utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

„Srpski Nobel za fiziku” dodeljen profesoru Đorđu Miniću

Dvadeseti dobitnik nagrade Fondacije „Prof. dr Marko V. Jarić” za ostavljen značajan trag u svetskoj fizici bavi se teorijom struna i kvantnom gravitacijom i predaje na Univerzitetu Virdžinija tek
Ђорђе Минић (Фо­то Ин­сти­тут за фи­зи­ку)

Za izuzetna naučna dostignuća u fizici za 2020. godinu Fondacija „Prof. dr Marko V. Jarić” dodelila je istoimenu nagradu našem poznatom naučniku dr Đorđu Miniću, profesoru Univerziteta Virdžinija Tek. Priznanje, popularno nazvano „srpski Nobel za fiziku”, dodeljeno je na onlajn događaju održanom na rođendan istaknutog naučnika, pokojnog Marka Jarića. Žiri u sastavu prof. dr Voja Radovanović sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Branislav Cvetković i dr Branislav Sazdović, naučni savetnici Instituta za fiziku u Beogradu, ovaj drugi u penziji, predložio je za nagradu dr Minića jer je u pitanju jedan od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti teorije struna i kvantne gravitacije. Poseban naglasak u tim oblastima profesor stavlja na probleme u prostorima s pozitivnom vrednošću kosmološke konstante.

Na početku dodele učesnike je pozdravio prof. dr Petar Adžić, upravitelj fondacije i istaknuti srpski naučnik koji je predstavnik Srbije u Savetu Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Naveo je da je fondacija nastala pre 23 godine kako bi se očuvala uspomena na „briljantna istraživanja i ličnost fizičara čiji je rad, nažalost, i danas poznatiji u inostranstvu nego u Srbiji”. Podsetio je da je Marko Jarić najveći doprinos dao teoriji fizike kondenzovanog stanja, imao nesvakidašnji talenat i veliko matematičko znanje, kratku, ali briljantnu naučnu karijeru. Dodao je da je ove godine proglašen dvadeseti dobitnik nagrade koji je ispunio uslov da je ostavio trag u svetskoj fizici.

Doktor Branislav Sazdović je obrazložio da je dr Minić jedan od vodećih stručnjaka koji 25 godina radi na svim glavnim pravcima razvoja teorije struna i jedan je od utemeljivača njenog novog pravca, teorije metastruna.

– Doktor Minić ima uspešnu saradnju s više od 80 naučnika iz oblasti teorijske fizike, a aktivno sarađuje i s eksperimentalnim fizičarima. Objavio 109 radova u međunarodnim časopisima i održava redovne kontakte s istraživačima iz Srbije – naveo je dr Sazdović.

Institut za fiziku u Beogradu, kao pokrovitelj nagrade u dodeli učestvuje logistički i finansijski, a dr Aleksandar Bogojević, direktor ustanove, čestitao je dobitniku priznanje za koje kaže da je najprestižnije u nauci kod nas i to ne samo u fizici.

– Ideja očuvanja uspomene na dr Jarića je lepa, ali ova nagrada to čak i nadilazi svojim značajem. Institut za fiziku je prvi nacionalni institut u Srbiji, pa se kao takav prihvatio uloge vezane za socijalnu važnost naše nauke – rekao je dr Bogojević.

Učesnicima se obratio i dr Ivica Radović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji je u ime te institucije čestitao dr Miniću.

Na kraju se obratio i zahvalio i profesor Đorđe Minić, koji je istakao da mu je „ova nagrada velika čast”. Održao je prezentaciju o svom radu, navodeći da je kvantna gravitacija, kao jedna od ključnih oblasti moderne nauke, zapravo „gravitizovana kvantna fizika” i da nas, zahvaljujući novim uvidima koje ona pruža u razumevanju univerzuma, čeka uzbudljiva decenija u fizici.

Doktor Minić je dve decenije angažovan na Univerzitetu Virdžinija Tek, gde je redovni profesor od 2014. godine. Rođen je 1964. godine u Smederevskoj Palanci. Studirao je na odseku za Tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorske studije upisao je 1988. godine na Univerzitetu Teksas u Ostinu, u grupi nobelovca Stivena Vajnberga. Doktorirao je 1993. godine pod mentorstvom profesora Jozefa Polčinskog, jednog od vodećih naučnika u oblasti teorije struna i kvantne teorije polja u poslednjih tridesetak godina. Sem što je, s dvojicom kolega, predložio novu teoriju metastruna, prof. Minić se bavio i zasnivanjem kvante fizike, analitičkom kvantnom hromodinamikom, fizikom neutrina, crnim rupama i crvotočinama. Značajan doprinos, između ostalog, ostvario je u oblasti kosmologije formulisanjem teorija modifikovane tamne materije i nove fundamentalne teorije tamne energije.

Komеntari3
e0492
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Кочапар
Једина Политика известила.
Дрић
Svaka cast. Moramo biti ponosni na ovog Americkog naucenjaka Serbskog porekla. Za svaku pohvalu i ponos.
Crna Rupa
1993 - 1964 = ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja