Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Moderne fasade proterale vrapce

Obeležen Svetski dan vrabaca, ptica čiji se broj, prema nekim istraživanjima, poslednjih godina smanjuje, mada raduju i suprotna zapažanja
(Фото Анђелко Васиљевић)

Marljiv je, živahan i druželjubiv... Odlično mu stoji crveno-plavi kačket, koji je nosio na 25. Univerzijadi u Beogradu, ali i opanci i šajkača kojima se diči u Šumadiji. Simbol je prestonice i zaštitni znak Vrnjačke Banje. Gospodin dživdžan, odnosno vrabac. Juče je proslavljen jedan značajan datum - Svetski dan vrabaca.

Prema nekim istraživanjima, broj vrabaca se poslednjih godina, bar u centralnim opštinama, smanjivao. Pre oko tri godine Društvo za proučavanje ptica Srbije pobrojalo je dživdžane u centralnoj gradskoj zoni.

– Na Starom gradu je u zimu 2017. na 2018. godinu zabeleženo od 1.550 do 1.600 vrabaca pokućara. Evidentirane su 24 lokacije na kojima se okupljaju. Obično je to žbunasta vegetacija u čijoj se blizini nalazi izvor hrane do koga mogu brzo da dolete i da se sa istog tog mesta brzo vrate u žbun koji im predstavlja zaklon od predatora – kaže Slobodan Knežević, iz Društva za proučavanje ptica Srbije. Vrabaca pokućara je iz godine u godinu sve manje, a tri su razloga zašto je to tako.

– U Beogradu za vrapce više nema kvalitetne hrane, nema žitnice, niti kroz njega prolaze tovari sa žitaricama kojima se vrapci hrane. Sada im se samo nude ostaci nekvalitetne brze hrane. Drugi razlog je savremena arhitektura koja je iz modernih fasada proterala vrapce jer oni ne mogu lako da ušuškaju svoje gnezdo. Osuđeni su na poneki otvor za ventilaciju iz koga neretko budu izbačeni kao iz katapulta. Treći razlog je taj što vrapci žive u zelenim enklavama, a one su pod stalnom „opsadom” betona i raznih testera – priča Knežević.

(Foto Dragan Jevremović)

Domaći dživdžani, kako ističe, nemaju više pošten žbun gde bi se okupili i zaštitili od predatora kao što su mačke ili kopci. Osim što su ostali bez gustog žbunja i drveća, više nemaju gde ni da pronađu suvu dugačku travku koju bi upleli u svoje gnezdo pa kao zamenu koriste plastične kese.

– Meni se čini da se broj vrabaca u poslednje dve godine ipak povećava i da postoji šansa da oni u ovakvim gradskim uslovima opstanu i da se populacija obnovi. Primetio sam to jer na svojoj terasi hranim ptice i sada vrabaca ima mnogo više nego pre pet, šest godina. Imam utisak i da ljudi sve više brinu o pticama, posebno vrapcima, i da su tome dosta doprinele različite akcije, od kojih su mnoge preduzimali i aktivisti Društva za proučavanje ptica Srbije – rekao je dr Voislav Vasić, ornitolog.

On ističe da ptice, a među njima i vrapci, generalno jesu ugrožena vrsta zbog različitih negativnih uticaja – zagađenosti vazduha, kao i hemijskih preparata koji se koriste u proizvodnji hrane.

– Jer ono što nije dobro za ishranu vrabaca sigurno nije dobro ni za čoveka – zaključuje Vasić.

Zbog toga posebnu pažnju, napominje, treba usmeriti na našu životnu okolinu i njenu zaštitu. Oni koji su zaduženi za to trebalo bi da insistiraju da naš ekonomski razvoj bude podređen razvitku naše životne okoline. Jer kakve koristi ima od privrednog razvitka ako se pri tome zagadi prostor u kome živimo. Tu onda ne mogu da opstanu ni vrapci ni ljudi.

