Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svaki deseti zaposleni u Srbiji s nepunim radnim vremenom

U EU je značajno viši procenat radnika angažovanih na taj način, jer je reč o zemljama u kojima su plate veće. pa zaposleni mogu da rade onoliko koliko im je dovoljno za pristojan život
Ако послодавац то одобри, млада мајка може да се етапно укључује у посао после породиљског одсуства (Фото Пиксабеј)

U Srbiji je poraslo angažovanje radnika na nepuno radno vreme, ali je sa deset odsto učešća kod nas ono i dalje manje zastupljeno nego u zemljama Evropske unije gde gotovo petina od svih zaposlenih radi na takav način. To, kako je nedavno istakla Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad i zapošljavanje, samo znači da i u našoj zemlji treba očekivati porast ovakvog načina radnog angažovanja, pa se i na vreme treba  pripremati za izazove kroz izmene, pre svega, krovnog Zakona o radu.

Profesor Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, podseća da je u Evropskoj uniji nepuno radno vreme popularnije nego što se misli, posebno u skandinavskim zemljama, a kad je reč o takvom radnom angažovanju tradicionalno su u vrhu Holandija, Belgija, Švajcarska, Nemačka...

– Podaci Eurostata pokazuju da u Holadiji čak polovina zaposlenih radi na taj način, u Belgiji 34 odsto, Nemačkoj oko 30 odsto, a u Švajcarskoj  još više – 38 procenata. U Evropi ima više radnika sa nepunim radnim vremenom nego u Srbiji, jer u tim zemljama od zarade sa nepunim vremenom rada može da se živi. Dakle, zemlje u kojima je viši lični dohodak imaju visok procenat zaposleni na taj način, jer ljudi biraju da rade onoliko koliko im je dovoljno za normalan i pristojan život – ističe prof. Reljanović.

Istovremeno, dodaje on, takav angažman odgovara i državi, jer se time postiže puna zaposlenost, dok je samom poslodavcu svejedno, jer plaća određenih fond radnih časova, bez obzira na to da li je na takav način uposlio više ili jednog radnika.

– Ovdašnje ankete pokazuju da oko 38 odsto ljudi radi sa nepunim radnim vremenom, a kao najčešći razlog navodi se nemogućnost pronalaska posla sa punim vremenom. Trećina ispitanika ne iznosi razlog zašto tako radi – otkriva prof. Reljanović.

Ipak, da bi se dostigao prosek u EU, u Srbiji bi trebalo da se usaglase porodični i profesionalni život.

– Kod nas postoji mogućnost da se radi sa nepunim radnom vremenom, samo pod određenim uslovima zbog, na primer, bolesti deteta, ili pak ako poslodavac to dozvoli. Ako ne dozvoli, onda nije moguće da se recimo roditelji etapno uključuju u svoj posao posle porodiljskog odsustva. To etapno uključivanje u posao je ono što je odavno preporučeno i trebalo bi mu naći mesto u zakonodavstvu, kao i obavezno porodiljsko odsustvo za oca deteta – objašnjava naučni saradnik, dodajući da u Srbiji nema drugih zakonskih prepreka da bi se radnik angažovao na nepuno radno vreme.

Razlozi zbog kojih je u Evropskoj uniji veći procenat angažovanih na nepuno radno vreme su ekonomske prirode, a ljudi često tako rade i kad ne mogu da nađu posao, kada su bolesni ili ne mogu da usklade porodične obaveze sa poslom.

Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, podseća da svi oni koji rade na takav način u Srbiji imaju ista prava kao i ostali radnici.

– Ipak, kvalitet tih prava im jeste umanjen. Drugim rečima, zarada im je manja, jer se isplaćuje prema broju radnih sati. Zapravo, sva prava iz radnog odnosa smanjuju se srazmerno vremenu provedenom na radu – navodi prof. Urdarević, podsećajući da se poslodavcima ipak sve više isplati da ponude takve angažmane i zbog novih okolnosti.

– Takvi poslovi do sada su bili karakteristični za školstvo i zdravstvo, a kod privatnih poslodavca to baš i nije bila praksa. Trebalo bi videti da li je sada zbog korone porastao procenat angažovanja radnika sa nepunim radnim vremenom i na kojim konkretno poslovima – napominje Urdarević.

Šta bi to u zakonu trebalo promeniti da bi ljudi koji rade na takav način ubuduće dobili još bolju zaštitu?

„Ništa”, uveren je ovaj profesor, „jer naš Zakon o radu već sadrži odredbu o nepunom radnom vremenu koja je u skladu sa međunarodnim standardima”.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sandra
Mozda je trebalo da napisete da je u Holandiji - br. 1 po pitanju zaposlenih na nepuno radno vreme - vrtic za dvoje dece za 5 radnih dana nedeljno kosta koliko i jedna prosecna plata. Nesto malo manje je produzeni boravak dece koja idu u skolu. A baka/deda servis nije bas uobicajen. Nije ni cudo da onda jedan roditelj radi nepuno radno vreme.
Milos
Kako se Srbija ne ugleda po platama, nego po svemu degradirajućem?
jazavac pred sudom
Немојте да лажете и себе и нас.Сви ти запослени стварно раде пуно раднои време, али послодавци оваквом пријавом покушавају избећи плаћање доприноса.Госпођа Тепавчевић би ово могла знати.Иначе, ово је једина земља у којој имате пријављене раднике на 1 сат у једној чувеној осигуравајућој компанији, а чији радници раде по десет сати.Сви то знају и праве се луди.
Pera Peric
To sto u Srbiji vecina ljudi radi puno radno vreme nije losa stvar. Raditi deo radnog vremena odgovara samo jednom broju ljudi, obicno onima koji su dobro situirani.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.