Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Popis stanovništva odložen za jesen

Procenjeno je da su zbog pandemije najrizičniji delovi popisa – selekcija i obuka oko 20.000 kandidata za instruktore i popisivače, kao i terensko prikupljanje podataka, jer 15.000 popisivača treba da izađe na teren i u roku od mesec dana obiđe svaki stan i kuću i popiše kompletno stanovništvo
(Фото Н. Марјановић)

Zbog pandemije virusa korona popis stanovništva, domaćinstava i stanova, koji sprovodi Republički zavod za statistiku i koji je trebalo da se održi u aprilu, biće odložen za oktobar, potvrđeno je za „Politiku” u nacionalnom statističkom zavodu. Procenjeno je da su najrizičniji delovi popisa – selekcija i obuka oko 20.000 kandidata za instruktore i popisivače, kao i terensko prikupljanje podataka jer 15.000 popisivača treba da izađe na teren i u roku od mesec dana obiđe svaki stan i kuću i popiše kompletno stanovništvo. To uključuje i lica smeštena u staračkim domovima, psihijatrijskim bolnicama, domovima za decu bez roditeljskog staranja, studente i učenike u domovima i internatima, migrante u prihvatnim centrima i druge kategorije stanovništva u kolektivnom smeštaju koje su u većem riziku od zaražavanja. Zbog odlaganja popisa stanovništva, popis poljoprivrede u Srbiji, koji je bio planiran za oktobar, biće odložen za narednu godinu.

U Republičkom statističkom zavodu navode da su prilikom donošenja odluke o odlaganju popisa imali na umu i preporuku Odeljenja za statistiku Ujedinjenih nacija i Populacionog fonda UN, koji su izdali set preporuka u kojima se, kao najrazumnije rešenje, predlaže odlaganje popisa. Zbog krize izazvane koronom, Škotska i Irska su planirani popis u aprilu zvanično odložile za april naredne godine, a ostale evropske države razmatraju različite scenarije za sprovođenje popisa koji treba da se realizuju ovog proleća.

Podsećanja radi, u organizaciji Republičkog zavoda za statistiku u periodu od 1. do 30. aprila 2019. godine bio je organizovan probni popis stanovništva, kojim je bilo obuhvaćeno oko 20.000 domaćinstava i stanova, odnosno oko 50.000 stanovnika u 51 opštini, odnosno gradu naše zemlje. Osnovni cilj probnog popisa bio je da se pravovremeno testiraju sva metodološka, organizaciona i informatička rešenja i instrumenti koji su pripremljeni za redovni popis stanovništva 2021. godine. Rezultati ovog probnog popisa pokazali su da svaka treća žena u Srbiji od 30 do 34 godine nema dete, a bez potomstva je i svaki drugi muškarac iste starosne dobi. Demografska statistika svedoči da je od 2002. do 2019. godine broj dece u opštoj populaciji smanjen sa 16 na 14 procenata, dok je broj naših sedokosih sugrađana povećan sa 16 na čak 20 odsto. Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da u našoj zemlji živi čak 1.436.930 osoba starijih od 65 godina i svega 1.064.321 dete mlađe od 15 godina. Prevedeno na jezik statistike, to znači da je svaka peta osoba starija od 65 godina, a tek svaka sedma nema još 15 svećica na rođendanskoj torti.

U periodu od 2002. do 2019. godine prosečna starost stanovništva porasla je za tri godine – sa 40,2 na 43,3 godine, što Srbiju svrstava među tri najstarije nacije u Evropi. Na povećanje broja starih svakako utiče i produženje očekivanog trajanja života – podaci pokazuju da se od 2002. do 2019. godine životni vek produžio sa 72,3 na 75,7 godina. Od nas su stariji samo stanovnici Nemačke, čija je prosečna starost 45,5 godina i Italijani, čije je stanovništvo u proseku staro 44,4 godine. Dodatno zabrinjava podatak da je broj žena koje se nalaze u fertilnom periodu (od 15 do 49 godina) smanjen za 2,4 odsto, što znači da je generacija žena koje mogu da postanu majke sve malobrojnija.

Prvi „popis ljudstva” u Srbiji 1834. godine

Sprovođenje popisa na našem tlu ima veoma dugu tradiciju koja se može pratiti još od davne 1834. godine, kada je na prostoru tadašnje Srbije izvršen prvi popis u savremenom smislu te reči. Od tog „popisa ljudstva” pa do Prvog svetskog rata popisi su, u proseku, sprovođeni na svakih pet godina. U periodu između dva svetska rata izvršena su samo dva jugoslovenska popisa stanovništva – 1921. i 1931. godine, a popis planiran za 1941. godinu nije sproveden zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Podaci govore da je 1948. godine izvršen tzv. skraćeni popis, a već 1953. i prvi kompletan posleratni popis stanovništva. Počevši od popisa 1961, shodno preporukama Ujedinjenih nacija, popisi se sprovode na svakih deset godina – 1961, 1971, 1981, 1991. i 2002. godine.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

smb
drzava zna - nadam se - koliko ima izdatih pasosa. drzava zna isto tako - nadam se - koliko ima izdatih i aktualnih licnih karata, mislim vazecih. drzava zna broj maloletnika - kroz skole. ILI NEZNA??? ogroman broj podataka za sabiranje. ko se gde trenutno nalazi i zivi je manje vazno. ili je drzavljanin srbije ili nije. postovani novinari ovog lista znate da ste mnogo bolji od zvanicnih koji ovo rade. posao za vas. dobro pisete i sabirate. pozdrav.
Радознали грађанин
Живим у иностранству и не претерује када кажем да преко деведесет посто наших држављана у иностранству има пребивалиште у Србији, што је супротно и домаћим и европским законима о пребивалишту. Када сам ишао да направим пасош детету у конзулату нису могли да схвате како је могуће да сам одјављен са пребивалишта у Србији. Верујем да велики број наших држављана буде потписан иако не живи у Србији.
Бранислав Станојловић
Не видим у чему је проблем. Грађанин сам Уједињеног Краљевства и Србије. Поседујем некретнине на оба места и плаћам општински порез који се у Србији зове "Инфостан" у обе земље и имам право гласа у обе земље.
Дејан Ариље
Попис има сврху ако се пописује стварно стање на терену, а не примера ради уписујеш неког да живи у Ариљу а он већ дуже од десет година живи и ради или у БГ или преко границе
Nemanja
Popis ce zvanicno da potvrdi da je ondarodjeni rezim za 10 godina vlasti unazadio Srbiju vise nego svetski ratovi i kriza 90tih zajedno
K'o popisani
Rezultati probnog popisa nikako ne mogu da budu da svaka treća žena od 30 godina nema dete, nego da li su metode i tehnike popisa prošle testiranje ili nisu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.