(Foto Dragoslav Žarković)

Pokućar najbrojniji

U Srbiji se gnezde tri vrste – vrapci pokućari, poljski i španski vrabac. Vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Životni vek vrapca je oko godinu i po dana, a telo mu je bez perja veličine oraha. Prema istraživanjima koja su sprovedena 2003. godine, u našoj zemlji bilo je između milion i dva miliona gnezdećih parova vrabaca. Preciznih podataka o populaciji vrabaca u glavnom gradu nije bilo, ali se pretpostavljalo da je njihov broj 2014. godine sa 100.000 sveden na nekoliko desetina hiljada. Nestanak domaćih vrabaca, pokućara, nije samo problem Beograda. U Velikoj Britaniji, gde se na tu temu rade precizna ispitivanja, utvrđeno je da je njihov broj u poslednjih 25 godina smanjen za 60 odsto.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mrgud
Na kapijunjednog novobeogradskog vrtica ima jedan zbun u kome borave vrapci, godinama. Nazalost, prekoputa je, usred skolskog dvorista, podignut balon za fudbal ciji gosti dolaze svojim cenjenim vozilima preko trotoara, parkirajuci bas na zelenu povrsinu (izmedju vrtica i skole) pored nekadasnjeg stanista vrabaca.
Lillah
Ptice gačci su možda najopasniji neprijatelji vrabaca, ogromne, (preko)brojne i agresivne.
Бранислав Станојловић
У моме дворишту тако се понашају црвендаћи са дрветом лорбера и бодљикавим дрветом божиковине.
dusan1
Najveći neprijatelji vrabaca u gradovima nisu toliko ljudi nego golubovi i galebovi koji jedu istu hranu ali su znatno veći i jači i lakše nalaze mesta da se gnezde .
Milanche
Milovane, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Lige za ornitološku akciju tokom januara brojali su prošle nedelje galebove koji zimuju u Beogradu. To je rađeno uporedo sa više tačaka duž Dunava, od Krnjače do Vinče, i zabeleženo je oko 40.000 jedinki 7 vrsta galebova. Od ređih vrsta, primećen je prvi srebrnasti galeb u Srbiji, kao i mrki i crni galeb (imena se odnose na boju leđa i krila) itd. Kao što vidite čovek jeste informisan za razliku od vas koji se podsmevate bez razloga.
dusan1
Kako vi Milovane i ostali zovete bele ptice sa crnim vrhovima krila koje žive pored mora ili velikih reka ? Te ptice su ineligentnije od vrana ali na sreću žive u manjim jatima . I što se tiče vrabaca i manjih ptica u njihovoj okolini ih praktično nema !
Prikaži još odgovora
Бата
Da bi bilo sitnih ptičica, mora im se srediti zaštita od krupnih ptica koje ih potiskuju ili svojom brojnošću i izjelištvom kao golubovi, ili direktnim predatorstvom i agresijom kao vrane. Na primer sadnjom gustog žbunja u kojem mogu da se sakriju i gnezde sitne ptičice a krupne ne mogu. Vrane su stvarno agresivne i rasteruju sve druge vrste ptica, svojim očima sam više puta gledao kako grupe vrana uporno jure jednu ili dve sove, sokolove, ubijaju mlade. Vrane bih ja za početak nekako regulisao.
Козјера
Професоре, седи, један. Црна врана (Corvus corone) насељава искључиво Западну Европу, изузев Ирске и Шкотске, и области источно од Јенисеја у Сибиру. Сива врана (Corvus cornix) настањује остали део Европе, Западни Сибир и делту Нила. Црну и Сиву врану неки сматрају и подврстама исте врсте. Црна врана не настањује Србију. Црна птица која живи по градовима је највероватније гачац. Њих има доста. Остале сличне птице црне боје су по градовима ретке: галица, гавран, чавка... А сад, књигу у шаке!
Profesor
Apsolutno.Problem su predatorske sivo-crne vrane koje su skori doseljenici iz Azije.Izuzetno su se namnožile i idealne uslove imaju jer su svaštijedi ali love i druge ptice korist jedina što su na meniju i pacovi.Vrabac je domaća ptica.Sve će ih manje biti.Sivo-crna vrana postaje simbol predatorskog vremena u gradovima nažalost.Zanimljivo naše domaće crne vrane nisu tako agresivne.Ne opsedaju gradove.Više su vezane za obode gradova i njive.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.