subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 19.03.2021. u 09:35 Žarko Radaković

Odlazak Ere Milivojevića

Na ulazu u Erin stan pisalo je ,,Galerija”. Na izlazu iz njegovog života moralo bi da stoji „Akademija”, jer je bio i ostao jedan od najvažnijih učitelja generacija umetnika i ljubitelja umetnosti
(Фото: Саша Панчић)

Preminuo je umetnik Era Milivojević... Bio je važan deo mene (zapravo, svih nas ljubitelja umetnosti). Ogroman. Gromadan. Takav on i ostaje... Ne znam da li sam ikada bio ovoliko žalostan, a da moja ožalošćenost nije žaljenje samog sebe, niti njega, pa ni nikoga. Tuga se nadvija nad prekidom nečeg neponovoljivog, a to jeste bilo sve umetničko u ovom umetniku. Jer Era je sve što je proizvodio, pa i ako je to radio neponovljivo, a to uvek jeste, kako i priliči velikoj umetnosti, činio je to za trajanje.

Dakle, i te kako je delovao „ponovljivo” (u sećanju, u pamćenju, ili ko zna već gde)... A pritom je sve vreme Era ukazivao (ne samo meni), poput mesije, na nužnost važnog obrta u poimanju istorije i svega što se u (našoj) sadašnjosti događalo da bi postalo deo istorije. Nije istoriji pridavao primarni, sistemski, dakle ideološki značaj. Jednostavno, reagovao je na zbivanja u sadašnjosti. I protivio se svakom institucionalizovanju zbivanja, prevashodno onom koje bi moglo da prebrzo odvede u istoriju. Utoliko Era nije bio principijelan, čak i ako je operisao principima. Nije bio moralista, iako je operisao i moralom. Bio je jednostavno umetnik, premda je sve vreme delovao protiv umetnosti. A to znači: nije se odvajao od izvora sebe. Nije napuštao ono pre umetnosti. Nikada. Znači, nije odlazio na zvanične večere, na bilo kakva arbitriranja, suđenja, pa ni na predavanja. Večeravao je najčešće s nogu, usput, u stalnom menjanju mesta, prebivališta, stanovišta.

Era je bio i ostao uzor bivanja i tubivstvovanja ,,putujuće tačke gledišta”. Nomad bez presedana. Nije li on ono otišao u SAD, sa ponudom da tu i ostane, da bi se ubrzo vratio jednostavno zato što nije mogao da prihvati da neko peca ribu na brzim vodama, da bi je (izmrcvarenu i ranjenu) posle vratio u iste vode, ne kao svoju lovinu, nego kao potvrdu nečega čemu sâm Era nikad ne pripada. Nije želeo da bude ničiji funkcioner, ničiji maneken, ničija marioneta, ničiji pevač u horu.

 Prisetiću se ovde one generalne probe performansa „Medeks”, izvedenog u dvorani Ateljea 212, 1971. (u kome sam i sâm učestvovao), kada je arbirtrima, selektorima i direktorima (Jovanu Ćirilovu i Miri Trailović) odbio da i fragmentarno prikaže svoju buduću predstavu, optuživši ih za ,,fašistoidno grđenje i ubijanje umetničke neponovljivosti”. Da, voleo je fudbal, bio je jedan od mnogih gledalaca na tribinama, pri čemu je umeo ne samo da prati kretanje lopte na terenu, nego i da motri sve u okruženju: izgled muškarca u redu ispod nas, pa visinu jednog od najboljih odbrambenih igrača, pa frizuru sudije u trenutku protrčavanja, ili boju moga mantila koji sam neko vreme držao preko ruke.

Ne izlazi mi iz pamćenja prizor veša, odeće, peškira, raspoređenih u otvorenim rafovima ormana (u našem stanu; da, stanovali smo neko vreme zajedno), sa koga je Era ,,kreativno” skinuo vrata: bili su raspoređeni po bojama; kao i pruge boja na slikama Sezanovih pejzaža, mrtve prirode i portreta. Voleo je Sezana, znad svih; On koji je u svojoj produkciji odbacivao slikarstvo (da bi mu se onda, ipak, i vratio); jer cenio je ljubitelja slikarstva u sebi; jer umeo je uvek da iznađe tanane veze između umetničke produkcije i recepcije.

