciju spoljnopolitičkih postupaka. „Karakteriše ga izbegavanje šireg istorijskog konteksta i složenijih političkih poruka, kao i fokusiranje na pojedince, jasna i stereotipna podela na dobre i loše likove, povlađivanje društveno prihvatljivim šemama međuljudskih odnosa, na primer odnosa dominantnog – potčinjenog. Kroz izučavanje dramskog stvaralaštva u godinama nakon rata u Vijetnamu, često se postavljalo pitanje da li je prikazani političko-ideološki aspekt Holivuda njegova manje važna osobenost ili je možda politika u toj meri prožela produkciju najveće svetske filmske industrije, da se ona ne može tumačiti i objašnjavati ako se u vidu nema ijedan širi ideološko-politički kontekst”, piše Ljubica Vasić.

Objavljena je i knjiga „Čitanje poezije” Mališe Stanojevića. Reč je o antologiji sažetih studija, priloga, ogleda i eseja o srpskoj i svetskoj književnosti, koja obuhvata jedan manji deo pesništva od antičkih vremena do savremenog pesničkog izraza. Tekstovima „Kontrapunkt čitanja poezije”, „Tri nijanse ljubavi i tuge (Jesenjin, Ahmatova, Cvetajeva)” i „Imaginacija devojke u poemi ’Mostarske kiše’”, pridružene su studije objavljene u časopisima. Knjiga se zasniva na proučavanju pesničke književnosti, kao i kulturoloških obrazaca nasleđa i tradicije.

U knjizi „Antropologija priče Borislava Pekića i Džulijana Barnsa: utopija, mit, istorija”, Jasmina Teodorović je iz proznog stvaralaštva ovih pisaca za predmet analize izdvojila „Argonautiku”, „Atlantidu” i „Novi Jerusalim” Pekića, odnosno „Istoriju sveta u 10 1⁄2 poglavlja”, „Nije to ništa strašno” i „Puls” Barnsa.

Razradila je pojmove utopije, mita i istorije u okviru teorijskih pozicija relevantnih kako za kontekst u koji su postavljena dela Pekića i Barnsa, tako i za razmatranje pripovedne aktivnosti u širem smislu. Analizirano je i pitanje temporaliteta i konstituisanje priče kroz refiguraciju dela u njegovom čitanju. Pekićeva dela postavljena su u širi kontekst njegove ontološke filosofije kosmogonije i energijalizma. Dela Barnsa, navodi autorka, sagledana su u širem smislu konstituisanja narativnog identiteta priče, za razliku od dosadašnjih studija koje su njegovo stvaralaštvo uglavnom čitale u kontekstu savremenih postmodernističkih teorija. Još jedan od ciljeva knjige, dodaje, jeste da se ukaže na idejno-tematsku vezu književnog stvaralaštva ovih pisaca i da se njihovo delo postavi u šire okvire pripovedne aktivnosti koja uvek izlazi iz okvira nacionalne književnosti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.