Pitam se: gde je onaj „Voz na krivini”, dugo ,,jedina sačuvana Erina slika” (ili jedna od retkih preostalih tada, 1971‒1974, koje je prethodno naslikao na Akademiji u Rajićevoj)? Visila je na zidu iznad postelje u kojoj sam spavao, putujući svake noći nikuda i svuda.

Ako je iko među umetnicima, bez stida, bez patosa, bez značajnog podizanja obrva, bez ikakvih predrasuda, bio ,,naš čovek” (i te kako i patetičan, i nervozan, i potišten, ponekad i predrasudan, i samouveren, i nesiguran, i sporan, inatan, buntovan, i mek, tih i dobar, tako logičan, i tako tako intuitivan i empatičan) – onda je to svakako bio On, Era Milivojević, Dosledan, gromadan, uvek jasan i pouzdan. (Žika Dacić: ,,Da je živeo u Nemačkoj, bio bi Bojs.”)... Na ulazu u Erin stan pisalo je ,,Galerija”. Na izlazu iz Erinog života moralo bi da stoji „Akademija”; jer Era Milovojević je bio i ostao jedan od najbitnijih učitelja generacija umetnika i ljubitelja umetnosti, neko ko je u svakome ublizu njemu umeo i nehotice da prenese onaj treptaj uzbuđenja koje umetničko delo, klasično, savremeno, bilo koje vrste i bilo čije, uvek prenosi.

Jedan od pionira konceptualne umetnosti u Srbiji

Slobodan Era Milivojević, jedan od pionira konceptualne umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji, preminuo je u Beogradu u 77. godini. Kako prenosti portal „Seecult”, već duže vreme imao je srčane probleme, pa se pretpostavlja da je to uzrok smrti.

Rođen 1944. u Užicu, diplomirao je 1965. na Školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu, a zatim na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1971, na Odseku za slikarstvo, u klasi prof. Stojana Ćelića.

Početkom sedamdesetih godina 20. veka bio jedan od prvih umetnika performansa u Beogradu i regionu uopšte. Tih godina delovao je u okviru neformalne Grupe šestoro umetnika, okupljenih oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu, u kojoj su bili i Marina Abramović, Zoran Popović, Dragoljub Raša Todosijević, Neša Paripović i Gergelj Urkom. Kao jedan od glavnih protagonista nove umetničke prakse, pronalazio je svoj izraz u performansu, slici, kolažu, foto i video-instalacijama, a način na koji je stvarao najčešće je definisan terminima „dematerijalizacija umetničkog dela” i „ponašanje umetnikovog subjekta”.

Poslednji put učestvovao na nekoj izložbi u decembru 2020. godine – na Jesenjoj izložbi ULUS-a u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” i to slikom „Aždaja ubija Svetog Đorđa”, koju je napravio za vreme karantina, odnosno vanrednog stanja, kada nije mogao da izlazi, kao i svi drugi stariji od 65 godina.

Dobitnik je više nagrada, među kojima su Nagrada grada Beograda za 2005. godinu i nagrada 39. Oktobarskog salona (1998).

Radovi Milivojevića nalaze se u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju grada Beograda, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, kao i u mnogim privatnim kolekcijama.

K. R.

Komеntari2
0888d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Era je bio energican i dosledan umetnika, ali je po sopstvenom konceptu unistavao svoje radove, sira publika ga nije poznavala. Svoj pecat je bio udario, kao jedan od selektora, 42. oktobarskom salonu, 2001. Bilo je to vreme ogromne nade u drustvu, da ce, najzad sve krenuti na bolje
Sasa Trajkovic
Диван текст прави омаж једном великом уметнику... зашто се аутор потписује иницијалом текст је једна биографија уметника али и једног времена када се јавља црни талас у кинематографији али и нове позоришне тенденције као и зачеци МЕДИЈАЛЕ... и то у социјалистичкој држави. Ера је био аутентични уметник доследан себи и својим идеалима, његов значај за оно што зовемо савремена уметност је немерљива нажалост како није био режимски уметник и ван институцијални уметник остао је на маргинама јавности.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja